Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

A sto se uvek lose stvari uce brze?
Kako neko ne nauci ono sto mi kazemo da ne treba verovati u ideale samo zato sto neki tako misle da je to ideal...

Nekako se lose stvari brze usvajaju.

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

A prakticno na svakom koraku je prisutna propagacija lepote. U ovom trenutku se ne moze nesto uraditi po tom pitanju. Vec se dosta uslo u sve to.

Prejedanje – simptomi
Može se desiti da vi niste gojazni, već da ste potpuno normalne težine, a da ipak imate ovaj poremećaj. Šta onda? Postoje određeni simptomi koji se prvenstveno manifestuju u ponašanju i ispoljavanju određenih emocija (zbog čega se ovaj poremećaj često naziva i “emocionalno prejedanje”). Na primer:

Periodična konzumcija nenormalno velikih količina hrane, na primer na svaka dva sata
Osećaj da nemate kontrolu nad glađu
Jedete čak i kad ste siti ili niste gladni uopšte
Brzo konzumiranje hrane prilikom napada prejedanja
Konzumacija hrane do granice pucanja, kad više niste u stanju ništa da okusite
Potreba da jedete sami ili da se skrivate od drugih
Osećaj depresije, gađenja, sramote, krivice ili uznemirenosti zbog hrane
Često držanje dijete, bez ikakvih rezultata
Za razliku od osoba koje imaju bulimiju, nakon što ste se “prejeli”, vi se ne rešavate ekstra kalorija povraćanjem, uzimanjem laksativa ili preteranim vežbanjem, već ćete pokušati da držite dijetu ili da jedete normalne obroke, što opet, paradoksalno, može dovesti do još veće potrebe za prejedanjem.

Kada je u pitanju prejedanje hranom, upravo jedan od pokazatelja ozbiljnosti ovog poremećaja se određuje prema tome koliko puta nedeljno imate ovakve epizode.

U danasnje vreme se povecava broj osoba sa ovim poremecajem.

Zvuci mi psiholoski, kao ispunjavanje neke praznine ili kaznjavanje sebe.

Svakako da su razliciti moguci uzroci.

Sta bi po tebi jos mogao da bude?

Smatram da je najvazniji uzrok stres. A moguci su i genetski faktori, kao cesto drzanje dijeta, sto ce pokrenuti vecu zelju za hranom.

To da duge dijete pokrenu vecu zelju za hranom to mogu potvrditi iz licnog iskustva.

Jasno je. Nema dileme.

Poremećaj u ishrani nastaje najčešće kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su psihički i emocionalno osetljive. Poremećajishrane je veoma širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaji ishrane uglavnom se javljaju u mlađoj životnoj dobi i adolescenciji. Karakterističan je:

*poremećen odnos prema hrani
*negativna slika o sopstvenom telu
*kao i narušeno samopoštovanje.

Srecom to nisam imao,samo ma koliki sam bio uvek sam sebe video kao nedovoljno velikog,ali to je vec druga tema.
Odlicna tema!

Imaju osobe sada cesto i taj poremecaj. To je bigoreksija.

Znam,ima i dobar film o tome.

Naci cu. Nekada da pogledam. Da li znas mozda kako se tacno zove?

Zove se Bigoreksija.
Evo ti linka.Jako dobar dokumentarac.....
https://sflix.to/watch-movie/free-bigorexia-hd-80008.8310349

Hvala ti. Pogledacu ga ovih dana. Sad sam u guzvi oko posla u ovom periodu.

Kada je znak da treba da posetite lekara?
Lek za prejedanje postoji pre svega u vidu terapije, a ako ustanovite da imate neki od gore navedenih simptoma, poželjno bi bilo da se što pre javite lekaru. Problemi sa prejedanjem mogu da traju jako kratko i brzo da prestanu, ili da počnu da se navraćaju i samim tim da potraju godinama, naročito ako se ne tretiraju.

Prvo što bi trebalo da uradite jeste da porazgovarate sa svojim lekarom o problemu, ili osećanjima koja proživljavate, ali ako niste spremni da se poverite lekaru, onda bi trebalo da razogovarate sa nekom vama bliskom osobom. Ta osoba može da bude prijatelj, partner, učitelj ili sveštenik ako vam tako odgovara, ali poenta je da vas ta osoba navede na pravi put, odnosno da vas motiviše da se podvrgnete tretmanu.

Kada je u pitanju kompulzivno prejedanje samopomoć je isto jako bitna, pored lekarske intervencije, jer ćete jedino tako steći neophodnu disciplinu da ovo izgurate do kraja. Takođe, osobe koje imaju ovaj poremećaj mogu postati eksperti u skrivanju ovakvog ponašanja, što samim tim otežava i njihovim bližnjima da utvrde da problem uopšte postoji. U tom sučaju, treba da pristanete na otvoren razgovor, i dopustite da vam se pomogne.

Vazno je i da osobe iz blize okoline prepoznaju simptome,da bi mogle da bi se sto pre pocelo sa lecenjem te osobe.

Dzaba kada ta osoba koja je obolela ne da da joj/mu se pomogne.

U nekim situacijama mora i prinudno da se odreaguje.

Znam,imao sam za to priliku nazalost.....

Pricao si. Zao mi je sto si sve to doziveo.

Zajedničko za poremećaje iz ove grupe je patološki strah od debljine i poremećena telesna shema – ove osobe doživljavaju sebe kao „debele“ i kada su realno neuhranjene, sa brojnim pridruženim poremećajima: raspoloženja, percepcije, odgovora na fizičke i emocionalne signale i obrazaca ponašanja vezanih za ishranu.

Veliki je problem kada neko ima pogresnu percepciju svog izgleda.

O daaaa.To je kad bilderi vide samog sebe manjeg nego sto inace jesu ili neko vidi sebe debelog iako je mrsav....

Posebna problematika. Potreban je specifican tretman.

Kupiti ogledalo koji uvelicava.

I to je jedno od resenja

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

A sto se uvek lose stvari uce brze?
Kako neko ne nauci ono sto mi kazemo da ne treba verovati u ideale samo zato sto neki tako misle da je to ideal...

Mislim da je u pitanju većinski šta se propagira , a ne da li je lošije ili bolje.

Da,ali i to sto se propagira to je po necijem misljenju dobro....na to sam mislio....
Recimo je nekima dobro kad je neko mrsav,neko voli punije itd na to sam mislio.

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

A sto se uvek lose stvari uce brze?
Kako neko ne nauci ono sto mi kazemo da ne treba verovati u ideale samo zato sto neki tako misle da je to ideal...

Mislim da je u pitanju većinski šta se propagira , a ne da li je lošije ili bolje.

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

A sto se uvek lose stvari uce brze?
Kako neko ne nauci ono sto mi kazemo da ne treba verovati u ideale samo zato sto neki tako misle da je to ideal...

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Kada bi se manje propagirali ideali lepote, verovatno bi manje poremećaja i bilo.

Prejedanje – simptomi
Može se desiti da vi niste gojazni, već da ste potpuno normalne težine, a da ipak imate ovaj poremećaj. Šta onda? Postoje određeni simptomi koji se prvenstveno manifestuju u ponašanju i ispoljavanju određenih emocija (zbog čega se ovaj poremećaj često naziva i “emocionalno prejedanje”). Na primer:

Periodična konzumcija nenormalno velikih količina hrane, na primer na svaka dva sata
Osećaj da nemate kontrolu nad glađu
Jedete čak i kad ste siti ili niste gladni uopšte
Brzo konzumiranje hrane prilikom napada prejedanja
Konzumacija hrane do granice pucanja, kad više niste u stanju ništa da okusite
Potreba da jedete sami ili da se skrivate od drugih
Osećaj depresije, gađenja, sramote, krivice ili uznemirenosti zbog hrane
Često držanje dijete, bez ikakvih rezultata
Za razliku od osoba koje imaju bulimiju, nakon što ste se “prejeli”, vi se ne rešavate ekstra kalorija povraćanjem, uzimanjem laksativa ili preteranim vežbanjem, već ćete pokušati da držite dijetu ili da jedete normalne obroke, što opet, paradoksalno, može dovesti do još veće potrebe za prejedanjem.

Kada je u pitanju prejedanje hranom, upravo jedan od pokazatelja ozbiljnosti ovog poremećaja se određuje prema tome koliko puta nedeljno imate ovakve epizode.

U danasnje vreme se povecava broj osoba sa ovim poremecajem.

Zvuci mi psiholoski, kao ispunjavanje neke praznine ili kaznjavanje sebe.

Svakako da su razliciti moguci uzroci.

Sta bi po tebi jos mogao da bude?

Smatram da je najvazniji uzrok stres. A moguci su i genetski faktori, kao cesto drzanje dijeta, sto ce pokrenuti vecu zelju za hranom.

Stres je opet psihički faktor na kome se može raditi. Povećan kortizol usled stresa može da poveća apetit ali i to se da rešiti. Nekako mi je teško da poverujem u to da je genetika direktan uzrok ovih poremećaja, možda je uzrok sklopa ličnosti koji vodi ka ovom poremećaju ili uzrok endokrino-metabolickim poremećajima koji vode ka ovom.

Prejedanje – simptomi
Može se desiti da vi niste gojazni, već da ste potpuno normalne težine, a da ipak imate ovaj poremećaj. Šta onda? Postoje određeni simptomi koji se prvenstveno manifestuju u ponašanju i ispoljavanju određenih emocija (zbog čega se ovaj poremećaj često naziva i “emocionalno prejedanje”). Na primer:

Periodična konzumcija nenormalno velikih količina hrane, na primer na svaka dva sata
Osećaj da nemate kontrolu nad glađu
Jedete čak i kad ste siti ili niste gladni uopšte
Brzo konzumiranje hrane prilikom napada prejedanja
Konzumacija hrane do granice pucanja, kad više niste u stanju ništa da okusite
Potreba da jedete sami ili da se skrivate od drugih
Osećaj depresije, gađenja, sramote, krivice ili uznemirenosti zbog hrane
Često držanje dijete, bez ikakvih rezultata
Za razliku od osoba koje imaju bulimiju, nakon što ste se “prejeli”, vi se ne rešavate ekstra kalorija povraćanjem, uzimanjem laksativa ili preteranim vežbanjem, već ćete pokušati da držite dijetu ili da jedete normalne obroke, što opet, paradoksalno, može dovesti do još veće potrebe za prejedanjem.

Kada je u pitanju prejedanje hranom, upravo jedan od pokazatelja ozbiljnosti ovog poremećaja se određuje prema tome koliko puta nedeljno imate ovakve epizode.

U danasnje vreme se povecava broj osoba sa ovim poremecajem.

Zvuci mi psiholoski, kao ispunjavanje neke praznine ili kaznjavanje sebe.

Svakako da su razliciti moguci uzroci.

Sta bi po tebi jos mogao da bude?

Smatram da je najvazniji uzrok stres. A moguci su i genetski faktori, kao cesto drzanje dijeta, sto ce pokrenuti vecu zelju za hranom.

To da duge dijete pokrenu vecu zelju za hranom to mogu potvrditi iz licnog iskustva.

Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Istraživaja ukazuju da se broj obolelih povećava iz godine u godinu.

Jos uvek se povecava?Mislio sam da je to vec proslost.

Ne bi verovao koliko ljudi/zena prolazi kroz to, ali se cuti...

Ja sam mislio da je to vec odavno proslo....da sad imaju naduvavanje usne,zadnjice,botox itd....

A i to je posebno sta se sve primenjuje, zarad neke lepote.

Na to sam i mislio.

Poremećaj u ishrani nastaje najčešće kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su psihički i emocionalno osetljive. Poremećajishrane je veoma širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaji ishrane uglavnom se javljaju u mlađoj životnoj dobi i adolescenciji. Karakterističan je:

*poremećen odnos prema hrani
*negativna slika o sopstvenom telu
*kao i narušeno samopoštovanje.

Srecom to nisam imao,samo ma koliki sam bio uvek sam sebe video kao nedovoljno velikog,ali to je vec druga tema.
Odlicna tema!

Imaju osobe sada cesto i taj poremecaj. To je bigoreksija.

Znam,ima i dobar film o tome.

Naci cu. Nekada da pogledam. Da li znas mozda kako se tacno zove?

Zove se Bigoreksija.
Evo ti linka.Jako dobar dokumentarac.....
https://sflix.to/watch-movie/free-bigorexia-hd-80008.8310349

Kada je znak da treba da posetite lekara?
Lek za prejedanje postoji pre svega u vidu terapije, a ako ustanovite da imate neki od gore navedenih simptoma, poželjno bi bilo da se što pre javite lekaru. Problemi sa prejedanjem mogu da traju jako kratko i brzo da prestanu, ili da počnu da se navraćaju i samim tim da potraju godinama, naročito ako se ne tretiraju.

Prvo što bi trebalo da uradite jeste da porazgovarate sa svojim lekarom o problemu, ili osećanjima koja proživljavate, ali ako niste spremni da se poverite lekaru, onda bi trebalo da razogovarate sa nekom vama bliskom osobom. Ta osoba može da bude prijatelj, partner, učitelj ili sveštenik ako vam tako odgovara, ali poenta je da vas ta osoba navede na pravi put, odnosno da vas motiviše da se podvrgnete tretmanu.

Kada je u pitanju kompulzivno prejedanje samopomoć je isto jako bitna, pored lekarske intervencije, jer ćete jedino tako steći neophodnu disciplinu da ovo izgurate do kraja. Takođe, osobe koje imaju ovaj poremećaj mogu postati eksperti u skrivanju ovakvog ponašanja, što samim tim otežava i njihovim bližnjima da utvrde da problem uopšte postoji. U tom sučaju, treba da pristanete na otvoren razgovor, i dopustite da vam se pomogne.

Vazno je i da osobe iz blize okoline prepoznaju simptome,da bi mogle da bi se sto pre pocelo sa lecenjem te osobe.

Dzaba kada ta osoba koja je obolela ne da da joj/mu se pomogne.

U nekim situacijama mora i prinudno da se odreaguje.

Znam,imao sam za to priliku nazalost.....