Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Samo treba promeniti mindset. Sve ostalo je lakše.

Bas ta promena je najteza i tu mnogima treba pomoc.

Krene se od te početne, najteže tačke. Mora se, radi kvalitetnijeg života.

Može od najteže, može i od najlakše, svakako treba biti fleksibilan i otvoren za sve promene.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Kada se ne radi, onda se samo mogu javljati razne negativne misli i ući u začarani krug. Kada smo uvek zauzeti nečem i imamo jasne ciljeve, onda nema razloga za zabrinutost.

Nekako nema čovek ni vremena da razmišlja o mogućim lošim stvarima nego ih u hodu rešava, ne obazirući se previše na njih.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Često se to dešava.

Svima se to desava samo nije svejedno kako ces taj period zivota prebroditi.Ostati u letargiji i plakati do kraja zivota ili ces i to preokrenuti u pozitivu i nastaviti da zivis sretno e to nije svejedno!!!!

Samo je važno biti okružen dobrim ljudima i dobiti i neke savete i reči podrške u tom periodu.

Treba imati dobru podršku, a i biti osoba sa takvim pogledom kao što je naveo Miki.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

To je najvaznije u svemu!I u sportu i u privatnom zivotu.Jer zivot bez cilja nema smisla...

To svi tako i savetuju- potrebno je imati cilj, odnosno više njih.

Naravno, svi ciljevi i čine život.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Ja sam se uvek vodio time kako u takmicarskom delu mog zivota tako i u privatnom delu i pomoglo mi je uvek.Tako da svaka preporuka!

Nekako ja volim kada vidim da se neko bavi nekim administrativnim poslom u gradu recimo i vikendom na selu poljoprivredom, to mi je dokaz da se sve može. Ima takvih ljudi.

Da. Postoje i takvi primeri. Znam i ja neke slične situacije. Dokaz da je sve moguće uklopiti, ako neko to želi.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Ja sam se uvek vodio time kako u takmicarskom delu mog zivota tako i u privatnom delu i pomoglo mi je uvek.Tako da svaka preporuka!

Naravno. Poželjno je da čovek ima par hobija/okupacija koji nisu vezani za osnovno zanimanje i posao. Tako prekid karijere će mnogo lakše pasti ljudima.

Na taj način je onda svakako mnogo lakše za te osobe.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Kada se ne radi, onda se samo mogu javljati razne negativne misli i ući u začarani krug. Kada smo uvek zauzeti nečem i imamo jasne ciljeve, onda nema razloga za zabrinutost.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Samo treba promeniti mindset. Sve ostalo je lakše.

Bas ta promena je najteza i tu mnogima treba pomoc.

Krene se od te početne, najteže tačke. Mora se, radi kvalitetnijeg života.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Često se to dešava.

Svima se to desava samo nije svejedno kako ces taj period zivota prebroditi.Ostati u letargiji i plakati do kraja zivota ili ces i to preokrenuti u pozitivu i nastaviti da zivis sretno e to nije svejedno!!!!

Samo je važno biti okružen dobrim ljudima i dobiti i neke savete i reči podrške u tom periodu.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

To je najvaznije u svemu!I u sportu i u privatnom zivotu.Jer zivot bez cilja nema smisla...

To svi tako i savetuju- potrebno je imati cilj, odnosno više njih.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Ja sam se uvek vodio time kako u takmicarskom delu mog zivota tako i u privatnom delu i pomoglo mi je uvek.Tako da svaka preporuka!

Nekako ja volim kada vidim da se neko bavi nekim administrativnim poslom u gradu recimo i vikendom na selu poljoprivredom, to mi je dokaz da se sve može. Ima takvih ljudi.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Ja sam se uvek vodio time kako u takmicarskom delu mog zivota tako i u privatnom delu i pomoglo mi je uvek.Tako da svaka preporuka!

Naravno. Poželjno je da čovek ima par hobija/okupacija koji nisu vezani za osnovno zanimanje i posao. Tako prekid karijere će mnogo lakše pasti ljudima.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Samo treba promeniti mindset. Sve ostalo je lakše.

Bas ta promena je najteza i tu mnogima treba pomoc.

Naravno, bilo bi poželjno da imaju podršku i pomoć pre svega svoje okoline, a onda i nas.

Nasu imaju svakako,ali po mom iskustvu bas ta najbliza okolina nedostaje....

U poslednje vreme se dosta potencira da ljudi prihvataju jedni druge ali kao da je efekat sasvim suprotan.

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

Važno je samo imati neku preokupaciju, odnosno cilj.

Bukvalno. Obaveze pre svega u glavi, pa i u radu.

Ako naviknes sebe na to posle ti sve bude lako.Em sto imas plan sta i kako,em sto imas i okupaciju.

Rad i okupacija su najbolja terapija. Ko se navikao na to kako će naći sebi posla.

Ja sam se uvek vodio time kako u takmicarskom delu mog zivota tako i u privatnom delu i pomoglo mi je uvek.Tako da svaka preporuka!

Završetak karijere — bilo da je u pitanju sport, umetnost, biznis ili neka druga profesija — može biti izazovan, ali i osnažujući trenutak. Nakon sportske karijere čovek se može posvetiti investiranju, hobiju, pisanju, a nakon neke druge može se konačno posvetiti fizičkoj aktivnosti i životu u prirodi.

To je u idealnom slucaju tako a mnogi se pogotovo sportisti a i recimo prosveta ,posto je moja majka bila profesorica engleskog jezika koji nisu spremni za "penziju" ili u sportskom smislu za povlacenje iz sporta cesto padnu u depresiju,osecaju se beskorisnim i ne znaju da iskoriste tu slobodu sto takav zivot nudi,a sa druge strane sportisti koji su dobro placeni navikli na zivot na velikoj nozi i ako nisu ulozili u nesto pametno sto ce im donositi zaradu potrosice svoj novac i brzo stici na ulicu nazalost....

Samo treba promeniti mindset. Sve ostalo je lakše.

Bas ta promena je najteza i tu mnogima treba pomoc.

Naravno, bilo bi poželjno da imaju podršku i pomoć pre svega svoje okoline, a onda i nas.

Nasu imaju svakako,ali po mom iskustvu bas ta najbliza okolina nedostaje....