Padovi i mehaničke povrede
Najčešće zimske povrede su prelomi ručnog zgloba, kuka i skočnog zgloba, kao i uganuća i nagnječenja.

Savet za hodanje: Na ledu hodajte kao pingvin – nagnite se blago napred, držite ruke van džepova radi ravnoteže i pravite male, spore korake celim stopalom.

"Crni led": Budite oprezni na tamnim asfaltnim površinama koje izgledaju samo mokro; često su prekrivene tankim slojem prozirnog, izuzetno klizavog leda.

Šta ako padnete: Ne pokušavajte da odmah ustanete. Prvo proverite da li osećate jak bol ili vrtoglavicu. Ako sumnjate na prelom, ne pomerajte povređeni ekstremitet i potražite medicinsku pomoć.

Jos jedan savet kod hodanja na ledu ako mozete vucite nogu na ledu,u smislu ne odvajajte od leda,nego vucite stopalo na ledu.Inace tako se hoda i po sveze odsecenom slanom da ne bi rasekli noge,a na ledu da ne bi tako lako pali.A moze i da obucete carape preko patike,cizme itd,to smanjuje rizik od proklizavanja.Mana mu je sto izgleda lose.

Kao lekar, zimske povrede posmatram kroz tri ključne kategorije: mehaničke povrede (padovi), povrede usled hladnoće (promrzline) i povrede izazvane specifičnim zimskim aktivnostima.

Sta spada pod secificnim zimskim aktivnostima?Skijanje,klizanje itd?

Nadam se da vas sneg nije mnogo omeo i da primenjuje te sve mere prevencije kako biste se zaštitili od povreda.

Opšti lekarski saveti:

Slojevito oblačenje: Pamučni sloj do kože, izolacioni sloj (vuna ili flis) i spoljni nepromočivi sloj.
Adekvatna obuća: Nosite obuću sa gumenim đonom koji ima duboke šare za bolje prijanjanje.
Oprez sa pirotehnikom: Tokom praznika su česte teške povrede šaka i očiju izazvane petardama, što lekari posebno ističu kao rizik koji se može izbeći.

Zimske aktivnosti i sportovi

Čišćenje snega: Ovo je ozbiljan fizički napor koji može izazvati povrede leđa ili srčane probleme. Uvek se zagrejte pre rada, koristite noge (ne leđa) za podizanje i radije gurajte sneg nego što ga bacate.

Skijanje i sankanje: Deca su najugroženija grupa tokom zimskih radosti. Obavezno je korišćenje zaštitne opreme (kacige, rukavice) i adekvatno zagrevanje mišića pre izlaska na stazu kako bi se sprečila uganuća ligamenata.

Povrede usled izlaganja hladnoći

Promrzline: Najčešće pogađaju prste, nos i uši. Prvi znak je bledilo i trnjenje. Nikada ne trljajte promrzlo mesto snegom; koristite mlaku (ne vruću) vodu i potražite lekara.

Hipotermija: Ako primetite nekontrolisano drhtanje, konfuziju ili nerazgovetan govor, to su znaci opasnog pada telesne temperature. Odmah pozovite hitnu pomoć.

Padovi i mehaničke povrede
Najčešće zimske povrede su prelomi ručnog zgloba, kuka i skočnog zgloba, kao i uganuća i nagnječenja.

Savet za hodanje: Na ledu hodajte kao pingvin – nagnite se blago napred, držite ruke van džepova radi ravnoteže i pravite male, spore korake celim stopalom.

"Crni led": Budite oprezni na tamnim asfaltnim površinama koje izgledaju samo mokro; često su prekrivene tankim slojem prozirnog, izuzetno klizavog leda.

Šta ako padnete: Ne pokušavajte da odmah ustanete. Prvo proverite da li osećate jak bol ili vrtoglavicu. Ako sumnjate na prelom, ne pomerajte povređeni ekstremitet i potražite medicinsku pomoć.

Kao lekar, zimske povrede posmatram kroz tri ključne kategorije: mehaničke povrede (padovi), povrede usled hladnoće (promrzline) i povrede izazvane specifičnim zimskim aktivnostima.