Baš kao što kažeš "Shut up and train", i to ima medicinsko uporište. Jaki mišići su primarni stabilizatori zglobova. Što je mišić oko kolena jači, to je opterećenje na same ligamente manje.

Pomenuti preparati (Join-Tech, Jointment) su odlični, ali treba napomenuti da oni najbolje rade kao preventiva. Kada dođe do ozbiljnog oštećenja ili kidanja ligamenta, suplementi su samo podrška, a ne lek. Takođe, uz kolagen je neophodan Vitamin C, jer bez njega telo ne može da "ugradi" taj kolagen u sopstvena tkiva.

Za rekreativce je plivanje i dalje neprikosnoveno jer eliminiše silu gravitacije koja sabija pršljenove i troši zglobne površine. Ključ je u varijaciji stilova.

Potpuno si u pravu za vodu. Sinovijalna tečnost, koja podmazuje zglob, direktno zavisi od hidracije. Ali važno je i ovo: ligamenti i hrskavica su avaskularna tkiva (imaju malo ili nimalo krvnih sudova). Oni se hrane principom "difuzije" – pokret deluje kao pumpa koja utiskuje hranljive materije unutra. Dakle, voda + pokret su nerazdvojni za regeneraciju.

Miki, odlična tema i jako važna zapažanja, naročito oko moderne ishrane i "skrivenih" izvora kolagena koje smo zaboravili.

Sve ima svoje prednosti i mane. Po mom mišljenju, jedna od najvećih grešaka današnjih dijeta jeste upravo nedostatak namirnica koje sadrže kolagen. Dugoročno gledano, to može stvoriti ozbiljne probleme. Da li ste znali da u kičmi do glave ima otprilike 100 zglobova!?  Sve to treba hraniti.
Namerno sam ostavio za kraj unos dovoljne količine vode i to ne bilo kakve tečnosti, već VODE. Nadam se da ovim nisam rekao ništa novo. Ako ne unosite dovoljno vode, između ostalog neće biti ni dovoljno zglobne tečnosti. Kao što znamo, ni motor ne može da radi bez ulja. Prosečan čovek bi trebao dnevno da popije oko 2-3 litara vode, a ako ste sportista, onda je preporučena i veća količina.
Ako prihvatite bar neke od ovih saveta, učinićete mnogo za očuvanje svojih ligamenata i produžićete im „radni vek”, pa ćete moći dugo da se bavite sportom koji volite.

Mnogi pogrešno misle da im ovakva zaštita nije potrebna. Međutim, s godinama se bolovi u zglobovima gotovo sigurno pojave. Radije biraju neke druge dodatke ishrani, ali po mom mišljenju, kada govorimo o četiri najosnovnija suplementa, prioritet bi trebalo da izgleda ovako:
- proteini (za razvoj mišića)
- ugljeni hidrati (za snagu na treningu)
- multivitamini
- jointment ili neki drugi preparat za zglobove, i tek onda sve ostalo!

Na našu sreću, danas imamo veliki izbor preparata koji mogu adekvatno da brinu o zdravlju naših ligamenata. Po mom mišljenju, jedan od boljih preparata za ligamente je Join-Tech kompanije Dymatize. Ako je to nekome preskupo, preporučio bih Jointment od kompanije Universal, koji je takođe veoma dobar, a uz to je jeftiniji.
Ovo bih posebno preporučio svima koji se bave sportovima snage: strongmanom, powerliftingom, benč presom, dizanjem tegova, kao i bodibilderima i onima koji se bave fitnesom.

Šta jedan običan čovek može da uradi za zdravlje svojih ligamenata? Koji sport da odabere, a da bude pogodan za ceo organizam?
Bilo bi dobro odabrati više sportova. Na nivou hobija to je sasvim izvodljivo. Naše telo će nam slati signale da li smo na dobrom putu ili ne.
Međutim, ni to samo po sebi nije dovoljno, jer svi znamo da svaki sport troši naše ligamente. I ligamente treba štititi. Kao što je mišićima potreban unos proteina (belančevina) da bi rasli, tako je i ligamentima potreban poseban „meni”. Nažalost, u modernoj ishrani sve je manje namirnica koje prirodno hrane naše ligamente. Savremeni jelovnik sve ređe sadrži kolagen, MSM, kondroitin i glukozamin. Nekada, kada su se još na trpezi nalazile pihtije, supe od raznih mesa i kostiju, a ne instant supe, ligamenti su se iz takve hrane prirodno obnavljali. U savremenom načinu života nam ostaje da svesno unosimo hranljive materije potrebne našim ligamentima.

Kretanje omogućavaju ligamenti i mišići. Ligamenti su „napravljeni” za kretanje, ako se ne krećemo, možemo imati daleko veće probleme nego od konstantnog kretanja. Naš organizam je više „napravljen” za penjanje po drvetu nego za šetnju asfaltom, a da ne govorimo o onima koji ceo dan sede ili stoje. Različite sportove možemo procenjivati i sa stanoviša anatomije. Prema toj proceni, najbolji sportovi su oni koji pokreću celo telo. Najveći problem je što ovakvih sportova ima vrlo malo. Fudbal je već skoro svako probao. Ko je osetio umor u gornjem delu tela od fudbala? Ili plivanja? Svi misle da je to najzdraviji sport koji koristi celo telo. Molim vas, samo pogledajte neko takmičenje u plivanju i obratite pažnju na držanje tela plivača: iz ortopedskog ugla - katastrofa. Pogrbljena leđa, istegnuti mišići leđa, skupljeni grudni mišići. Nemojte me pogrešno shvatiti, nisam protiv nijednog sporta. Štaviše, fudbalom sam se i sam bavio, a plivanje upražnjavam kad god mi se ukaže prilika.