Zeleni čaj: Mača i senča piju se svakodnevno zbog visokog nivoa antioksidanata.

Morske alge: Alge poput nori, vakame i kombu su redovni sastojci supa i salata, pružajući obilje minerala i vlakana.

Japanska ishrana obiluje specifičnim "supernamirnicama":
Fermentisana soja: Pored miso paste, popularan je nato (fermentisana zrna soje), bogat vitaminom K koji je ključan za zdravlje kostiju.

Prilozi: Obično dva jela na bazi povrća ili soje, pripremljena kuvanjem, parenjem ili kratkim prženjem kako bi se sačuvali nutrijenti.

Supa: Najčešće miso supa, bogata probioticima koji čuvaju probavu i imunitet.
Glavno jelo: Fokus je na ribi i morskim plodovima (bogatim omega-3 masnim kiselinama) umesto na crvenom mesu.

Osnova tradicionalnog obroka je ičiju-sansai (jedna supa, tri jela), što podrazumeva:
Glavni izvor energije: Kuvani pirinač, koji je prisutan uz skoro svaki obrok.

Zdrava ishrana u Japanu, poznata kao vašoku (washoku), temelji se na principu nutritivne ravnoteže, svežih sezonskih namirnica i umerenosti. Ova tradicija je toliko značajna da se nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine.

Dok tradicionalne ishrane čuvaju zdravlje, globalni porast konzumacije ultra-prerađene hrane (bogate šećerom, solju i lošim mastima) izaziva talas gojaznosti i dijabetesa, čak i u zemljama gde ti problemi ranije nisu postojali, poput Brazila i Meksika. Naučnici danas promovišu i "planetarno zdravu ishranu" koja teži da nahrani svetsku populaciju uz minimalan štetni uticaj na životnu sredinu, forsirajući biljne izvore proteina.

Čad i Mali: Zanimljivo je da su države sa niskim prihodima poput Čada često visoko rangirane po "najboljoj hrani" jer se njihova ishrana prirodno sastoji od neprerađenih celih zrna i povrća, bez industrijskih šećera i masti.

Singapur i Južna Koreja: Ove zemlje baziraju ishranu na pirinču, fermentisanoj hrani (poput kimčija) i velikim količinama povrća, što doprinosi niskoj stopi gojaznosti.

Švedska i Norveška: Nordijska dijeta je evropski pandan mediteranskoj. Fokus je na bobičastom voću, korenastom povrću, ribi (losos, haringa) i ražanom hlebu, uz korišćenje ulja repice umesto maslinovog.

Grčka (Krit) i Italija: Kolevke mediteranske ishrane, koja se često proglašava najzdravijim režimom na svetu. Osnovu čine maslinovo ulje, mahunarke, integralne žitarice, voće i povrće, uz umeren unos ribe i crvenog vina.

Japan (Okinava): Smatra se jednom od najzdravijih nacija zbog visoke konzumacije ribe, morskih algi, tofua i pirinča. Specifičnost je pravilo "Hara Hachi Bu" – prestanak jela kada ste 80% siti. Takođe koriste namirnice poput gorke dinje i ljubičastog slatkog krompira koji blagotvorno deluju na krvni pritisak i šećer.

Zdrava ishrana varira širom sveta, a najbolje rangirane zemlje svoj uspeh duguju tradicionalnim navikama koje se oslanjaju na lokalne, neprerađene namirnice. Iako se trendovi menjaju, određeni regioni konstantno prednjače po zdravlju i dugovečnosti.