Slatkiši samo subotom: Deca često dobijaju slatkiše isključivo subotom, što je deo kulture zdravog odrastanja.

Mlečni proizvodi: Visoka konzumacija, uključujući specifičan smeđi sir (brunost) od surutke.

Integralni hleb i žitarice: Obavezan deo doručka za dugotrajnu energiju.
Bobičasto voće i korenasto povrće: Cvekla, repa i mrkva su čest prilog, kao i lokalno bobičasto voće.

Matpakke (Spakovani ručak): Jednostavan, nutritivan ručak koji se nosi na posao ili u školu, najčešće integralni hleb sa namazima, sirom ili ribom.

Osnovne karakteristike norveške zdrave ishrane:
Riba i morski plodovi: Obavezni na meniju nekoliko puta nedeljno, bogati omega-3 masnim kiselinama.

Ključne su umerene količine, redovni obroci (doručak, ručak, rani glavni obrok), konzumacija zdravih masti (repičino ulje, maslac) i izbegavanje jela nakon 21h.

Zdrava ishrana u Norveškoj zasniva se na namirnicama iz lokalnog okruženja, s naglaskom na plavu ribu (losos, bakalar), integralne žitarice, bobičasto voće i korenasto povrće.

Ako posećujete Italiju, najbolji izvor zdrave hrane su lokalne pijace (mercato), gde možete kupiti sveže povrće, voće, ribu i začine direktno od proizvođača.

Morski plodovi i meso: Riba i piletina su česti, dok se crveno meso konzumira retko i u posebnim prilikama.
Vino i kafa: Alkohol (vino) se konzumira umereno, najčešće samo uz obrok.

Doručak: Obično je lagan i mali, često samo kafa i voće ili lagano pecivo.
Ručak i večera: Tradicionalno se sastoje od "prvog jela" (primo - npr. lagana pasta ili čorba kao što je minestrone) i "drugog jela" (secondo - riba ili piletina uz dosta povrća).

Povrće i mahunarke: Povrće (contorni) je obavezan deo svakog ručka ili večere. Često se konzumiraju mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija.

Maslinovo ulje: Ekstra devičansko maslinovo ulje je primarni izvor masti i koristi se gotovo u svakom jelu.
Balans i porcije: Italijani ne broje kalorije, već praktikuju manje porcije i prestaju sa jelom kada osete sitost. Obroci su balansirani između ugljenih hidrata, proteina i povrća.

Ključni principi italijanske zdrave ishrane
Kvalitet sastojaka: Fokus je na svežim, sezonskim namirnicama kontrolisanog porekla. Prerađena hrana sa konzervansima je retkost u tradicionalnoj kuhinji.

Zdrava ishrana u Italiji duboko je ukorenjena u mediteranskoj dijeti, koja se smatra jednim od najzdravijih načina ishrane na svetu. Italijani su rangirani kao jedan od najzdravijih naroda, sa visokim životnim vekom, što se direktno pripisuje njihovom odnosu prema hrani.

Iako je tradicionalna kuhinja zdrava, moderni uticaji doneli su povećanu konzumaciju brze hrane poput girosa i suvlaka, kao i prženih jela poput saganakija (prženi sir) i lisnatih testa (baklave), koja su bogata kalorijama, solju i mastima.