Stvaranje sluzi: Kazein u velikim količinama može podstaći lučenje sluzi u respiratornom i digestivnom traktu, što se povezuje sa čestim prehladama i alergijama kod osetljive dece i odraslih.

Svarljivost i sluz
Vreme pasaže: Kravlje mleko se u želucu zadržava znatno duže (oko 3 sata) nego ljudsko mleko, što kod osetljivih osoba i dece može izazvati grčeve.

Kardiovaskularno zdravlje: Mlečne masti sadrže zasićene masne kiseline, ali novije meta-analize sugerišu neutralan ili čak blago zaštitni efekat punomasnih mlečnih proizvoda na srce i krvni pritisak.

Hormonski i upalni uticaj
Faktori rasta (IGF-1): Mleko prirodno sadrži faktor rasta sličan insulinu (IGF-1). Iako se većina svari u crevima, visok unos mleka (preko 1.5l dnevno) može blago povećati nivo IGF-1 u krvi, što se u nekim studijama povezuje sa pojavom akni i određenim rizicima od kancera (npr. prostate), mada su dokazi i dalje neubedljivi.

Negativan aspekt: Neke teorije sugerišu da povišen unos životinjskih proteina može povećati kiselost organizma, što tera telo da koristi kalcijum iz kostiju kako bi neutralisalo tu kiselost, potencijalno povećavajući rizik od osteoporoze kod odraslih u zemljama sa najvećom potrošnjom mleka.

Pozitivan efekat: Kalcijum-fosfat u mleku, zajedno sa proteinima, podstiče gustinu kostiju kod dece i mladih.

Uticaj na kosti: Mitovi i stvarnost
Tradicionalni stav je da mleko jača kosti zbog visokog sadržaja kalcijuma i proteina. Međutim, naučne diskusije su podeljene:

A2 mleko (od specifičnih rasa krava) ne oslobađa BCM-7, pa ga mnogi koji misle da su intolerantni na laktozu zapravo lakše podnose.

A1 i A2 kazein (Proteinska kontroverza): Većina komercijalnog mleka sadrži A1 beta-kazein. Njegovim varenjem oslobađa se peptid BCM-7, koji se vezuje za opioidne receptore i može usporiti varenje, izazvati bolove u stomaku i podstaći upalne markere.

Intolerancija na laktozu: Genetski gubitak enzima laktaze nakon detinjstva pogađa oko 70% svetske populacije. Nesvarena laktoza u crevima izaziva nadimanje, gasove i dijareju, jer je fermentišu bakterije.

Genetska predispozicija i varenje (Laktoza vs. Kazein)
Glavna podela u reakcijama na mleko potiče od dva ključna sastojka:
1. laktoza
2. kazein.

Kravlje mleko je nutritivno bogata, ali kompleksna namirnica čiji uticaj na organizam zavisi od niza faktora, uključujući genetiku, varenje proteina i stanje crevne barijere.

Da li ga treba piti?
Uticaj mleka je strogo individualan. Za decu u razvoju i osobe koje ga dobro podnose, ono ostaje praktičan izvor energije i minerala. Međutim, odrasli koji osećaju nelagodnost često prelaze na fermentisane proizvode (jogurt, kefir) koji se lakše vare, ili na biljne alternative.

Hormonski uticaj: Prirodni hormoni rasta prisutni u kravljem mleku mogu uticati na ljudski endokrini sistem, što se ponekad povezuje sa ranijim pubertetom ili kožnim problemima, poput akni.

Kiselost organizma: Postoje teorije koje sugerišu da visok unos životinjskih proteina iz mleka može povećati kiselost organizma, što paradoksalno može voditi ka gubitku kalcijuma iz kostiju kako bi se neutralisala ta kiselost.