Pogoršanje astme: Kombinacija visokih temperatura, smoga u urbanim sredinama i čestica iz šumskih požara izaziva teške napade astme i hroničnog bronhitisa.

Respiratorni problemi i alergije
Duža sezona alergija: Toplije vreme produžava period cvetanja biljaka, što povećava koncentraciju polena u vazduhu.

Ranjenost zdravstvenih sistemaZdstveni sistemi se suočavaju sa fenomenom "dvostrukog opterećenja". U isto vreme kada raste broj pacijenata zbog toplotnih talasa i epidemija, sama zdravstvena infrastruktura trpi oštećenja usled poplava, energetskih ispada ili fizičkog pregrevanja bolničkih objekata.

Psihološki i neurološki efekti: Ekstremne vrućine direktno utiču na nivoe neurotransmitera (poput serotonina) u mozgu, što povećava stopu agresije, anksioznosti i samoubistava. Gubitak resursa usled poplava stvara hronični posttraumatski stres (PTSP).

Biologija vektorskih patogena: Povišena prosečna vlažnost i temperatura skraćuju ciklus replikacije virusa unutar komaraca i krpelja. To omogućava tropskim bolestima, poput denga groznice i groznice Zapadnog Nila, da postanu endemske u regionima sa umerenom klimom, uključujući i Balkan.

Sinergija toplote i aerozagađenja: Visoke temperature ubrzavaju hemijske reakcije u atmosferi, stvarajući prizemni ozon (smog). Ovaj gas, zajedno sa PM2.5 česticama iz šumskih požara, deluje kao direktni destruktor plućnog tkiva, izazivajući teške napade astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Mehanizmi direktnog i indirektnog uticajaPatofiziologija toplotnog stresa: Pri ekstremnim temperaturama, telo preusmerava krv ka koži radi hlađenja. To drastično smanjuje dotok krvi u vitalne organe, opterećuje srce i dovodi do zgušnjavanja krvi, što direktno uzrokuje infarkte, šlogove i akutnu insuficijenciju bubrega.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će ove promene između 2030. i 2050. godine uzrokovati oko 250.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje širom sveta.

Klimatske promene deluju kroz složeni niz primarnih fizičkih uticaja koji izazivaju sekundarne ekološke promene, što na kraju dovodi do direktnog oboljevanja i rasta smrtnosti.

Klimatske promene direktno i indirektno ugrožavaju ljudsko zdravlje kroz ekstremne vremenske prilike, širenje zaraznih bolesti, pogoršanje hroničnih stanja i narušavanje mentalnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija definiše klimatske promene kao jednu od najvećih pretnji po zdravlje čovečanstva.