Telo metaboliše prirodne i dodate šećere na potpuno različite načine, iako su oni hemijski često identični molekuli (glukoza i fruktoza). Razlika leži u matriksu hrane – odnosno u svemu onome što ide "u paketu" sa tim šećerom.

Kada osetite potrebu za slatkim, birajte sveže voće ili šaku orašastih plodova.

Zamenite kupovne sokove i gazirane napitke vodom, limunadom ili nezaslađenim čajevima.

Kako pametno kontrolisati unos?
Čitajte deklaracije na proizvodima i izbegavajte artikle koji sadrže skrivene šećere poput kukuruznog sirupa, fruktoze ili saharoze.

Zavisnost: Šećer aktivira centre za nagrađivanje u mozgu, slično kao pojedine supstance.

Energija i mozak
Lažna energija: Nakon naglog skoka usled slatkiša, sledi brz pad šećera, što uzrokuje umor, razdražljivost i ponovnu žudnju za hranom.

Kardiovaskularni sistem
Srčane bolesti: Povećava nivo triglicerida i "lošeg" holesterola u krvi.
Visok pritisak: Ishrana bogata šećerom oštećuje arterije i podiže krvni pritisak.

Gojaznost: Višak šećera telo skladišti u vidu masnih naslaga, naročito oko struka.

Metabolički poremećaji
Insulinska rezistencija: Pankreas luči previše insulina kako bi obradio šećer, što vremenom vodi do dijabetesa tipa 2.

Kako previše dodatog šećera utiče na organizam?
Kada se konzumira u velikim količinama, šećer postaje rizik za celo telo.

Vrsta šećera-
Prirodni šećeri- Voće, povrće, mlečni proizvodi- Pozitivan, jer dolaze u paketu sa vlaknima, vitaminima i mineralima koji usporavaju apsorpciju.
Dodati šećeri- Slatkiši, sokovi, industrijski sosovi, peciva- Negativan, jer izazivaju nagle skokove glukoze u krvi i nemaju nutritivnu vrednost.

Šećer utiče na zdravlje u zavisnosti od vrste i količine koju unosimo, jer dok su prirodni šećeri iz voća i povrća izvor energije, prekomeran unos dodatih šećera direktno narušava funkciju organizma.