Kako eliminisati "tečne kalorije"
Sokovi su najveća zamka moderne ishrane. Kada popijete čašu kupovnog soka, vi unosite oko 4 do 6 kašičica čistog šećera direktno u želudac. Pošto u soku nema vlakana ni masti da uspore proces, taj šećer munjevito ulazi u krvotok, izaziva ogroman skok insulina, a zatim i nagli pad – ostavljajući vas još gladnijim i umornijim nego pre.

Oprez sa suvim voćem: Urme, suve šljive i suvo grožđe su odlična zamena za bombone, ali su veoma kalorični. Ograničite se na 2 do 3 suve urme ili 3 do 4 suve šljive dnevno.

Sveže voće kao prva pomoć: Kada vam se prijede slatko, pojedite jabuku, krušku, pomorandžu ili šaku bobičastog voća (maline, borovnice). Bobičasto voće ima najmanje šećera, a najviše antioksidanata.

Pametne zamene za kupovne slatkiše
Potpuno ukidanje slatkog ukusa često vodi do frustracije i kasnijeg prejedanja. Cilj je da rafinisani šećer zamenite prirodnim, koji dolazi u paketu sa vlaknima, vitaminima i mineralima. Vlakna u voću usporavaju apsorpciju šećera, pa nema naglog skoka insulina.

Planirajte unapred: Ako znate da ćete imati naporan dan van kuće, spakujte obrok ili unapred smislite gde ćete kupiti zdravu opciju (npr. obrok salatu sa piletinom umesto pekare).

Sprečite "vučju glad": Nemojte dozvoliti da prođe više od 4 do 5 sati između obroka. Ako osetite da vam energija drastično pada oko 16 ili 17 časova, to je znak da vam je ručak bio nutritivno slab ili da vam je potrebna mala užina.

Uspostavite ritam: Jedite u približno isto vreme svakog dana. Idealno je imati 3 glavna obroka i, ako je potrebno, 1-2 zdrave užine.

Zašto ne smete preskakati obroke (i kako to utiče na mozak)Kada preskočite obrok (na primer, ne doručkujete ili preskočite ručak zbog posla), nivo glukoze u krvi drastično pada. Telo to prepoznaje kao kriznu situaciju i šalje hitan signal mozgu da mu je potrebno najbrže moguće gorivo. Najbrže gorivo su prosti šećeri (čokolada, keks, peciva).

Najbolji izvori masti: Maslinovo ulje (kao preliv za salate), avokado, šaka sirovih orašastih plodova (bademi, lešnici, orasi) i semenke (bundeva, suncokret, čia).

Najbolji izvori proteina: Jaja (kuvana, kajgana), pileći ili ćureći file, riba (oslić, losos, tunjevina), nemasni sir, grčki jogurt, pasulj i sočivo.

Pravilo tanjira: Polovinu tanjira uvek treba da čini povrće (vlakna), jednu četvrtinu proteini, a preostalu četvrtinu složeni ugljeni hidrati (poput integralnog pirinča ili krompira), uz dodatak zdravih masti.

Kako pravilno unositi proteine i zdrave masti
Proteini i masti se vare znatno sporije od ugljenih hidrata. Kada pojedete obrok bogat ovim makronutrijentima, nivo šećera u krvi raste postepeno i ostaje stabilan satima, što direktno gasi žudnju za slatkim.

Dobra vest je da je telu potrebno oko 10 dana da se prilagodi i da se intenzivna žudnja za šećerom značajno smanji. Budite strpljivi i umereni.

Upravljajte stresom.
Želja za slatkišima je često emocionalna reakcija. Kada osetite žudnju pod stresom, primenite vežbe dubokog disanja ili prošetajte pre nego što uzmete slatkiš.

Poboljšajte kvalitet sna.
Nedostatak sna direktno povećava nivo hormona gladi i smanjuje energiju, zbog čega telo žudi za šećerima.