Kako se zaštititi tokom dana sa visokim zagađenjem?
Pratite indeks kvaliteta vazduha (AQI): Redovno proveravajte lokalne aplikacije ili portale, pre izlaska napolje.

Starijih osoba – usled prirodnog slabljenja imunog i kardiovaskularnog sistema.

Hroničnih bolesnika – osobe koje već imaju srčana ili plućna oboljenja.

Najugroženije grupe stanovništva
Dok negativne efekte lošeg vazduha može osetiti svako, ozbiljne zdravstvene posledice najbrže se razvijaju kod:
Dece i novorođenčadi – njihova pluća se još razvijaju, a udišu više vazduha po kilogramu mase u odnosu na odrasle.

Dugoročni i sistemski rizici
Povećan rizik od kancera pluća i drugih organa. Najnovije longitudinalne studije pokazuju i snažnu povezanost hronične izloženosti PM2.5 česticama sa povećanim rizikom od razvoja predijabetesa i dijabetesa.

Kardiovaskularni sistem
Povećan rizik od srčanog udara, aritmije, povišenog krvnog pritiska i moždanog udara usled upalnih procesa u krvnim sudovima.

Respiratorne hronične bolesti
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), razvoj i pogoršanje astme, te česte infekcije disajnih puteva.

Akutne posledice (kratkotrajna izloženost)
Kašalj, otežano disanje, peckanje i suzenje očiju, iritacija grla, glavobolja i osećaj stezanja u grudima.

Gasovi (NOx, SO2, O3): Azotni oksidi i sumpor-dioksid iritiraju disajne puteve, dok prizemni ozon oštećuje plućno tkivo i pogoršava simptome astme.

PM2.5 čestice koje zbog svoje minimalne veličine prodiru duboko u plućne alveole i ulaze direktno u krvotok.

U vazduhu se nalazi mešavina štetnih gasova i čestica, a najopasniji po zdravlje su:
PM2.5 i PM10 čestice: Suspendovane čestice (prašina, čađ, teški metali).

Prema podacima zdravstvenih organizacija, udisanje zagađenog vazduha ne oštećuje samo respiratorni sistem, već štetne materije preko krvotoka dospevaju do gotovo svih organa u telu.

Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih ekoloških rizika po ljudsko zdravlje, koji direktno utiče na skraćenje životnog veka i izaziva niz akutnih i hroničnih oboljenja.