Starije osobe: Prirodno imaju slabiji imunitet i osetljiviji respiratorni i kardiovaskularni sistem.

Ko je najviše ugrožen?
Deca: Njihova pluća se još uvek razvijaju, a provode mnogo vremena igrajući se napolju i dišu brže od odraslih.

Oštećenje plućnog tkiva: Često udisanje visokih koncentracija ozona može trajno oštetiti pluća, slično kao kod dugogodišnjeg pušenja.

Pogoršanje hroničnih bolesti: Izrazito povećava rizik od napada astme i pogoršava stanje pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) i srčanim oboljenjima.

Smanjenje plućne funkcije: Čak i pri niskim koncentracijama, ozon otežava duboko disanje i smanjuje zapreminu vazduha koju pluća mogu da prime.

Glavni uticaji prizemnog ozona na zdravlje
Iritacija disajnih puteva: Izaziva kašalj, peckanje i grebanje u grlu, nelagodnost u grudima i kratak dah.

Ovaj gas ne nastaje direktno iz auspuha ili fabričkih dimnjaka, već se formira hemijskim reakcijama između drugih zagađivača (poput azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja) pod uticajem jake sunčeve svetlosti i visokih temperatura. Zbog toga je njegova koncentracija najviša tokom vrelih letnjih dana.

Za razliku od korisnog ozonskog omotača u stratosferi koji nas štiti od UV zračenja, ozon koji udišemo na površini Zemlje deluje kao agresivno hemijsko jedinjenje koje „nagriza” unutrašnjost pluća.

Prizemni ozon (troposferski ozon) u vazduhu je snažan zagađivač koji ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi, pre svega oštećenjem disajnih organa i kardiovaskularnog sistema.