Ako radite građevinske ili fizičke poslove koje ne možete da odložite, ključno je da pravite češće pauze u hladovini i unosite velike količine vode kako bi sluzokoža ostala hidrirana, što telu pomaže da lakše podnese iritaciju.

Razvoj astme: Kod zdravih sportista koji godinama treniraju na otvorenom u zagađenim područjima, rizik od dobijanja astme u kasnijem životu je značajno povišen.

Ožiljci na plućnom tkivu: Stalna upala dovodi do procesa koji se zove fibroziranje – stvaranje ožiljaka na plućima. Tokom godina, ovo može trajno smanjiti kapacitet pluća i ubrzati starenje respiratornog sistema.

Dugoročne posledice po zdravljeRedovan rad ili treniranje u danima sa visokim nivoom ozona ostavlja trajne posledice.

Pad performansi: Zbog iritacije nervnih završetaka u plućima, mozak šalje signal da se disanje skrati. Sportisti i radnici ovo osećaju kao nemogućnost da "udahnu do kraja" (kratak dah), što direktno ruši njihovu izdržljivost i snagu.

Akutna upala (inflamacija): Plućno tkivo otiče, a disajni putevi se sužavaju (bronhokonstrikcija). Telo pokušava da se odbrani, što izaziva refleksni kašalj i osećaj stezanja u grudima.

Oksidativni stres: Ozon reaguje sa tečnošću koja oblaže disajne puteve, stvarajući slobodne radikale koji oštećuju ćelijske membrane.

Šta se dešava u plućima tokom napora?Ozon je izuzetno reaktivan gas. Kada dospe u disajne puteve, izaziva efekte slične hemijskoj opekotini.

Time se zaobilazi nosna šupljina, koja inače služi kao prirodni filter i delimično razlaže i zadržava štetne materije. Ozon tako ulazi direktno i duboko u pluća, potpuno nefiltriran.

Disanje na usta: Kada se naprežemo, prirodno prelazimo na disanje kroz usta.

To znači da u organizam unose i do 15 puta veću količinu ozona u istom vremenskom periodu.

Ubrzano i duboko disanje: Umesto prosečnih 6–7 litara vazduha u minuti u stanju mirovanja, sportista ili radnik pod teškim naporom može udahnuti preko 60 do 100 litara vazduha u minuti.

Mehanizam povećanog unosa
Tokom intenzivnog fizičkog rada ili treninga, telu je potrebno znatno više kiseonika. To dovodi do dve ključne promene.

Iako su ove osobe često u odličnoj fizičkoj formi, način na koji njihovo telo funkcioniše tokom napora direktno povećava štetan uticaj ovog gasa.

Fizički radnici i sportisti na otvorenom spadaju u jednu od najugroženijih grupa kada je u pitanju zagađenje prizemnim ozonom.