Sa svim ovim se slazem sa tim da bih ja tu jos dodao kod dece da oni malo vremena provode na svezem vazduhu,slabo se krecu zato im je toliko vec oslabljen imunitet,a posle i to sto si ti napisao dr.Nikola!

Zašto su ovi rizici izraženiji u urbanim sredinama?U gradovima se javlja takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva, gde beton i asfalt zadržavaju toplotu, a koncentracija smoga je najveća. U takvim uslovima, deca koja provode vreme napolju i stariji koji žive u stanovima bez adekvatnog hlađenja postaju direktne žrtve klimatskih ekstrema.

Smanjen imuni odgovor. Prirodno slabljenje imuniteta (imunosenescencija) čini starije osobe podložnijim teškim oblicima infekcija koje prenose kripelji i komarci.

Toplotni stres
Kardiovaskularni kolaps. Sa godinama se smanjuje sposobnost tela da se znoji i hladi. Toplotni talasi drastično povećavaju rizik od infarkta, šloga i otkazivanja bubrega.

Starije osobe
Respiratorni sistem
Pogoršanje hroničnih bolesti. Stariji često već imaju oslabljenu funkciju pluća ili HOBP. Aerozagađenje kod njih izaziva teške respiratorne infekcije i nagli pad saturacije.

Imuni sistem i infekcije
Osetljivost na nove patogene. Zbog imunog sistema koji se još razvija, deca su podložnija crevnim i vektorskim infekcijama (npr. virus Zapadnog Nila) koje se brže šire u toplijoj klimi.

Toplotni stres i temperature
Brza dehidratacija. Deca slabije zadržavaju tečnost i teže verbalizuju žeđ, a njihov sistem za termoregulaciju nije potpuno sazreo, pa se brže pregrevaju tokom toplotnih talasa.

Respiratorni sistem
Deca
Brži razvoj astme. Pluća dece su još uvek u razvoju. Ona udišu više vazduha po kilogramu telesne mase u poređenju sa odraslima, čime unose veću količinu zagađujućih materija i prizemnog ozona.

Zbog specifičnosti njihove fiziologije, njihovi organizmi reaguju mnogo burnije na zagađenje vazduha i ekstremne temperature.

Deca i starije osobe su dve najranjivije grupe kada je reč o zdravstvenim posledicama pojačanog efekta staklene bašte i klimatskih promena.

Eko-anksioznost i stres: Suočavanje sa gubicima usled prirodnih katastrofa dovodi do porasta posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), anksioznosti i depresije kod pogođenog stanovništva.

Mentalno zdravlje i opšta dobrobitEkstremne vremenske nepogode poput poplava, suša i šumskih požara imaju posredan, ali razarajući uticaj na ljudsku psihu.

Rast rizika od bolesti: Primećuje se porast učestalosti bolesti kao što su groznica Zapadnog Nila, Lajmska bolest, a u nekim delovima sveta i malarija i denga groznica.

Novi geografski prostori: Toplija i vlažnija klima omogućava tropskim vrstama insekata da opstanu u regionima gde ih ranije nije bilo.

Širenje zaraznih i vektorskih bolestiKlimatske promene uzrokovane efektom staklene bašte menjaju staništa mnogih prenosilaca bolesti (vektora) poput komaraca i krpelja.