Odlična tema doktore.
O ovome treba da se piše jer ovo je ogroman problem današnjice pogotovu baš u mom gradu Novom Sadu.
Evo na primer znam mnogo ljudi koji pate i od alergija o od raznoraznih zagađivača dim,isparenja i sve što je gore u poslovima navedeno.
Juče smo bili u Beogradu i na primer u urbanom delu lakše smo disali i lepše nego ovde.Čim smo se vratili odmah gušenja i kašalj.Ne lično ja ali ostali da.

Unos tečnosti i antioksidanata: Pijte dovoljno vode kako bi sluzokoža ostala hidrirana i sposobna da obavlja svoju odbrambenu funkciju. Ishrana bogata vitaminima C i E pomaže organizmu da se bori protiv oksidativnog stresa koji izazivaju toksini iz vazduha.

Tuširanje i promena odeće: PM čestice se lako lepe za kosu i odeću. Presvlačenje i pranje lica i ruku odmah po ulasku u kuću sprečava da zagađenje unosite u krevet i nameštaj.

Zdravstvene i higijenske mere nakon boravka napolju
Higijena disajnih puteva: Po povratku kući, isperite grlo čistom vodom i koristite fiziološki rastvor ili sprej sa morskom vodom za ispiranje nosne šupljine. Ovo pomaže da se mehanički uklone čestice čađi i prašine koje su se zadržale na sluzokoži.

Čišćenje površina: Umesto usisavanja (koje može podići sitnu prašinu sa tepiha nazad u vazduh ako usisivač nema dobar filter), koristite vlažno brisanje podova i nameštaja.

Izbegavajte unutrašnje zagađivače: Tokom dana sa visokim zagađenjem nemojte paliti sveće, mirišljave štapiće, niti koristiti jake hemijske osveživače prostora i agresivna sredstva za čišćenje. Pušenje u zatvorenom prostoru u kombinaciji sa spoljnim zagađenjem stvara izuzetno opasan koktel gasova.

Korišćenje HEPA prečišćivača vazduha: Uređaji sa sertifikovanim HEPA filterima (H13 ili viši) efikasno uklanjaju preko 99% sitnih čestica iz vazduha. Prečišćivač treba da radi u prostoriji u kojoj najduže boravite (dnevna ili spavaća soba), sa zatvorenim prozorima.

Pametno provetravanje: Nemojte držati prozore otvorene "na kip" tokom celog dana. Provetravajte isključivo u periodima kada aplikacije pokazuju pad zagađenja, i to kratko (5–10 minuta) otvaranjem svih prozora radi brze razmene vazduha.

Obezbeđivanje čistog vazduha u zatvorenom prostoruPošto većinu vremena provodimo unutra, ključno je sprečiti da zagađen vazduh postane toksičan i u našem domu.

Pravilna upotreba zaštitnih maski: Obične hirurške ili platnene maske ne pomažu protiv opasnih PM2.5 čestica jer su one previše sitne. Jedina efikasna zaštita su respiratorne maske sa sertifikatom N95, KN95 ili FFP2. Maska mora potpuno da prijanja uz lice kako vazduh ne bi prolazio sa strana.

Birajte vreme za izlazak: Koncentracija smoga je obično najviša rano ujutru i kasno uveče, kao i u blizini prometnih saobraćajnica. Ako morate napolje, idite sredinom dana kada sunčeva svetlost i vetar delimično razbiju prizemni sloj zagađenja.

Izbegavajte fizičke aktivnosti na otvorenom: Trčanje, brzi hod ili vožnja bicikla u zagađenom vazduhu su opasni. Tokom fizičkog napora dišemo dublje i brže (često na usta), čime se zagađivači unose direktno u najdublje delove pluća (alveole).

Prilagođavanje aktivnosti na otvorenomKada je zagađenje visoko, promena navika na otvorenom može drastično smanjiti količinu PM2.5 i PM10 čestica koje unosite u pluća.

Crveni i ljubičasti status (AQI preko 151): Vazduh je nezdrav za sve. Svi građani treba da ograniče boravak na otvorenom, a osetljive grupe da ga potpuno izbegavaju.

Narandžasti status (AQI 101–150): Nezdravo za osetljive grupe (deca, stariji, astmatičari). Oni bi trebalo da smanje naporne aktivnosti napolju.