Kako PM čestice utiču na zdravlje?Naučna istraživanja, uključujući podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pokazuju da ne postoji bezbedna koncentracija PM2.5 čestica i da svako povećanje izloženosti nosi zdravstvene rizike. Uticaj se deli na kratkoročni i dugoročni.

PM2.5 (fine čestice): Imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara (oko 3% debljine ljudske dlake). Zbog svoje mikroskopske veličine, ove čestice zaobilaze prirodne filtere u nosu, prodiru direktno u plućne alveole, a odatle ulaze u krvotok, šireći se po celom organizmu.

PM10 (grube čestice): Imaju prečnik manji od 10 mikometara. Zadržavaju se uglavnom u nosu i gornjim disajnim putevima, uzrokujući iritacije, kašalj i otežano disanje.

Ključna podela zasniva se na njihovoj veličini, što direktno određuje koliko duboko mogu prodreti u telo.

Reč je o mešavini čvrstih materija poput dima, čađi, prašine i teških metala (olovo, arsen, kadmijum) suspendovanih u vazduhu, koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, radom industrije, grejanjem na čvrsta ložišta i kroz saobraćaj.

PM čestice (particulate matter ili suspendovane čestice) direktno i sistemski ugrožavaju ljudsko zdravlje prodiranjem duboko u respiratorni i kardiovaskularni sistem.

Kancerogenost i smrtnost:
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikuje PM čestice kao dokazani uzročnik raka pluća. Dugotrajno udisanje zagađenog vazduha vodi do prevremene smrti, naročito kod hroničnih bolesnika, starijih osoba i novorođenčadi (kroz prevremeni porođaj i nisku težinu na rođenju).

Sistemski i neurološki poremećaji:
Dugotrajna izloženost povezana je sa razvojem dijabetesa tipa 2, oštećenjem DNK, narušavanjem rada štitne žlezde, smanjenjem zapremine mozga i povećanjem rizika od demencije za 46%.

Kardiovaskularni sistem:
Ulaskom u krvotok podstiču formiranje arterijskih plakova, povećavajući rizik od srčanog udara (za 13%), moždanog udara (za 16%), aritmije i hipertenzije.

Respiratorni sistem:
Izazivaju iritaciju očiju, nosa i grla, kašalj i otežano disanje. Značajno pogoršavaju astmu, bronhitis i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP). Kod dece mogu usporiti razvoj plućnih funkcija i povećati rizik od nastanka astme za čak 34% po svakom skoku koncentracije od 10 µg/m³

Uticaj na zdravlje i riziciIzloženost PM česticama izaziva oksidativni stres i sistemska upalna stanja u organizmu. Posledice se dele na kratkoročne i dugoročne.

Zbog svoje mikroskopske veličine, ove čestice zaobilaze prirodne odbrambene mehanizme u nosu i sinusima, dolaze do plućnih alveola i direktno ulaze u krvotok, šireći se po celom telu.

 Glavne kategorije su PM10 (čestice prečnika do 10 mikrometara) i daleko opasnije PM2.5 (sitne čestice prečnika do 2.5 mikrometara, što je oko 3% širine ljudske dlake).

PM čestice (partikularne materije) predstavljaju mešavinu čvrstih supstanci i tečnih kapljica u vazduhu koje, zbog svoje male veličine, prodiru duboko u respiratorni sistem i krvotok, ozbiljno ugrožavajući ljudsko zdravlje.