Takođe, u urbanim sredinama koje trpe velike suše sve češće se sadi koprivić (Celtis australis) ili bagrem. Ove vrste možda nemaju najveći procenat filtracije, ali su izuzetno otporne na klimatske promene i nedostatak vode, što im omogućava da prežive tamo gde bi drugo drveće uvelo.

Nisu sve vrste drveća podjednako dobre za svaku lokaciju. Na primer, hrast (Quercus), iako je dugovečan i stabilan, otpušta prirodna isparljiva organska jedinjenja (isopren) koja u specifičnim gradskim uslovima i u reakciji sa saobraćajnim gasovima mogu doprineti stvaranju prizemnog ozona (smoga). Zato se hrastovi više preporučuju za velike parkove i vangradske šume nego za same ivice prometnih ulica.

Beli jasen i Topola: Topole izuzetno brzo rastu i brzo prerađuju velike količine CO₂, dok jasen odlično filtrira sumpor-dioksid (SO₂).

Bukva (Fagus sylvatica): Moćan prečišćivač koji uspešno zadržava teške metale i toksična isparenja.

Javor (Acer): Odlikuje ga izuzetno visoka moć apsorpcije ugljen-dioksida (CO₂) i uspešno podnošenje gradskog smoga.

Brest (Ulmus): Veliki brestovi su izvanredni u apsorpciji štetnih gasova; oni ih kroz svoje stome uvlače i hemijski menjaju u bezopasnija jedinjenja.

Srebrna breza (Betula pendula): Jedno od najefikasnijih stabala za urbane zone. Zbog specifične teksture lista, breza može da smanji koncentraciju PM čestica u svom okruženju za čak 79%.

Listopadno drveće sa hrapavim lišćem – Najbolji apsorberi gasovaListopadne vrste koje imaju široke, hrapave, reljefne ili dlakave listove ponašaju se kao "lepljive trake" za zagađenje tokom proleća i leta.

Patagonijski ariš i Smrča: Pokazuju vrhunske rezultate u privlačenju i zadržavanju toksičnih čestica teških metala.

Tisa (Taxus baccata): Naučne studije je izdvajaju kao jednog od apsolutnih šampiona u zadržavanju PM čestica (redukcija i do 71%). Zbog toksičnosti bobica, sadi se planski van domašaja dece.

Beli i crni bor (Pinus sylvestris / nigra): Izuzetno efikasno sakupljaju čestice prašine i čađi iz vazduha.

Četinari (Zimzelene vrste) – Najbolji za PM čestice
Četinari su ključni za gradove jer zadržavaju zagađenje tokom cele godine, uključujući i zimu kada je grejna sezona na vrhuncu. Njihove iglice imaju veliku površinu i često su prekrivene voskom ili finim dlačicama za koje se PM2.5 i PM10 čestice lako "lepe".

Različite vrste drveća imaju različite mehanizme zaštite, pa su neke vrste izuzetno efikasne u sakupljanju opasnih PM čestica, dok druge bolje apsorbuju štetne gasove ili podnose ekstremne urbane uslove.

Međutim, da bi drveće moglo efikasno da nas štiti, ono i samo mora biti zdravo. Tokom ekstremnih suša i visokih temperatura, stabla trpe stres i zatvaraju svoje pore kako bi sačuvala vodu, što privremeno smanjuje njihovu sposobnost prečišćavanja vazduha. Zbog toga je pravilno planiranje zelenih površina i briga o gradskom drveću od presudnog značaja za javno zdravlje.

Zaštita zemljišta i voda:
Korenje drveća stabilizuje tlo, sprečava eroziju i filtrira kišnicu, zadržavajući štetne materije, pre nego što one stignu do podzemnih voda.