Rezervna odeća: Uvek u torbi ili rancu imajte rezervnu pamučnu majicu i čarape u slučaju da se dete previše oznoji tokom igre ili se pokvasi.

Praktična obuća: Izaberite duboke patike ili poluduboke cipelice koje su nepromočive. Tokom jeseni trava je često vlažna od rose ili kiše, pa je važno da noge ostanu suve.

Pravilo 3 sloja:
Pamučna potkošulja ili majica kratkih rukava.
Tanji duks na raskopčavanje ili džemper (izbegavajte dukseve koji se oblače preko glave jer deca ne vole taj proces kada im je vruće na igralištu).
Vetrovka ili lagana prsluk-jakna koja štiti torzo, a omogućava slobodu pokreta ruku.

Kako oblačiti decu (od 1 do 5 godina)
Deca u ovom uzrastu su izuzetno aktivna – trče, skaču i brzo se zagrevaju, pa ih treba oblačiti isto kao i odrasle, ali sa naglaskom na odeću koja se lako skida.

Obavezna zaštita: Tanka pamučna kapica je neophodna jer bebe gube veliku količinu toplote preko glave. Uvek imajte spremne čarapice i lagane rukavice ako vetar počne da duva.

Provera temperature: Nemojte meriti da li je bebi hladno po njenim rukama ili stopalima, jer je kod njih periferna cirkulacija prirodno slabija. Opipajte bebin vrat ili stomak – ako je koža topla i suva, bebi je prijatno. Ako je vrat oznojen ili vruć, skinite jedan sloj.

Slojevi za šetnju:
Bazni sloj: Pamučni bodi (kratki ili dugi rukavi u zavisnosti od temperature).
Srednji sloj: Pamučna zeka, gegice ili kombinezon sa nogavicama.
Spoljni sloj: Pletena jopica, lagana jesenja jaknica ili tanje ćebence preko kolica koje možete lako skinuti ako sunce ugreje.

Kako oblačiti bebe (do godinu dana)Bebin sistem za termoregulaciju se još uvek razvija, pa je opšte pravilo da beba nosi jedan sloj odeće više nego odrasla osoba u istoj prostoriji ili okruženju.

Oblačenje dece i beba tokom prelaznog perioda može biti izazov jer njihovo telo brže gubi toplotu nego telo odraslih, a istovremeno se lako mogu pregrejati ako su previše utopljeni. Najvažnije pravilo je slojevitost i korišćenje prirodnih materijala koji dišu.

Zdrave masnoće i voće: Unosite orašaste plodove (orasi, bademi) koji daju stabilnu energiju, a od voća birajte jabuke, kruške i nar.

Prirodni antibiotici: Povećajte unos crnog i belog luka, rena i đumbira koji imaju snažna antimikrobna svojstva.

Kupusnjače za imunitet: Kelj, karfiol, keleraba i brokoli su bogati vitaminom C i antioksidansima koji pripremaju organizam za sezonu virusa.

Korenasto i jesenje povrće: Preporučuje se uvrštavanje bundeve, batata (slatkog krompira), šargarepe, cvekle i celera. Bundeva i batat su bogati beta-karotenom i vlaknima, odlični su za regulaciju unutrašnje temperature tela i jačanje imuniteta.

Topli obroci na kašiku: Zamenite hladne letnje obroke kuvanim jelima, gustim čorbama od povrća i supama. One greju telo iznutra i obezbeđuju neophodnu hidrataciju.

Ishrana: Jačanje imuniteta i termoregulacijaSa padom spoljne temperature, telo troši više energije za održavanje unutrašnje toplote, zbog čega se prirodno javlja potreba za jačom hranom. Ključno je birati sezonske namirnice bogate vitaminima i preći na toplu termičku obradu.