Slučaj 82-godišnjaka zato je pre svega upozorenje na opasnosti preterivanja, a ne razlog za strah od povrća.

Zdrava ishrana ne podrazumeva konzumiranje što većih količina jedne namirnice, već izbor raznovrsne hrane i prilagođavanje prehrambenih navika sopstvenom zdravstvenom stanju.

Nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR) ističe da određene prehrambene navike mogu da dovedu do nepoželjno visokog unosa nitrata, naročito kada se ista vrsta povrća jede veoma često i u velikim količinama.

Umesto toga, preporučuje se raznovrsna ishrana, smenjivanje različitih vrsta povrća i izbor sezonskih namirnica kad god je to moguće.

Poseban oprez potreban je kod beba i male dece, čiji je organizam osetljiviji na dejstvo nitrita.

Stručnjaci ne savetuju izbacivanje povrća iz ishrane. Ono je dragocen izvor vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih biljnih jedinjenja.

Važno je i pravilno čuvanje. Povrće bogato nitratima ne bi trebalo dugo držati na toplom, a ostatke kuvanih jela treba što pre ohladiti i staviti u frižider. Neodgovarajuće čuvanje može da podstakne pretvaranje nitrata u nitrite.

Zbog toga povrće uzgajano u plastenicima i staklenicima, naročito zimi, može da sadrži više ovih jedinjenja nego ono koje raste na otvorenom.

Na količinu nitrata utiču i uslovi u kojima povrće raste. Prema podacima nemačke Kancelarije za zaštitu potrošača i bezbednost hrane Donje Saksonije (LAVES), biljke pri slabijem osvetljenju i nižim temperaturama mogu da razgrade manje nitrata koje su apsorbovale iz zemljišta.

Ovaj događaj zato ne znači da je cvekla sama po sebi opasna, već da neuobičajeno veliki unos u određenim okolnostima može da ima ozbiljne posledice.

U ovom slučaju sumnja se na zajedničko delovanje više faktora, prvenstveno izrazito velike količine cvekle i leka koji je muškarac uzimao.

Ovo stanje naziva se methemoglobinemija i u težim slučajevima može da izazove slabost, vrtoglavicu, otežano disanje i gubitak svesti.

Sami nitrati pri uobičajenom unosu uglavnom ne predstavljaju veliki zdravstveni rizik. Problem nastaje jer deo njih može da se pretvori u nitrite, koji utiču na hemoglobin i smanjuju sposobnost krvi da prenosi kiseonik.

Nitrati se prirodno nalaze u zemljištu, a biljke ih apsorbuju tokom rasta. Njihova količina zavisi od uslova uzgoja, dostupnosti svetlosti i upotrebe đubriva.

Cvekla nije jedina namirnica koja može da sadrži veće količine nitrata. Među povrćem koje ih akumulira nalaze se i spanać, rukola, matovilac, rotkvice i keleraba.

Analize su pokazale promenu na hemoglobinu, proteinu u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik. Muškarac je primio terapiju koja pomaže da se izmenjeni hemoglobin vrati u oblik sposoban za prenos kiseonika, nakon čega mu se stanje poboljšalo.

U bolnici je završio nakon kratkotrajnog gubitka svesti i pada krvnog pritiska. Lekare je dodatno zabrinula izrazito bleda, gotovo sivkasta boja njegove kože i niska zasićenost krvi kiseonikom, a primena visokih koncentracija kiseonika nije poboljšala njegovo stanje.