Umerenost u ishrani. Zbog visokog sadržaja skroba i vlakana, prekomerna količina može izazvati nadimanje ili gasove kod osetljivih osoba.

Pitomi naspram divljeg kestena. Za ishranu se koristi isključivo pitomi kesten (Castanea sativa), dok je divlji kesten otrovan za jelo i koristi se samo za spoljašnju upotrebu u preparatima za proširene vene.

Kuvanje ili pečenje. Kuvani kesten zadržava više minerala i ima nešto manje kalorija, dok pečeni kesten (oko 245 kcal na 100 g) bolje čuva vitamine.

Bez glutena. Kesten i kestenovo brašno prirodno ne sadrže gluten, što ih čini odličnom zamenom za pšenično brašno kod celijakije i intolerancije.

Jačanje imuniteta i kostiju. Vitamin C, bakar i flavonoidi štite ćelije od oksidativnog stresa, dok magnezijum i fosfor čuvaju gustinu kostiju.

Stabilan šećer u krvi. Uprkos većem udelu ugljenih hidrata, kesten ima nizak glikemijski indeks jer vlakna i antioksidansi usporavaju apsorpciju glukoze i poboljšavaju osetljivost na insulin.

Zdravlje srca i krvnih sudova. Kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska, dok antioksidansi i nezasićene masne kiseline doprinose smanjenju nivoa lošeg holesterola.

Glavne zdravstvene prednosti

• Bolje varenje. Visok udeo dijetetskih vlakana podstiče rad creva, sprečava zatvor i hrani korisne crevne bakterije.

Vitamini i minerali. Bogat je vitaminom C (oko 43 mg), vitaminom B6, folatima, kalijumom, magnezijumom, fosforom i bakrom.

Vlakna. Obezbeđuje oko 8 g dijetetskih vlakana, što čini približno petinu preporučenog dnevnog unosa.

Nutritivna vrednost (na 100 g sirovog kestena)

• Energija i makronutrijenti. Sadrži oko 213 kalorija, 45 g ugljenih hidrata, 3 g proteina i svega 2 g masti.

Pitomi kesten je niskokaloričan orašasti plod bogat vlaknima, složenim ugljenim hidratima i vitaminom C koji povoljno utiče na varenje, srce i stabilizaciju šećera u krvi. Za razliku od drugih orašastih plodova, sadrži znatno manje masti, a jedini je predstavnik ove grupe koji obezbeđuje značajnu količinu vitamina C.