e neznam stvarno, znam da proteini imaju veze sa azotom pa verovatno i oni opterecuju jetru nekako...ne bih da pametujem ne znam stvarno.

ne utichu .. bar ne direktno koliko ja znam ...

ajmo jedno malo off pitanje
Kako proteini tj belancevine uticu na jetru i da li bi bilo pametno uzimati nesto za jetru bar jednom godisnje za neki njen oporavak ?

daniela ako zelim da proverim stanje bubrega sta bi trebao da trazim u laboratoriji?
Proteine, kreatinin ...ima li josh nesto?
Iz krvi ili mokrace?
tnx

Kod bb, profesionalaca ali i onih koji bi to zeleli da budu, bubrezi otkazuju uglavnom usled upotrebe veoma snaznih i vrlo stetnih diuretika(i naravno AAS)

Povisen nivo kreatinina u mokraci je otpad kreatina koji nase telo ne potrosi prilikom njegovog unosa preko suplementa u protivnom, povisen nivo znaci da nasi bubrezi ne funkcionisu kako treba.

Dr. Eric Serrano kaze da nivo BUN i kreatinina moze biti do 30 ali visi nivoi pokazuju da postoji problem. Urinarni proteinski test je bolji za merenje funkcije bubrega od ostalih nacina provere .
Gledajuci slozenu funkciju bubrega bilo bi pogresno reci da samo na osnovu ova dva elementa(BUN i kreatinina)mozemo reci da postoji disfunkcija bubrega , vec da bi to rekli potrebno je detaljno ispitati funkcionisanje bubrega .

_________
Takodje povecani nivo kreatinina moze se videti prilikom upotrebe nekih lekova.I konacno povecani nivo kreatinina takodje se moze videti kod degradacije misica, visoko proteinskim dijetama, ili koriscenjem kreatina .

E imam jedno pitanje. Da li se kreatinin smatra "otpadom" koji zagadjuje pa samim tim i njegova povishena kolichina (i kod ljudi koji treniraju) se smatra loshom stranom ili je to referenca onoga sto je markoni rekao (ako dizemo tegove i unosimo dosta proteina).......ako se nisam dobro izrazio onda cu ponovo.

Samo oštećenim bubrezima smeta višak proteina.. i to tek u bubrežnoj insuficijeniciji trećeg stepena se smanjuje unos proteina...
Zdravi bubrezi se neće oštetiti čak ni velikom količinom proteina.. potrebna je samo dovoljna hidracije zbog proizvoda metabolizma proteina da se ne bi povećala koncentracija u krvi...

kad smo već kod toga smanjenje kolličine proteina životnjiskog porekla treba da unose samo osobe sa cirozom jetre..

I još nešto.. BCAA učestuju u metabolzmu proteina tako da nemorate da brinete...

Ovo su neke zablude u vezi sa proteinima i visoko proteinskim dijetama i njihovim uticajem na zdravlje .

PRVO PITANJE :
Mnogi lekari misle da visoko proteinske dijete izazivaju disfunkciju bubrega ?

ODGOVOR:
Visoko proteinske dijete ne izazivaju disfunkciju bubrega kod zdravih osoba.Nema ni jedne studije koja pokazuje da visoko proteinske dijete uticu na disfunkciju bubrega kod zdravih ljudi. Studije koje pokazuju neku vezu izmedju disfunkcije bubrega i unosa proteina su one koje su vrsene na ljudima kod kojih je vec dijagnostikovana pocetna faza nekog bubreznog oboljenja  kao sto su diabetic nephropathy, glomerular lesions itd.Ali i istrazivanja koja se ticu restrikcije unosa proteina kod bubreznih bolesnika mogu biti kontraverzna (Shils, Modern Nutr in Health & Dis, 1999) .
Ali ako imate neku pocetnu fazu bubreznog oboljenja vi ce te to osetiti i pre nego sto uradite nalaze krvi(narocito kod familija koje imaju istoriju bolesti i to pre svega diabetes mellitus i hypertension).
Ali i ako doktori u studijama nadju vezu izmedju visoko proteinskog unosa i bolesti bubrega , postoji i niz studija koje govore suprotno :


    a) Ann Intern Med 2003 Mar 18;138(6):460-7
    The impact of protein intake on renal function decline in women with normal renal function or mild renal insufficiency.

    Knight EL, Stampfer MJ, Hankinson SE, Spiegelman D, Curhan GC.

    b) Int J Sport Nutr Exerc Metab 2000 Mar;10(1):28-38

    Do regular high protein diets have potential health risks on kidney function in athletes?

    Poortmans JR, Dellalieux O.

    c) Int J Obes Relat Metab Disord 1999 Nov;23(11):1170-7
    Changes in renal function during weight loss induced by high vs low-protein low-fat diets in overweight subjects.

    Skov AR, Toubro S, Bulow J, Krabbe K, Parving HH, Astrup A.

    d) Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.

    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

    e) Am J Kidney Dis 2003 Mar;41(3):580-7

    Association of dietary protein intake and microalbuminuria in healthy adults: Third National Health and Nutrition Examination Survey. "Dietary protein intake was not associated with microalbuminuria in normotensive or nondiabetic persons."

To su sve studije koje pokazuju da ne postoji veza izmedju visoko proteinskih dijeta i disfunkcije bubrega . Ako ste zainteresivani za ove studije mozete ih pogledati ovde   www.pubmed.com.


DRUGO PITANJE:
Mnogi lekari veruju da zato sto visoko proteinske dijete mogu pogorsati stanje onih koji vec boluju od neke bubrezne bolesti, da se onda  zbog toga to odnosi i na zdrave ljude.

ODGOVOR:
Netacno!Ove spekulacije dolaze od ranih istrazivanja koja su se bavila ovim pitanjem.
Ovo misljenje je krenulo zbog toga sto se prilikom davanja proteina pacijentima koji boluju od bubreznih oboljenja dolazilo do nekih bubreznih problema . Iz ovih podataka neki lekari su dosli do zakljucka da  povecani unos proteina moze naskoditi bubrezima zdravih ljudi.
I ako ima mnogo studija koje pokazuju da visoko proteinske dijete skode lbubreznim bolesnicima , opet ponavljam da nema dokaza da ce visoko proteinske dijete naskoditi bubrezima zdravog bodibildera.

TRECE PITANJE :
Bubrezi se menjaju da bi se privikli na visoko proteinske dijete.

ODGOVOR :
Neke studije su pokazale da dolazi do ubrzanja funkcije bubrega prilikom visoko proteinskih dijeta.Ali vazno je da ovo nije negativna promena ili bolest. One misle da je to strukturalna adaptacija na povecanu filtraciju(nesto sto bubrezi ionako rade svo vreme )
Ako bubreg ne reaguje na ovakav nacin mnogi lekari ce misliti da nesto nije uredu.Bas kao kod dizanja tegova tkivo se prilagodjava zahtevima koje stavljate pred njega . Zato ako nesto mora da "radi" jace , ne znaci da je to negativna stvar .Sta se desava kada misic radi jace?se zahtevima i postaju veci , jaci ili efikasniji.Zato adaptacija koju vrse bubrezi je razumna i odgovarajuca.

Pogledajte ove studije :


    Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.
    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

na  www.pubmed.com

CETVRTO PITANJE :
A sta ako je  povecan kreatinin i BUN( nitrogen(azot) sastavni deo uree , a ova skracenica znaci blood urea nitrogen (BUN)) u nalazima krvi .

ODGOVOR :
Za pocetak sta je kreatinin a sta je BUN ?

Kreatinin je poznat kao otpad misica ili metabolizma proteina.Njegov nivo je odraz misicne mase ili kolicine proteina u dijeti .Niski nivoi su vidjeni nekad kod oboljenja bubrega , niskog unosa proteina, bolesti jetre, ili trudnoce.Visoki nivoi su nekad vidjeni kod bolesti bubrega pre svega zbog toga sto oboleli bubrezi nece izbaciti kreatinin iz tela kao sto bi trebali da urade.Takodje povecani nivo kreatinina moze se videti prilikom upotrebe nekih lekova.I konacno povecani nivo kreatinina takodje se moze videti kod degradacije misica, visoko proteinskim dijetama, ili koriscenjem kreatina .
Kolicina kreatinina u krvi je regulisana kolicinom njegove produkcij(od degradacije proteina - misica ili dijete) i kolicine koja je otklonjena(od strane bubrega).Znaci kreatinin u krvi moze biti dokaz bubreznog oboljenja ili povecane degradacije proteina .
Kako kod bodibildera stalno dolazi do degradacije misica usled vezbanja  a i koriste visoko proteinske dijete onda to i uzrokuje poviseni nivo kreatinina u krvi.A kako je kreatinin produkt razbijanja kreatina onda i unos kreatina utice na njegov nivo.

BUN (blood urea nitrogen) je ustvari azot koji je sastavni deo uree produkta metabolizma proteina a velicina njegove koncentracije je pod uticajem istih faktora kao kod kreatinina . povecani nivo zavisi od unosa proteina bolesti bubrega, odredjenih lekova,malog unosa tecnosti , unutrasnjeg krvarenja,vezbanja,otkaza srca koje pokazuje poviseni nivo BUN.Nizi nivo je pokazatelj lose ishrane,oboljenja jetre,ili malog unosa azota.Bun je vise povezan sa unosom proteina nego kreatinin.Svi argumenti odozgo se odnose i na ovo.
Ne govorim da usled povecanja kreatinina i BUN ne treba brinuti ali njihovo povecanje u krvi moze biti razlog podiznja tegova i visoko proteinskih dijeta  kod zdravih ljudi. Ali takodje moze biti pokazatelj oboljenja bubrega.

PETO PITANJE :
Posto kreatinin i BUN nisu pokazatelji sigurni pokazatelji oboljenja sta onda  testiramo , samo da bi bili sigurni da nemamo neko oboljenje ?

ODGOVOR :
 Dr. Eric Serrano kaze da nivo BUN i kreatinina moze biti do 30 ali visi nivoi pokazuju da postoji problem. Urinarni proteinski test je bolji za merenje funkcije bubrega od ostalih nacina provere .
Gledajuci slozenu funkciju bubrega bilo bi pogresno reci da samo na osnovu ova dva elementa(BUN i kreatinina)mozemo reci da postoji disfunkcija bubrega , vec da bi to rekli potrebno je detaljno ispitati funkcionisanje bubrega .

SESTO PITANJE:
A sta sa povecanim nivoima  Creatine Kinase ?

ODGOVOR:
Doktori spekulisu da je povecanje markera ostecenja misica(Creatine Kinase) indikacija skorasnjeg srcanog udara! Kako je ovo moguce ?

Creatine Kinase je celijski enzim(on se nalzi u tecnom delu celije) i ucestvuje u misicnom metabolizmu.Kako je Creatine Kinase prisutan u svim misicnim tkivima (kako skeletnim tako i srcanim) njegov povecani nivo je indikacija nekog tipa povrede misica. Studije su pokzale povecanje Creatine Kinase kod ljudi sa ostecenjimas srca ali takodje i kod ljudi sa normalni treningom prouzrokovanim ostecenjima(ova ostecenja su znacajna za rast i adaptaciju misica).
Interesantno je to da su visoko proteinske dijete imalr uticaj an povecanje Creatine Kinase kako za vreme odmora tako i nakon treninga koji nije prouzrokovao ostescenja(i to kod ispitivanja kako ljudi tako i kod niza drugih vrsta).
Ako lekar sumnja onda se moze izvrsiti tkzv. test creatine kinase isoform test koji ce pokazati da li je creatine kinese otpustena is skeletnih ili srcanog misica .

evo nekih referenci :



    Med Sci Sports Exerc. 1999 Mar;31(3):414-20

    Effects of dietary protein on enzyme activity following exercise-induced muscle injury.

    Hayward R, Ferrington DA, Kochanowski LA, Miller LM, Jaworsky GM, Schneider CM



autor Dr.Dzon Berardi
jos informacija o njegovom radu mozete pronaci na :
www.johnberardi.com


link  http://www.t-nation.com/readTopic.do?id=459807

Slazemo se, ali ponavljam da nisam dzabe otvorio ovu temu, jer ipak radi se nechemu sto ocigledno strada u ovom sportu....nemoj pogreshno da me shvatish, ali voleo bi da cujem jos nekoga, naprimer neke struchnjake po ovom pitanju

Lokk1 u pravu si skroz za te rizike....znam neki slabo jedu i to meso pa im bubrezi riknu ili srce a mozda i nesto drugo....kao neka sudbina vishe...

pa da brate... nemoj pogreshno da me shvatish ... slazem se ja u potpunosti sa tobom ...bubrezi puno trpe i oshtecuju se ...
ali ipak to im je uloga  (bubrezi = filter ) i ne znam shta posebno da uchinim da to sprechim ..

samo mi nemoj to sudbina ipak sam pravoslavac i tu se ne slazemo pre ce biti genetika

Lokk1 u pravu si skroz za te rizike....znam neki slabo jedu i to meso pa im bubrezi riknu ili srce a mozda i nesto drugo....kao neka sudbina vishe...

oksidacija je proces naseg starenja, svakim udisajem si blize smrti!
ali kad ne dises 1 minut pa udahnes, tako je sladak vazduh, tako da, nema divana 

Lokk1 da je tako onda mi ne bi smetalo ni da nekontrolisano uzimam druge supstance....dok trajem trajem....tako su mnogi govorili pa su dotrajali..... kada bi znao da mi shteti extra i da na duge staze nemam bash i shanse, prestao bi naravno.... nisam ovaj topic otvorio tako bzvz

Ti onda nemoj da jedes meso.

Lokk1 da je tako onda mi ne bi smetalo ni da nekontrolisano uzimam druge supstance....dok trajem trajem....tako su mnogi govorili pa su dotrajali..... kada bi znao da mi shteti extra i da na duge staze nemam bash i shanse, prestao bi naravno.... nisam ovaj topic otvorio tako bzvz

PA AJDE RECI MI KAKO DA SPRECHIM TO ??  da nejedem  ?? .. propadanje nasheg tela i organa je neminovno  .. mi mozemo samo da se trudimo da to usporimo ... cigare shtete plucima (i svemu ostalom .. ) ok .. necu to .. drogu da ne pominjem ... alkohol..naravno da nevalja al ajde djene djene .... shta sada i meso da nejedem ??      imam utisak da nekad u zelji da zivimo shto zdravije preopterecujemo se chinjenicama i zaboravljamo da nekad bash nije sve u nashim rukama i da ne moze sve da se kontrolishe ... imash neka osnovna nachela zdravog zivota i njih se drzish . naravno da ne mozesh da se izolujesh i da izbegnesh svaki rizik ... mislim da je ovo bash takav sluchaj .. naravno ne kazem ,,udri brate 3-4kg mesa ... boli te za bubrege'' ..al ono .. normala samo 0.5 - 1.5 kg mislim da nema shta da te zadesi ...

btw .. a ovi shto su se chuvali i pazili na sebe nisu dotrajali nekad mnogo pre ovih shto si ih pomenuo ..