Juneci but jako kvalitetno meso,ali naravno je i cena znatno visa pa se malo cesce kupuje svinjetina,za zimski period odlicna : )

Što sam upravo našao:
But bez kostiju (100g):
   -svinja: P-22g, M-7g;
   -june: P-22g, M-5g.

Ma moze da se griluje meso, nije tolko 'strasno'...

Nije, ali ne 2 puta na dan, 20 puta mesečno...

Ma moze da se griluje meso, nije tolko 'strasno'...

Zavisi od dela tela koji te interesuje...

Vidi ovde:
http://nutritiondata.self.com/

Juneći i svinjski but, krmenadle.

Znam za taj sajt, ali ove stvari nisam uspeo da naĂ°em pa sam došao po proverenu informaciju

Koliko otprilike grama masti ima  na 100g junetine i svinjetine?

SrĂ°an je to odlično primetio...nisu svi delovi isti...

Malo više informacija i možemo biti precizniji u odgovoru...zar ne?

Po koja zanimljivost o ovim vrstama mesa... 

O goveĂ°em mesu - junetini...

"Meso je osnovni izvor animalnih proteina, pored mleka i jaja, a njegovom odgovarajućom termičkom obradom dobićete nutritivno vredan obrok. Ovo se posebno odnosi na kvalitetnija crvena mesa poput teletine, junetine i govedine. U suštini, sve navedeno je meso iste vrste, meso goveda, dobijeno u različitom stadijumu razvoja životinje. Teletina je najmlaĂ°a govedina, od teladi starosti do godinu dana, junetina je govedina od godinu dana do 14 meseci, a sve preko toga je govedina.

Razlikovati ih možete prvenstveno po boji: teletina je najsvetlija od njih, junetina je svetlo crvene boje (loj je beo), a govedina je tamno crvena (loj je bledožut). U trgovinama je teško pronaći teletinu, za razliku od junetine i govedine. One se razvrstavaju u kategorije, a u dijetalnoj ishrani najbolje je koristiti najkvalitetniju od njih, I kategoriju.

I kategorija: meso mekših delova buta i leĂ°a s kostima ili bez kostiju
II kategorija: meso tvrĂ°ih delova buta i lopatica.
III kategorija: meso vrata, podlopatice, prsa, rebra, potrbušine, kolenice i podlaktice
nekategorisano meso (pečenica ili file).

Meso goveda ima prosečnu energetsku vrednost od oko 240 kcal / 100 g u zavisnosti od kategorije. Tako recimo juneći but ima 179, rozbratna 290, masna govedina 410. Najveći procenat je voda, a potom slede oko 20% belančevina i masti.

Meso goveda je odličan je izvor selena, cinka, fosfora, a dobar je izvor gvožĂ°a, pa se preporučuje anemičnim osobama. Pored toga, meso sadrži i kalcijum i magnezijum i kompleks B vitamina od kojih je najznačajniji B12 koji da se gotovo i ne može nadoknaditi hranom biljnog porekla. Vitamin B12 uz B6 je najbitniji za zdravlje kardiovaskularnog sistema, jer ima sposobnost da neutrališe homocistein koji je jedan od faktora rizika za nastanak infarkta, ali i osteoporoze. Selen je dobar u cilju smirivanja upala kao što je recimo atrtitis.

Goveda hranjena na ispaši imaju povoljniji odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina (1:1) u odnosu na ishranu silažom ili senom (20:1). TakoĂ°e sadrže i više vitamina E i provitamina A, koji su dobri za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, vida i kože. Ono što je najvažnjije za osobe na dijetama je da govedina sa ispaše ima i do 3 puta veći sadržaj konjugovane linolne kiseline (CLA) koja je odlična za snižavanje LDL holesterola, a takoĂ°e snižava rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

GoveĂ°e meso upotrebljavajte u roku od najviše 3 dana od momenta kupovine, a ako ste ga kupili za kasnije, zamrznite ga. U zamrzivaču može trajati i pola godine, a pre upotrebe meso je potrebno odmrznuti. Jedan savet: ne zamrzavajte velike komade mesa jer se veoma sporo odmrzavaju, već je bolje da izrežete sveže meso i stavite ga u nekoliko manjih kesa. Ovo je naročito bitno ako volite da pripremate gulaš."

Po pitanju svinjske masti... http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/nepravedna-osuda-svinjske-masti.html

O svinjskom mesu...

"Svinjsko meso je najzastupljenije i ima veoma veliki značaj u ishrani ljudi, iako je poznato, da često i prekomerno korišćenje, može biti uzrok raznih bolesti. Meso je kvalitetno sa oko 60% vode i 20% masti. Kalorična vrednost mesa iznosi: mršava svinjetina ima 161 kaloriju, sadrži 20 g proteina i 9 g masti; srednje masna svinjetina ima 280 kalorija, a sadrži 16 g proteina i 24 g masti. Masna svinjetina ima 371 kaloriju, a sadrži 14 g proteina i 35 g masti. Svinjska glava i noge imaju 548 kalorija, a sadrže 27,8 g proteina i 48,4 g masti. Svinjsko meso je na preseku prošarano mekim tankim masnim tkivom jasnocrvene boje. U poreĂ°enju sa govedinom, ima finiju strukturu mesa, pa joj treba malo vremena za sazrevanje. Slanina treba da bude svetle boje, čvrsta, pa čak i tvrda. Svinjsko meso se koristi u svežem i osušenom stanju ili preraĂ°enom u sveže ili suhomesnate proizvode ili konzervisano. Svinja spada meĂ°u najplodnije domaće životinje, prasi se po dva puta godišnje sa priraštajem u proseku 8–12 prasića.
Svinjsko meso se u kulinarstvu koristi najviše sveže, kao glavno jelo, pripremljeno kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem ili sušeno.

Rasecanje trupa svinje



Legenda: 1. glava, 2. vrat, 3. srednji kare, 4.beli kare (vajsbratna),
5. but, 6.trbušnica, 7. prsa, 8. plećka, 9. kolenice, 10. noge, 11. pečenica.

Od 125 kg žive vage, dobije se oko:

– 100 kg polutke sa kožom, glavom i papcima,
– oko 3,5 kg iznutrica, i
– 21,5 kg creva, krv i ostalih gubitaka.

Od 100 kg polutki, dobija se oko:

– 5 kg glave (2 polovine),
– 2,5 kg papaka i rep,
– 22 kg (2 zadnje šunke) meso sa kostima,
– 13 kg (2 plećke) meso sa kostima,
– 8 kg krmenadle sa kostima,
– 3 kg vrata sa kostima,
– 10 kg mesnate slanine,
– 2,5 kg gronika,
– 4 kg slanine-trbušnice,
– 19 kg slanine sa leða,
– 4 kg slanine sa rebrima,
– 3 kg ostataka sitnog mesa
– 4 kg mekane masnoće (sala).

Kategorije i upotreba svinjskog mesa

Svinjsko meso se seče na polutke, a zatim poprečnim rezom na četvrtine (izmeĂ°u 12. i 13. pršljena i rebra). Presecanjem se dobiju prednja i zadnja četvrtina. One se sastoje od različitih delova mesa: prednja četvrtina od glave, vrata, potplećke, krmenadle (dugi kare), plećke, grudi i rebra. Zadnja četvrtina se sastoji od od kratkog karea (vajsbratna), trbušine i buta.

Prema kvalitetu pojedinih delova, svinjsko meso se deli na sledeće kategorije:

I kategorija: svi delovi buta (šol, frikando, velika i mala ruža) i krmanadle (leĂ°a);

But – koristi se za pečenje, mlevenje mesa, odreske, dimljenje i preraĂ°evine.
Šol – unutrašnji deo buta ima najnežnije meso. Koristi se za odreske, vešalice, i sl.
Frikando – nešto je tvrĂ°e i zbijenije meso. Koristi se za pečenje u komadu, isečeno na odreske, roštilj, mešano meso i druga jela.
Velika ruža – najkvalitetnije je meso buta. Koristi se isto kao i šol.
Mala ruža – veoma kvalitetno i sočno meso. Koristi se najčešće za odreske.

Krmenadla – podrazumeva pripadnost dugog karea (leða) i kratka krmenadla (vajsbratna).
Dugi kare (leĂ°a) je meso duž kičmenog stuba od potplećke do kratke krmenadle. Koristi se za gotova jela, pirjanjenje, u raznim umacima, pohovanje, pečenje ili roštiljanje u komadu, isečeno na odreske, kocke ili trake. Najčešće je odvojena od kostiju, koje se upotrebljavaju za kuvanje supe. Njihovo salamureno i osušeno meso bez kostiju poznato je pod imenom pečenica ili užička pršuta.
Mala pečenica (biftek) – koristi se za pečenje, nadevanje, pirjanjenje i roštilj u komadu ili isečena na odreske.

Kratki kare – krmenadla (vajsbratna) obuhvata meso duž zadnjeg dela kičme. Kod ovog dela razlikuju se kare i unutrašnji deo (file). Meso vajsbratne se obično koristi kao i krmenadle, a file je najpogodniji za pripremanje vešalica ili pečenje u komadu.

II kategorija: plećka (bez podlaktice);

Plećka – to je meso prednjih nogu i po kvalitetu je iza mesa buta i krmenadli. Odvojena od kostije lopatice, ramene kosti i podlaktice upotrebljava se isečena na kocke (veličine zalogaja) za kuvanje paprikaše, rague, Ă°uveče, perkelte, za pečenje u komadu ili isečena na odreske, za mlevenje, rolovanje i drugo.

III kategorija: vrat, potplećka, grudi, rebra, kolenica i podlaktica.

Vrat – meso je protkano masnoćom. Neodvojeno od kostiju koristi se za pečenje (u komadu ili isečeno na odreske), odvojeno od kostiju za roštilj (ražnjiće, ćevape, mućkalicu, ćulbastiju i dr.), za gotova jela sa i bez kostiju (Ă°uveč, paprikaš, perkelt i dr.).

Potplećka – nalazi se ispod plećke i proteže se od prvog leĂ°nog pršljena do 4. i 5. meĂ°urebarnog prostora. Uglavnom se koristi za pripremanje gotovih jela: gulaša, paprikaša, perkelta, Ă°uveča i dr.

Grudi – deo su grudnog koša koji obuhvata delove rebara sa donjim delom grudi. Koriste se za pripremu kuvanih i pečenih jela.

Rebra – imaju dosta vezivnog i masnog tkiva kao i kostiju. Koriste se za kuvanje, pečenje (sveža i dimljena) u komadu ili isečena i za punjenje bez kostiju). Sušena su skoro neizostavni deo pasulja, kiselog kupusa i sličnih specijaliteta. Kuvana sušena ili obarena sveža rebra, dobra su i za predjelo. Često se koriste i zapečena sa pekarskim krompirom.

Butkica – ima kvalitetno meso tzv. ribić. Kuva se u komadu na razne načine (i sa povrćem), suva uz pasulj, a može se peči ili sveža samlevena za faširance.

Svinjsko meso van kategorije

Glava – njeni jestivi delovi su:
Obrazina (meso spoljneg dela glave zajedno sa ušima). Koristi se za pripremu jela od mlevenog mesa, najčešće za pihtije, izradu švargli i za sušenje.
Mozak se pre upotrebe blanšira, a zatim koristi za čorbe, pirjanjen, pohovan ili pržen za razna predjela, nadeve i druga jela.
Jezik je veoma cenjen zbog ukusa, sočnosti i boje. Kuva se u komadu i seče na odreske, pirjani i puni. Upotrebljava se za predjela (skuvan i očišćen), kao glavno jelo (sa umacima), salamuren i osušen za svako drugo jelo kao i drugo sušeno meso).

Gronik – treba ga prepoloviti i odstraniti žlezde. Bari se i priprema kao barena slanina sa belim lukom i alevom paprikom ili isečen na kocke koristi kao dodatak krvavicama, džigernjači ili kao dodatak jelima.

Papci – koriste se za pihtije, paprikaše ili kuvani i zapečeni sa krompirom i belim lukom.

Rep – koristi se za pihtije, gulaše.
LeĂ°na slanina – najčešće se koristi za topljenje masti, a retko za sušenje.

Trbušina (trbušnica) – nalazi se izmeĂ°u buta, kratkog karea i rebara. Koristi se za kuvanje raznih jela, pirjanjenje, pečenje, punjenje u komadu ili za mlevenje. Osušena zajedno sa rebrima, koristi se kao i suva rebra. Odvojena nakon odstranjenja kože i mekane masnoće, isečena, može se koristiti i za pripremu kobasica.

Potrbušnica – upotrebljava se za preraĂ°evine, ali se može iseći u kobasicu i salamu.

Koža – koristi se za pripremu švargle i pihtije."

Zavisi od dela tela koji te interesuje...

Vidi ovde:
http://nutritiondata.self.com/

Koliko otprilike grama masti ima  na 100g junetine i svinjetine?

OK, hvala.

Kupovao sam neku skuplju italijansku.
Nisam imao para za tu, pa sam uzeo ovu.
Reko', 'ajde da pitam, jer znam koliko je naše integralno INTEGRALNO...

Lazarina testenine su sigurno to sto pise na deklaraciji.

Durnum Penne Integrale od Danubiusa.
Bile su skuplje od običnih, pa sam pomislio da su OK.
Nisam imao živaca detaljno da pročitam pakovanje, pa sam ih strpao u korpu...

Da li postoji način da se sazna da li su integralne testenine (makarone/špagete) stvarno integralne, ako na pakovanju ne piše tip brašna od kojeg su pravljene?!?
Ima samo nutritivne vrednosti na njoj (ona tabela)...

Eh...prvo se logično zapitajmo koliko se u našoj zemlji zaista brine o pravima potrošača...naravno, tu su i neke zakonske regulative...koje bi trebalo da budu ispoštovane( obaveze proizvoĂ°ača...deklaracije proizvoda...odgovornost za propuste)..ali i "rupe i zakonu", dosta nepreciznosti u formulisanju nekih stvari...

http://zastitapotrosaca.gov.rs/

O kom se proizvoĂ°aču radi konkretno?

Da li postoji način da se sazna da li su integralne testenine (makarone/špagete) stvarno integralne, ako na pakovanju ne piše tip brašna od kojeg su pravljene?!?
Ima samo nutritivne vrednosti na njoj (ona tabela)...

Pa, to me i interesuje...
Da li će hrskave biti...
Javim kako je ispalo kada ih kupim i ispečem...

Pastrmka je ok iz rerne,tako da ce i girice sigurno biti.


Samo neka bude res i sve se trpa kad je hrskavo.

'el neko probao girice u rerni?!?
Kontam da može, samo me interesuje na šta će da liči...