Pozdrav za ceo Pansport team i za forumaše koji čitaju.
Zovem se Daniel Moric, imam 28 godina i živim u Bačkoj Topoli. Pre svega želeo bih da počnem od svojih prvih koraka u teretani…Sve je počelo davne 2003. Kada sam upisao VTŠ u Subotici i kada sam pored faksa želeo da se malo oprobam i u teretani jer sam već tada imao ne sebi par suvišnih kila (100kg) na 180 visine a i rekoh pored faksa mogu malo i da poradim na sebi. Tada kao totalni početnik nisam imao pojma o ničemu vezano za dizanje tegova, ishranu, zdravi život…hranio sam se kao i svaki prosečan čovek, znači jeo gomilu junk fooda, pio gazirane sokove, s vremena na vreme i neka pijanka znate već kako to ide dok si student
i uz sve to sam išao nekih 6-7 meseci u teretanu,i da napomenem da sam uvek bio gurman u duši s tim da me je život neterao i da naučim da kuvam (hvala bogu sad kažem
). Plan za vežbanje sam sastavio pomoću nekih poznanika koji su mi dali par saveta s tim da sam odmah u startu izbacio trening za noge koji sam tada smatrao bezveze (kao i većina ljudi koji krenu da vezbaju). Posle tih 6-7 meseci sam pola godine a možda i vise imao pauze, uglavnom sam našao sebi uvek neki izgovor zašto sad ne mogu da idem itd…, ali sve u svemu osetio sam na sebi da sam jači, a i uspeo sam da skinem par kila sa sebe u čemu su mi pomogli kardio treninzi. Posle ove pauze krenuo sam ponovo da vežbam ovog puta umesto hale sportova, krenuo sam u neku malu teretanicu u domu ekonomske škole I tu sam istrajao nekih 9 meseci. Hranu sam uspeo malo da korigujem počeo sam da jedem belanca posle treninga, smanjivao sam unos ugljenih hidrata, jeo više voća i povrća ali sve to nije dugo trajalo jer nisam mogao sve to da finansiram kao student sebi. Posle ovog perioda sam uspeo da postignem malo bolje rezultate nego prvi put, ali još uvek nije to bilo to to što sam zamislio u glavi. Vezbajući sam već tada shvatio da sam mnogo agilniji, jači, bolje sam se osećao fizicki ALI i umno, i znao sam da bih trebao da nastavim vežbam i dalje, ali igrom slučaja ponudio mi se neki dobar posao u Crnoj Gori i tako sam sa devojkom otisao da radim tamo 2 godine. Naravno tamo nisam uopšte vežbao… živeo sam opet jedan prosečan život coveka na zemlji stim što sam se ugojio na 120kg znate kako to već ide pare, zezanje,… Jedino dobro što sam tamo uradio je da sam ostavio cigarete posle 4-5 godina pušenja. Kada sam se vratio u Topolu posle 2 godine počeo sam da treniram opet, ovog puta sa burazom. Ni ovaj put nisam uspeo da istrajem dugo što znaci da sam vezbao nekih 5-6 meseci, ishrana opet nije bila dobra, I opet mi se ponudio neki posao koji sam radio na terenu 2 god i opet sam uspeo da se skroz zapustim…i tako sam se ugojio na 130kg. Da ne napominjem šta to nosi sa sobom, preterarno znojenje, strije,… poceo sam i sa hrkanjem (koje je užasno smetalo mojoj devojci) ali šta ću ne mogu da promenim nešto čega nisam svestan, osećao sam da prilikom nekih fizičkih napora otezano dišem, u porodici imam dijabetičare, srčane bolesnike i znao sam da ako ovako nastavim mogu i to lako da postanemi, tako sam počeo malo dublje da razmišljam o svom zdravlju, životu i kako stvarno ne valja što živim na ovakav način i kako sam jadan što ne mogu sebe da nateram da bar neku dijetu odradim ili nešto ali džabe. Dugo sam se borio umno ali nikako nisam uspeo da sklopim kockice u glavi.
Tako dodjoh do maja 2012 god. kada me je drugar pitao dali bih voleo da radim kao spasilac na jezeru… Moj prvi odgovor je naravno bio da neću da radim to prvenstveno misleći na to kako sam debeo i nakakav
i da neću da blamiram sebe…sva sreća radi se o jednom dobrom drugaru koji se već dugi niz godina bavi dizanjem tegova i koji mi je rekao da bi ovo mogla da mi bude idealna prilika da dovedem sebe u red, i koji mi je rekao da dobro razmislim posle svega sto mi se izdogadjalo u životu o svemu! Odmah mi je rekao da uz plivanje, dijetu sa smanjenim unosom ug. hidrata, vežbanjem mogu da uradim dosta toga za jedno leto! Hmm da sve to lepo zvuči, ali I dalje mi nisu sve kockice sklopljene…a uz sve to mi se i veza sa devojkom sa kojom sam bio 8 god. raspala (dvoumio sam se dali I ovo da napisem ali neka) tako da sam imao osećaj da sam na totalnom patosu sa životom! Mislim da se gore nisam osećao nikada… Puno sam razmišljao o svemu i rešio da bacim svoj ponos iza sebe i da okrenem novi list u životu! Prvo što sam shvatio vezbajuć i čitajući forume, ujedno i Vaš da prvo treba da dovedem ishranu u red. To je ono sto mi je najteze palo….odreći se “dobre klope” tada sam još tako mislio, kotlića na jezeru sa prijateljima, gaziranih sokova koje bolje da ne navodim u kojim sam količinama pio
, alkohola, hleba (eh taj suvišni hleb), grickalica, slatkiša,…ali reko sve se može kad se hoće!!! Toliko sam naglo napravio ovaj korak sa ishranom da sam u prvih mesec dana skoro svaki dan par puta u toku dana padao u nesvest, ALI NEKA JA MOGU JA HOCU GOVORIO SAM SEBI! Tu mi je pomogla i Mighty Mo kada sam prvi put zatražio savete od Vas, koja mi je potvrdila sve to što mi je i moj dobar drug David rekao/savetovao, i dala još par dobrih saveta za ishranu. Sav junk food sam izbacio iz ishrane i počeo da doručkujem muzle sa mlekom+whey-om cimetom i jabukama, jaja, jogurt, sir, krenuo sam da jedem više voća, hleb sam zamenio onim rižanim pahuljicama ili kako se već zovu I počeo sam da jedem jako puno povrća što i inače volim ali nisam nikad obraćao pažnju na to, počeo sam da unosim puno belančevina kroz hranu kao napr. piletina, jagnjetina, riba, nekad sam jeo i soju mada to vec danas ne praktikujem toliko…nisam večerao posle 19:00h, kada sam baš osećao da moram da pojedem nešto kasnije uzeo bih šargarepu koju obožavam oljuštio je i pojeo to, ili bih otvorio teglu cvekle i pojeo pola tegle pa se smirio…sve u svemu čvrsto sam rešio sve i nisam hteo da varam samog sebe! Količinu klope koju sam ranije jeo sam skontao da sam samo jeo već iz navike, nije to bio pravi osećaj gladi, nego navika a nekad i uteha za neki neuspeh. Počeo sam da plivam svaki dan (reko ako mi je već posao da budem spasilac) iskoristiću to stvarno onda na pravi način, a i ne daj bože da treba nekog da spasim gde bi mi bio kraj
. Počeo sam i da idem u teretanu ovaj put čvrsto rešen da odradim stvar do kraja (tada još nisam znao da ovome nema kraja
). Zatražio sam pomoć i od Liska Petera koji mi je sastavio program treniranja. Sve je to bilo ok ali opet trening za noge…pff mislio sam u sebi, ali reko neka ajde i to da krenem da vežbam
uostalom uvek sam voleo da vozim biciklo reko možda će se i neki mišići pokazati na nogam vremenom. Što se tice suplemenata nikad ih nisam koristio jer sam rekao sebi da moram da istrajem (da zaslužim) u tome što radim da bih počeo da ih koristim. Medjutim ovaj put sam prekršio svoje pravilo i rešio da kupim svoj prvi whey u životu jer sam jednostavno osećao da se toliko trošim da mi treba nešto što će me bar malo regenerisati i pomoći mojim mišićima koji su tada stvarno bili iscrpljeni do maksimuma. Sve u svemu do kraja leta sam uspeo da se dovedem donekle u red, ali onda sam već toliko ušao u sve ovo da sam zacrtao novi cilj sebi a to je da do sledeće godine na leto vidim svoje trbušne mišiće prvi put posle pa reko bih desetak godina.
Zima je bila duga i za mene veoma dosadna jer sam navikao da budem hyper aktivan leti pa me je to malo demotivisalo (ne znam dali postoji ova rec
), ali teretana je uspela da mi održi pozitivno razmišljanje i ostao sam fokusiran na ono sto sam zacrtao. Sada imam 100kg na moju visinu i ne planiram više da gubim kile, sada bih već samo voleo da uspem još bolje da izdefinišem mišiće i da nastavim sa ovim lifestyle-om pa rekao bih do kraja života, naravno to kod nas u Srbiji ide malo teze zbog finansija, ali super je ako imate malu podršku u porodici bar što se tiče ishrane…naravno ostalo ostaje na Vama, ali sad već znam da nista nije nemoguće samo treba hteti! Suplemente koje sam koristio ovo vreme (naravno ne konstantno jer za to ne bih imao para celo vreme
) su bili whey, glutamine, bcaa, supermulti vitamin+minerali, tyrosin i aminokiseline i mogu reći da sam i njima zadovoljan, mislim da su mi i oni dosta pomogli u ovome što sam radio, ali shvatio sam i to da suplementi kao suplementi vam neće ništa pomoći ako nastavite da se hranite “smećem”, ali ako se čovek potrudi da ishrana bude na nivou, naporno vežba, mogu da vam pruže i te kako dobar support u svemu što radite! Zdravlje mi je opet super, nemam više one osaćaje umora i malaksalosti, pritisak mi je stabilan, ne osećam se pretrpano sa hranom, ne hrčem više, ne cepaju su farmerke izmeĂ°u nogu
a uz sve to sam uspeo sam da nadjem i novi posao ovog puta u Segedinu i već sam našao i teretanu koju ću redovno da posećujem. Biciklo će naravno ostati aktivno uvek jer to jednostavno volim, a za plivanje će verovatno neki bazen da bude ako Tisa ne bude prikladna za kupanje. Inače juče 28.04.2013 sam morao da se da vidim kakva je voda kod nas na jezeru i mogu vam reći da sam odplivao mojih prvih ovogodišnjih 700m
tako da mi sad deluje da se polako kockice slažu na svoje mesto u mom životu.
Za kraj sam ostavio pitanje: “Muskarci dali ste zadovoljni svojim izgledom?”
Mislim da ću na ovo pitanje da odgovorim negativno tj. da nisam zadovoljan svojim izgledom, ali da sam zadovoljan onim što sam uspeo da uradim za ovih prvih godinu dana, i shvatio sam da vam sport (koji god i šta god odaberete) može pomoći čak i u tome da se prebrode neki teški periodi u životu koje vam sudbina priredi.
Okačiću 3 slike, prva je iz perioda 2003 kada sam bio još student i kada sam otišao u Crnu Goru da radim (najveći sam na slici ne možete me promašiti
), druga je iz maja 2012 kad sam bio na jezeru sa drugarom i kada još nisam znao šta ću sa sobom…, i treća je sad uslikana sad jutros dok sam Vam pisao ovaj post.
Slika 1
Slika 2
Slika 3
P.S. Imam osećaj da sam možda previše toga podelio sa vama, ali jednostavno ovo pitanje koje ste postavili je izvuklo sve ovo iz mene
Puno pozdrava!
Daniel Moric
PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA 
Pomoć
Pretraga
Prijavljivanje
Registracija
PRODAVNICA
Teme: 12165
Autor