Ne kažu za dzabe da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu. Mislim da se iskustvo treba nesebično deliti, previše ljudi ima problema oko nekog vida zavisnosti ili poremećaja ishrane. Najbolji savet će mu, pored stručnog lica, udeliti osoba koja je kroz to prošla.

Upravo sam sam i uspio da se izborim i to smatram svojom najvećom pobjedom od kada se uopšte bavim sportom profesionalno i od kada uopšte radim.sa kjudima. Svakako pomoglo mi je da i sam kasnije pomognem onima kojima je bila pomoć neophodna a nisu uspevali sami da se izbore sa problemima. Iskustvo je majka znanja


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Ma naravno da ima osoba koje mogu same da se nose sa stresom i da ga kontrolišu u znatnoj meri. To je sigurno. Međutim, ako govorimo o otkrivanju samog uzroka stresa i definitivnog rešavanja problema, onda uvek i samo psihoterapija. Preporučujem već spomenutu psihoanalizu kod posebno obučenog psihijatra.

Postoje ljudi koji se sami mogu izboriti. Za svaki problem koji traje duže ili se intenzivira slažem se da treba stručna pomoć. Stresa je ipak sve više.

Slažem se da je najlakše reći- nemoj da se stresiraš, ali je to ipak najteže učiniti. Tu je zaista potrebna pomoć psihijatra ili psihologa. Da bi se problem uklonio iz korena i definitivno rešio, potreban je recimo poseban oblik psihoterapije- psihoanaliza. Kada se suočimo sa mnogim potisnutim sadržajem, onda kreće pravo isceljenje.

Dokaz su takođe i psihosomatske bolesti. Recimo čir na želucu se najčešće javlja zbog stresa.

Osjetio sam problem na svojoj koži. Stresan period koji sam imao godinama unazad i konstantno problemi sa želudcem i stomakom. Rijesio sam se stresa, rijesio sam se problema. Tako jednostavno a opet tako komplikovano.

Najlakše je svakako reči - nemoj da se stresiras. Jednostavno su neke situacije neizbežne, ali ključ je u tome da znamo da prepoznamo problem i udahnemo duboko kada je najteže.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Nije ni taj udisaj uvek resenje. treba potraziti is trucnu pomoc.

I problem sa ishranom i konzumacijom alkohola se vode kao mentalni problemi. Prema tome nije ni čudo što se prvo na psihi mora raditi. Što se tiče stres ulkusa, o njemu se već dosta priča pa se nadam da populacija već je upućena u to da čir na želucu stvarno stvara psihološki stres.
Takođe postoji Takotsubo sindom, ili sindrom slomljenog srca, gde dolazi do anginoznog napada, osećaja kao da osoba ima infarkt samo kao posledica velikog stresa. Tom prilikom ljudi nemaju organski poremećaj već stres izaziva jak bol i stezanje u grudima.

Dokaz su takođe i psihosomatske bolesti. Recimo čir na želucu se najčešće javlja zbog stresa.

Osjetio sam problem na svojoj koži. Stresan period koji sam imao godinama unazad i konstantno problemi sa želudcem i stomakom. Rijesio sam se stresa, rijesio sam se problema. Tako jednostavno a opet tako komplikovano.

Najlakše je svakako reči - nemoj da se stresiras. Jednostavno su neke situacije neizbežne, ali ključ je u tome da znamo da prepoznamo problem i udahnemo duboko kada je najteže.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

A to je i dalje tabu tema da se ide psihijatru ili psihologu. Mada mislim da se situacija poslednjih nekoliko godina menja na bolje, što se toga tiče. Ali to ide baš sporo. Mislim da je najveći problem da se čovek suoči sam sa sobom. Skoro od svega se može pobeći, ali od sebe ne može. A treba se suočiti sa svojim unutrašnjim svetom.

Dokaz su takođe i psihosomatske bolesti. Recimo čir na želucu se najčešće javlja zbog stresa.

Kažu da je svaka bolest prvo bolest duše, tj da sve ide iznutra. Mnogi ne žele da veruju u to jer je lakše okriviti bilo šta drugo osim sebe i svoje podložnosti stresu.

Zapostavili smo psihu koja je pokretač svega u nama.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Nema, psiholoska kultura i obrazovanje postoje samo kod vrlo malo ljudi.
Svi su fokusirani na materijalno i izgled, a zaboravljaju na psihu i duhovnost.
Pogotovo u Srbiji je i dalje zatucan stav prema odlaznju kod psihologa.

Zapostavili smo psihu koja je pokretač svega u nama.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Tako je. Dokazano je da je stres povezan sa nastankom širokog spektra bolesti, a pre svega autoimunih bolesti i kancera. Stres najpre utiče na nervni, endokrini i imuni sistem, a preko njih ispoljava dejstvo i na ceo organizam. Zato se danas sve češće govori o jedinstvenom psihoneuroimunoendokrinom sistemu. Stres modulacijom ovog sistema dovodi do nastanka različitih poremećaja.

Stres je bolest 21 vijeka i prema prognozama već sada sa tom bolešću ne može da se mjeri niti jedna druga na svijetu. A na žalost sve više će ga i biti kako se svijet i razvija


Gesendet von iPhone mit Tapatalk