Ovde ima toliko pravila da ih je teško sve popamtiti ...

Neću više postovati o ovome.

Samo da zamolim da se ne citira post koji se nalazi neposredno pre vašeg. Podrazumeva se da odgovarate na njega i znatno se smanjuje gužva u temi. Ovi silni citati iritiraju oči i čine temu nepreglednom.

Nemojte ni ostavljati dva ili više posta za redom, već koristite dugme za izmenu posta(Modify) i dodajte ono što ste propustili.  Hvala.

"Askorbinska kiselina nije vitamin C, već samo jedan metabolit koji se pojavljuje kao posledica aktivnog procesa (života) vitamina C.

Askorbinska kiselina je samo "antioksidativni omotač",  jedan fragment vitamina C. Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od vitamina C koji se stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona štiti funkcionalne delove celog vitaminskog kompleksa  od brze oksidacije ili brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadrži, pored askorbinske kiseline, još i rutin, bioflavonoide, Faktor K, Faktor J, Faktor P, tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao što su tragovi minerala.

Ukoliko bilo koja od ovih komponenti nedostaje, neće se se formirati vitalni biološki proces nazvan - vitamin C."

"Da bi ćelija u organizmu uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa, koji uvek sadrži i minerale u tragovima, ovaj kompleks se mora biti aktivirati odnosno mora postati živ. Ukoliko doĂ°e samo do simulacije ovakve aktivnosti, kada ćelija zbog sličnosti oblika molekula uzima sintetički fragment vitamina, to neće predstavljati funkcionalan unos nutrijenata, a može dovesti i do toksikacije. A sintetički vitamini to upravo i jesu - hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog kompleksa, ali izdvojene iz kompleksa, i onda kamuflirane u molekule istog oblika koji se tako ubacuju u proces hranjenja ćelija. Ali oni nisu hrana već otrov za ćeliju. Dakle, ako u supu ubacite rezance od rafinisanog brašna, vi ćete tako ubaciti felerične mrtve molekule koji će se vremenom negde taložiti u organizmu jer će ih ćelije odbacivati kao - Ă°ubre. Rafinisano brašno kao i rafinisan šećer nemaju polje elektrona (kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi molekuli su mrtvi."

"Vitamini su živa kompleksna forma koja je aktivna ili se može aktivirati u odreĂ°enim uslovima i niti jedan njen fragment se ne može izolovati i nazvati vitaminom. Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski funkcionalni u organizmu, a samim tim nema ni vitaminskog (vitalnog) procesa. "

Tako je, sve je teorija zavere, sintetičko nije prirodno, a Prustov zakon nemamo pojma šta je jel da? http://lmgtfy.com/?q=proust+law

Also, vitamin C je askorbinska kiselina ne kompleks "vitamina".

...
O holesterolu je pisano sve i svašta, ali nigde i nikada nije dokazano da on ima veze sa infarktom miokarda. Nema infarkta bez tromba, a pojava tromba nekako logično, ide od reči tromb, a ne od reči plak.
...

Nekako logično, nije loše da se malo više zainteresuješ na temu.
http://lmgtfy.com/?q=Atherosclerosis

Fundamentalno se ne slaženo.

Upliv farmakobiznisa u medicinu, čak i u sferu medicinskog obrazovanja je nešto što je odavno poznato. ALopatska medicina se više bavi posledicama nego uzrocima, bolesti tretira isključivo farmakološki i na taj način pacijenta pretvara u potrošača, a medicinu u unosan biznis. Profit je cilj, a ne zdrav čovek.

O holesterolu je pisano sve i svašta, ali nigde i nikada nije dokazano da on ima veze sa infarktom miokarda. Nema infarkta bez tromba, a pojava tromba nekako logično, ide od reči tromb, a ne od reči plak.

Da ne dužimo, medicina danas je biznis, i pomaže ljudim u retkim slučajevima, koje ću pobrojati:

- povrede

- hiruške intervencije

- rehabilitacija

- urgentna medicina

Zahvaljujem na vremenu

Pa nije to bas tako, ne moze se ocekivati da se za 20 godina nista ne promeni, generalno su se promenili gotovo svi aspekti zivota, to posledicno utice  na zdravlje pa se moraju menjati i ciljne vrednosti parametara a sve u cilju prevencije, odn lecenja bolesti.
Inace, kada je holesterol u pitanju, jedna od prvih velikih studija koja pokazuje njegovu ulogu u kardiovaskularnim bolestima je Framinghamska studija, a kada se krene sa lecenjem prvo ide higijensko dijetetski rezim pa ako to ne da rezultate onda se ide sa lekovima.

Ja ne verujem SZO, jer je to jedna birokratizovana, politička organizacija, čiji je visoki funkcioner Bernar Kušner.

Evo primera koji najbolje objašnjava pojam i suštinu SZO:

pre dvadesetak godina, "normalni" nivo holesterola u krvi bio je 9,2 a onda je nizom birokratskih mera, dakle promenama Pravilnika to stalno smanjivano, sve do današnjih vrednosti koje su negde izmedju 5.00 - 6.00, ako se ne varam.

Iz ovoga zaključujemo da čovek koji je bio zdrav za vreme vikenda, u ponedeljak postaje "bolestan", zato što je SZO promenila Pravilnik i vrednost holesterola smanjila. I onda taj "bolesni" čovek mora da pije lekove za smanjenje holesterola.

Usput, kao šlag na tortu, dolazi saznanje da nigde nije dokazana uzorčno posledična veza izmedju holesterola u krvi i infarkta miokarda.

Ja sam za to da se vitamini i minerali uzimaju iz svezeg voca i povrca kad god je to moguce i ukoliko znamo sta uzimamo. Medjutim, Svetska zdravstvena organizacija je još 2000. godine objavila da našoj hrani nedostaje 30 odsto hranljivih materija u odnosu na sastav namirnica od pre pola veka ( pesticidi, vestacka djubriva, uopste kvalitet zemljista ) tako da se namece potreba za uzimanjem dodataka ishrani. Npr, nekada je kolicina vit C koja nam je potrebna mogla da se unese jednim limunom a sada nam za to treba kg ili vise limuna.
Moje misljenje konkretno o vitaminu C je da ga treba dodatno unositi, barem u preporucenim dozama mada se potrebe svakog organizma razlikuju pa treba osluskivati unutrasnje signale i voditi se time pri odredjivanju doze.

Voleo bih da mi neko od lekara kaže koliko ima istine u ovom tekstu:

http://www.ivonazivkovic.net/ISTINA-O-VITAMINIMA.html

Hvala.

Mene zanima ovaj od 500 mg, ali sam mišljenja da sintetički vitamini zapravo nisi vitamini ?!

Vit C jeste askorbinska kiselina, a od samog preparata zavisi sta ce jos imati u sastavu.  Easy C 300mg je nesto jaci od obicnog vit C zato sto je sjedinjen sa kalcijumom pa ima produzeno vreme apsorpcije ( kasnije se izlucuje ). Pored toga sadrzi B vitamine, cink, folnu kiselinu i  bioflavonoide ( neki ih nazivaju vitaminom P i tada govore o C kompleksu ) sto dodatno poboljsava dejstvo.

Preparati koji se u apoteci prodaju kao "Vitamin C" je zapravo samo askorbinska kiselina, što i piše na samom proizvodu.

Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od vitamina C koji se stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona štiti funkcionalne delove celog vitaminskog kompleksa  od brze oksidacije ili brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadrži, pored askorbinske kiseline, još i rutin, bioflavonoide, Faktor K, Faktor J, Faktor P, tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao što su tragovi minerala.

Askorbinska kiselina se danas pravi u jednom patentiranom procesu koju uključuje kukuruzni skrob i isparljive kiseline.

Preko 90 posto askorbinske kiseline u SAD se proizvodi u postrojenjima Nutley u Nju Džerziju, koja su takoĂ°e u vlasništvu Hoffman- La Roche, jednog od najvećih proizvoĂ°ača sirovina za farmaceutike.
Najveći broj kompanija onda kupuje na veliko askorbinsku kiselinu od njih. Nakon toga kreće distribuiranje po tržištu. Svaka trgovačka marka ima svoju etiketu, svoje argumente, svoje formulacije, svaka tvrdi da ima bolji vitamin C iako su svi od istog snabdevača i nijedan nije uopšte nije vitamin C.
Postoji u SAD oko 110 kompanija koje prodaju vitamine. Samo u SAD se godišnje troši 9 milijardi dolara na kupovinu sintetičkih vitamina.
Manje od pet kompanija koriste čitav kompleks koji učestvuje u stvaranju vitamina C. I tako dobijeni vitaminski kompleks je mnogo skuplji. Razlog je što se čitav vitaminski kompleks teže može sačuvati.

U sklopu svega ovoga, zanima me kakav je preparat "Vitamina C" koji se ovde prodaje ?!

Hvala unapred.