Ne moras da radis nista posebno, samo vredno vezbaj izjednacice se sve vremenom.

Ok, hvala.

Uvek sam se cudio otkud to da mi leva ruka bude izdefinisanija kad sam desnjak. A jel nece vredeti ako vise forsiram desnu nego levu kad radim triceps?

Vidi, mislim da skoro svaki vežbač ima problem sa asimetrijom nekih mišićnih partija...postoji i nešto što se zove lateralizacija, dakle "dominantna strana" je uvek jača i veća, pa su tu i razlike u "definisanosti"...potrudi se da svaku ruku radiš "zasebno", tj. svaku stranu izoluješ i tako sa vremenom koliko-toliko izjednačiš "defekt"( bućice...)...mislim da će te Marko Dimitrijević bolje uputiti po tom pitanju...

Haha pazi kad sam ocekivao taj odgovor.

Znam da bi trebalo da pitam na nekoj drugoj temi ali cu samo sa jednim kratkim pitanjem skrenuti sa teme jer mi se ne otvara nova zbog ove sitnice. Triceps na levoj ruci mi je dosta izdefinisaniji od kolege na desnoj ruci. Ovaj na desnoj skoro da nije ni malo izdefinisan. Znam da nikad ne moze sve da bude idealno jednako ali mislim da je ovo prevelika razlika. Sta raditi?

Promeniti ruku.

Znam da bi trebalo da pitam na nekoj drugoj temi ali cu samo sa jednim kratkim pitanjem skrenuti sa teme jer mi se ne otvara nova zbog ove sitnice. Triceps na levoj ruci mi je dosta izdefinisaniji od kolege na desnoj ruci. Ovaj na desnoj skoro da nije ni malo izdefinisan. Znam da nikad ne moze sve da bude idealno jednako ali mislim da je ovo prevelika razlika. Sta raditi?

Sve je to pitanje ukusa, ali pre svega i zdravog načina pripreme hrane...

Kuvano, u sopstvenom soku, gril( el. pekač)...dakle, bez prženja na ulju...i naravno sa "zdravim dodacimA" po želji...povrće, salate...

A i Dušanov predlog je sasvim na mestu...

Evo jednog teksta dr Mirjane Ljutić, nutricioniste...piletina 1 na 1  

"Pileće meso spada u najviše cenjenu vrstu peradi u kuhinjama Evrope. Još je francuski kralj Henrik IV vodio o tome brigu, da svaki njegov podanik nedeljom ima u loncu jedno pile.

Naučno je dokazano da pileće meso sadrži biološko visoko vredne belenčevine, vitamine B grupe i zdrave, organizmu nužno potrebne masne kiseline.  Piletina ima nisku kalorijsku vrednost, a preporuka je da biramo onu koja je uzgojena prirodnom hranom (obratite pažnju na oznaku na ambalaži), jer ima 17% manje masnoće od one koja je uzgojena na uobičajeni način. Dakle, kvalitetnija je i znatno ukusnija piletina od živine koja se slobodno kreće i prirodno hrani (kukuruz…) od one iz kaveza sa veštačkom hranom i raznim dodacima radi bržeg rasta.
U 100 g pilećeg belog mesa ima 22,3 g belančevina, 1g masnoće, 1,1 mg gvožĂ°a, 256 mg kalcijuma, 27 mg magnezijuma,0,7 mg cinka, 6 mg selena, 27 mg vitamina A, 0,07 mg vitamina B1, 0,09 mg vitamina B2, 15 mg niacina i 0,3 mg vitamina B6. Sa obzirom da je živinsko meso bogat izvor vitamina B grupe, naročito niacina (B3), tako da 100 g mesa zadovoljava oko 50% dnevne potrebe u ovom vitaminu. Organskog gvožĂ°a ima najviše u belom mesu,  a cinka u tamnom mesu (batak I karabatak).

Pileća supa je veoma korisna kod prehlade i gripa. Piletina pogoduje snižavanju visokog krvnog pritiska  normalizaciji ukupnog holeterola. Piletina se preporučuje u ishrani svih kategorija ljudi, kako  zdravih tako i bolesnih.

Prilikom pripreme piletine treba voditi računa da se ne prekuva, jer dolazi do smanjenja njene biološke vrednosti. Znatno je manja iskoristljivost prekuvanog mesa.

Jodiranu morsku so trebalo bi dodavati kontrolisano. Živinsko meso već poseduje dovoljne količine soli, pa ga ne treba dosoljavati. PosuĂ°e bi trebalo da bude izraĂ°eno od materijala koji hemijski ne reaguju sa sastojcima mesa. Živinsko meso je najbolje kuvati u sopstvenom soku.

Piletina je podložna bakterijskim zagaĂ°enjima (Salmonela). Kao glavni izvor Salmonele smatra se generalno živinsko meso, zbog nedostatka higijene na farmama, u klanicama, u transprtu… Bakterije mogu izazvati stvaranje skrame na površini piletine. One takoĂ°e mogu cistin i metionin pretvoriti u mirišljavu materiju - merkaptan, koji ukvarenom pilećem mesu daje karakterističan neprijatan miris.

Pravilnim rukovanjem piletine, doslednim poštovanjem higijenskih preporuka i pravilnom termičkom obradom, konzumiranje piletine ne predstavlja rizik za zdravlje. Sav kuhinjski pribor, uključujući i daske za sečenje, koji će biti ili su bili u dodiru sa sirovom piletinom moramo da operemo deterdžentom i toplom tekućom vodom. Za brisanje soka od sirovog pilećeg mesa upotrebljavati papirne ubruse. Za pripremu mesa upotrebljavaju se sudovi sa akutermnim dnom, odnosno sudovi čije dno akumulira toplotu. Kad se sud zagreje komadi mesa se peku s jedne a potom s druge strane dok ne dobiju zlatno - smeĂ°u koricu. Potom se sud zatvorii nastavlja se kuvanje u sopstvenom soku. Pri ovakvoj pripremi piletine gubici u hranljivim sastojcima su minimalni, a ukus je sličan prženom mesu. Prilikom pečenja piletine u pećnici, pile bi trebalo obložiti alu-folijom ili peći u zatvorenoj posudi. Mladi pilići najbolje razvijaju svoj miris, ako se čitavi pripremaju u jednoj od posuda od visokovrednog čelika. Da bi ostali zaista sočni, vezuju se krila I bataci jakim koncem, a ne probadaju se. Ovako pripremljeno pile je sočno, nežne strukture i lakše svarljivo.

Pečenje ili kuvanjem, piletina gubi dosta vode i dolazi do karamelizacije šećera i belančevina, pa kožica porumeni  i postaje hrskava i slatkasta.  U toku pečenja umanjuje se sadržaj masti i holesterola, ali bez obzira na to, obavezno skidati kožicu sa pečene ili kuvane piletine i ne konzumirati je, zbog sadržaja holesterola.

Najbolji i najpouzdaniji način proveravanja, da li je meso dovoljno termički obraĂ°eno, jeste upotreba termometra za meso. Većina za zdravlje škodljivih mikroorganizama, koji se mogu naći u mesu ili hrani, uništi se pri temperaturi iznad 75 C stepeni za manje komade i 83 C stepeni  za celo pile ili batake.

U zamrzivaču, sveža piletina može stajati najduže 12 meseci, kuvano meso - 9 meseci kao zamrznuto, zamznuta Ă°žigerica najviše dva meseca.

Pripremljena jela od piletine trebalo bi odložiti u frižider najkasnije dva sata nakon što je pripremljeno. Trebalo bi ga upotrebiti do najviše dva tri dana."

kakva je piletina najbolja ?

Pohovana, uz dodatak pomfrita.

Sad kako je najbolje nisam baš siguran ali ja je uvek spremam ili na teflonu u onim kesama za pečenje

kakva je piletina najbolja ? kako je spremiti ? a da se uzme najbolje iz nje

Definitivno najjaci forum, svaka cast Slavisa na ovolikom znanju! 

Slavisa je nas google, i enciklopedija znanja

Definitivno

Vaše pravo da slobodno i bez ustezanja pitate... http://www.pansport.rs/forum/index.php?topic=203765.msg2983785#msg2983785

Sve sugestije dobrodošle...

Momci,niko se nije rodio sveznajuć...glavna stvar koju morate shvatiti je da je sve ovo jedno veliko "istraživanje", bolje reći ciljana pretraga informacija koje vas interesuju...naučite da pažljivo tražite, vešto iskoristite "ključne reči pretrage"...dakle, hvala na "pohvalama", ali samo pažljivo tražite, pitajte i zajedno ćemo doći do neophodnih (pred)znanja o svim aspektima pojma kvalitetna, raznovrsna i izbalansirana ishrana...

Šta mislite da otvorimo jednu novu temu, nešto kao pojmovnik ishrane? Vi pitate, ja odgovaram?

A bilo bi mi drago, da vam kao autor tekstova na sajtu i biltenu o ishrani približim sve one stvari koje vas zanimaju o ishrani...dakle, da to ureĂ°ujemo zajedno...šta bi voleli da čitate o nekim vrstama namirnica, njihovim sastojcima( mikro i makronutrijentima) i sl.?

Inače...

Evo i ja da se ubacim, Slaviša, šta misliš o žitu kao izvoru UH? Znaš onako, kako se jede nekad žito s mlekom, e tako, skuvano, samo na vodi. Mislio sam da to ubacim u jelovnik, čisto radi raznovrsnosti.

Slažem se sa Ziletom i Katlerom...da, to je pšenica, ali "celo zrno pšenice"( integralno)...

CELO zrno pšenice je bogato vitaminima B1, B2, B3, E, folnom kiselinom, kalijumom, fosforom, cinkom bakrom, gvožĂ°em, magnezijumom i dijetnim vlaknima. Pomaže kod dijabetesa, u održavanju normalne telesne težine, kontroli krvnog pritiska i regulaciji nivoa holesterola.

100 g pšenice sadrži: 351 kCal 13 g proteina,  2,5 g masti ,70 g uglj. hid.( oko 30 gr vlakana)

I vegani često kombinuju pšenicu sa mahunarkama( u cilju dobijanja kompletnog profila amino kiselina)...inače, pšenica ima najviše proteina od svih ostalih žitarica, neki je pominju i kao izvor "biljnog" glutamina...

Mislim da je to odlicna ideja. Tema bi pomogla svima nama koji samo zapitkujemo  , ali i mnogim novim clanovima, tako da, ja sam za .

Momci,niko se nije rodio sveznajuć...glavna stvar koju morate shvatiti je da je sve ovo jedno veliko "istraživanje", bolje reći ciljana pretraga informacija koje vas interesuju...naučite da pažljivo tražite, vešto iskoristite "ključne reči pretrage"...dakle, hvala na "pohvalama", ali samo pažljivo tražite, pitajte i zajedno ćemo doći do neophodnih (pred)znanja o svim aspektima pojma kvalitetna, raznovrsna i izbalansirana ishrana...

Šta mislite da otvorimo jednu novu temu, nešto kao pojmovnik ishrane? Vi pitate, ja odgovaram?

A bilo bi mi drago, da vam kao autor tekstova na sajtu i biltenu o ishrani približim sve one stvari koje vas zanimaju o ishrani...dakle, da to ureĂ°ujemo zajedno...šta bi voleli da čitate o nekim vrstama namirnica, njihovim sastojcima( mikro i makronutrijentima) i sl.?

Inače...

Evo i ja da se ubacim, Slaviša, šta misliš o žitu kao izvoru UH? Znaš onako, kako se jede nekad žito s mlekom, e tako, skuvano, samo na vodi. Mislio sam da to ubacim u jelovnik, čisto radi raznovrsnosti.

Slažem se sa Ziletom i Katlerom...da, to je pšenica, ali "celo zrno pšenice"( integralno)...

CELO zrno pšenice je bogato vitaminima B1, B2, B3, E, folnom kiselinom, kalijumom, fosforom, cinkom bakrom, gvožĂ°em, magnezijumom i dijetnim vlaknima. Pomaže kod dijabetesa, u održavanju normalne telesne težine, kontroli krvnog pritiska i regulaciji nivoa holesterola.

100 g pšenice sadrži: 351 kCal 13 g proteina,  2,5 g masti ,70 g uglj. hid.( oko 30 gr vlakana)

I vegani često kombinuju pšenicu sa mahunarkama( u cilju dobijanja kompletnog profila amino kiselina)...inače, pšenica ima najviše proteina od svih ostalih žitarica, neki je pominju i kao izvor "biljnog" glutamina...