Hvala drustvo :-)

Cestitam, samo tako nastavi.

Hvala MightyMO :-) to sto sam napisao da mi je forum pomogao stvarno nije nikakvo foliranje. Dobio sam konkretne savete za ishranu, trening, suplementaciju i za sve stvari oko kojih sam imao nedoumica. Niko me nije terao ni na sta, ni da kupujem ni da ne kupujem. Posebno moram da naglasim da je dobra stvar nacin na koji Slavisa radi. Uvek lepo postavi detaljno objasnjenje o temi o kojoj se prica, da ne bude da radimo to i to samo jer nam je on tako rekao vec da vidimo sve detaljno i sami naucimo sta i kako.

čestitam Belgrade_style

posebno mi je drago što ti je Forum pomogao da ostvariš napredak,  jer kruže pogrešna mišljenja da smo mi tu samo da "uvailmo suplemente", što nije istina    uvek se trudimo da dobiješ kompletne savete oko ishrane, treninga, suplementacije - a to je najbrži i jedini put do napretka!

Hvala svima koji ste učestvovali u našoj nagradnoj igri.
Ovog puta odlučili smo da je pobednik forumaš Belgrade style. Molim te da mi pošalješ svoje podatke na email: urednik@pansport.eu kako bih mogla da ti prosledim nagradu.

Pratite nas jer vas očekuje još zanimljivih nagradnih igara!

Ovako, da se i ja upisem, mada nikako da nadjem sliku kad me je cale slikao na bazenu xD
Kada sam bio mali klinja od 7 godina bio sam doosta mrsav, kasnije kako sam krenuo u skolu poceo sam da se gojim, sve dok u 6 razredu nisam imao oko 20kg viska, znaci licio sam na medveda, jeo sam po ceo hleb svaki dan, nisam bio normalan, i naravno zna se kakva su deca, bile su konstantne zajebancije itd, i ja sam se tako jedan dan lepo zagledao i shvatio da sam ogroman, a i sve mi je bilo otezano, noge su me bolele posle malog trcanja. I na kraju 7 razreda vidim sebe kao slona na bazenu, jedini toliko debeo. I tu sam stavio tacku, poceo sam da vezbam, zenski sklekovi po 5 komada, trbusnjaci svi razni, sve tipove dijeta koje sam nasao, meseceva mena, dijeta na pomorandzama itd. Krenuo na vaterpolo, ubrzo sam video rezultate, trcao redovno sto sam vise mogao, povecavao sam sve, nisam prestajao, posao sam u teretanu, naravno nista nisam dizao vec sam vezbao klasince vezbe, jedino sam radio na lat masini, do mature sam skinuo preko 15kg, kasnije tokom leta sam plivao kilometre i kilometre, sve samo da smrsam skroz, a i mnogo bolje sam se osecao, lepse izgledao sto mi je davalo motivaciju, poceo sam da radim napolju na sipkama, zato sto je teretana zavorena tokom leta, posao sam u prvu godinu srednje sa plocicama koje nikad pre nisam imao, osecaj je bio neverovatan. Posle sam na pocetku drige polomio nogu i i dalje vezbao sa gipsom, sklekove, zgibove i trbusnjake dok me moji nisu vezali za krevet xD
Ako nadjem sliku sa bazena odmah izbacujem, licio sam na pravu loptu hahahah

Bio sportista ceo zivot, prestao iznenada da treniram fudbal posle mnogo godina. Samo sam zeleo da budem drugaciji, poceo sam u tim godinama kad trebas da izaberes neki put u zivotu, mnogi drugovi su izabrali put droge, poroka, na meni je bilo da odlucim i mislim da sam doneo pravu odluku. Postoji ta nervoza u meni, nesto sto nikako ne mogu da izbacim iz sebe, nikad ne pokazujem, uvek delujem smireno i napokon, to jedno mesto, ta prostorija u kojoj u tih sat vremena zaboravim na sve, u svom sam svetu, sva depresija, tuga, sreca, na sve zaboravim, samo uzivam... Nema bolje isntitucije u kojoj covek moze da razmislja o zivotu, mnogi placaju razne doktore, 300 cuda, samo ne traze resenje na pravom mestu. Ima jos razloga, ali o bolestima ne volim da pricam, to je nekako intimno. PS. Zivot je previse kratak da bismo izgledali lose, telo i zdravlje je jedino sto bismo stvarno trebali da cuvamo.

Dosta me motivisu i drugi ljudi, mrsavi, puni, devojke, zelja i volja starijih i mladjih. Nista lepse, nego kad vidim, mlade i zdrave ljude. Takodje clanovi foruma, svi smo kao drugovi, svadjamo se, druzimo, ljutimo jedni na druge...

Još malo vremena ostalo, da čujemo još neku priču.

Hvala :-)

Ajde da se i ja upisem....

Uvek sam bio sportski tip ali sam uvek voleo i da jedem. Cak ovo drugo mnogo vise od prvog. A naravno nisam bio lud za salatama vec za slatkisima i svom ostalom nezdravom hranom. Nisam bio debeo cak sam imao i plocice u srednjoj skoli, isao u teretanu, bavio se raznim fizickim aktivnostima. Do tada kad god odem na more ili neki bazen nije me bilo sramota da se skinem. Onda sam zavrsio srednju skolu, poceo da radim i za jedno leto se ugojio 30kg. U narednih par godina sam imao ogromne oscilacije sa kilazom. Drzim dijetu i skinem 20kg ali se onda posle par meseci ugojim 30 i tako u krug. To je pocelo da mi urusava zdravlje pre svega ali nisam tada ozbiljno sve to shvatio. Sve dok nisam poceo da imam probleme sa stomakom. Stalno sam imao bolove, vec je pocelo da prelazi u hronicno. Isao na sva ispitivanja ali zakljucak svih doktora je bio da imam nervozna creva. Uzasno sam puno hrane kolicinski unosio u sebe. Sto bi rekli, prosirio mi se zeludac i nikako nisam mogao da se najedem. Za obrok pojedem duplu pljeskavicu, celu porodicnu picu, slatku palacinku, sok i jeo bih jos da ne nestane para Sta da vam kazem kad sam cokoladne napolitanke (znaci, cokolada i unutra i spolja) umakao u euro krem (smesno ali istinito). Poceo sam da imam i probleme sa visokim pritiskom, samo mi nije jasno kako nisam secer dobio jbt od tolikog slatkog (sva sreca).
Bilo je leto 2013. god kada sam otisao sa drustvom na more. Da se razumemo, stvarno nemam nikakve komplekse niti sam ih nikad imao. Ali taj osecaj kada sam se skinuo a stomak izleteo, taj osecaj kada te je sramota samog sebe nije ni malo lep. Nisam bio doduse jedini. Celo drustvo sa kojim sam tada bio na moru se uzasno ugojilo poslednjih par godina i svi smo stajali u vodi i gledali u sebe i okolo sebe i nismo mogli da verujemo na sta licimo. Mada, ja sam bio najgori, tu nije bilo dileme. Kada sam se vratio kuci bilo me je sramota da uopste gledam svoje slike jer sam tek tada video svoju realnost. Ovako kad gledas sebe vidis da si debeo ali nemas realnu sliku. Bila je zima pre toga pa se nisam ni slikao bez majice da bih mogao da vidim sve to. Dodjem kuci, vaga pokazuje 120kg. U zivotu nisam imao vise. Uvek sam bio neko ko ima 80 i kusur kila. Tu sam rekao sebi da od tog dana prestaje moj dotadasnji nacin zivota i da od istog trena moram da pocnem da radim na sebi. Znaci, ne od sutra vec od odmah. Krenuo sam na razne dijete i poceo polako da skidam kilazu. Nazalost tada nisam naisao na ovaj forum vec na one brze dijete gde skidas 5 kg u minuti. Skinuo sam nekih desetak kg i krenuo na trcanje. Nije mi bilo bitno da li je +30 ili -30, da li je 6 sati ujutru kad svi spavaju ili 11 uvece kad svi izlaze. Imao sam cilj koji mi je bio vazniji od svega toga a to je moje zdravlje. Previse sam mlad da imam problema sa stomakom, pritiskom i ostalim stvarima. Tu su poceli problemi sa kolenom sto zbog tezine sto zbog aktiviranja stare povrede (bar tako kaze doktor). Jednostavno, kolena tj. cele noge vise nisu mogle da nose tu tezinu. Mislio sam da ce to proci i nastavio sa trcanjem ali sam samo pogorsao stvari. Tu su vec inat, zelja za mrsavljenjem i neznanje bili veci od realnosti a to je da ne moze sve za mesec dana. Batalio sam trcanje zbog kolena ali sam ostao dosledan ishrani. Mrsavio sam ali sam uvek bio gladan. I to ne mali period. Medjutim, povreda kolena se pogorsala i nisam mogao da hodam vise. 6 meseci sam isao od lekara do lekara, od fizioterapeuta do fizioterapeuta. Jurio veze i krpio se da placam razna snimanja koja su sva skupa a kod drzavnog se ceka po par meseci koje ja i nisam bas imao. Da mi je bar sve to resilo problem ali nije. Svaki doktor je imao svoju verziju i terapiju ali nista nije uspevalo. Bol je bio sve veci a moje noge sve slabije. Poceo sam da imam problema i sa drugim kolenom jer sam se na njega stalno oslanjao. Svaki hod preko 5 metara mi je prestavljao problem a o stepenicama da ne pricam. Na kraju me je ortak odveo kod jednog sportskog fizioterapeuta koji mi je za 2 dana resio problem. Za samo 2 dana. Rekao mi je da moram pod hitno na jacanje nogu i da mi preporucuje da krenem u teretanu i da vozim bajs. Sva sreca sam tada poceo da istrazujem detaljnije o teretanama i naisao na ovaj forum. Citao danima i nocima. Video sam da sve moje dijete i sav taj nacin na koji sam smrsao ne valjaju i odlucio da se registrujem. Tada sam naisao na Slavisu koji me je naucio mnogim stvarima o ishrani, koji mi je stalno davao savete i pomagao mi. Njegov tekst o pravilima ishrane mi je od tada zalepljen na frizideru. Naravno, tu su i ostali forumasi koji aktivno ucestvuju u pisanju i koji su me savetovali. Moram da istaknem i da sam dobio jako korisne savete od zaposlenih u Pansport prodavnicama dok sam kupovao suplemente. Promenio sam ishranu, poceo da se pravilno hranim, i dalje citao i citam jer stalno ucim nesto novo i ne planiram da prekinem. Tu sam malo naisao na neodobravanje blize okoline pa i devojke ali sam se trudio da sve to nekako iskombinujem i uklopim. Krenuo sam u teretanu i zatrazio savet od Pedje za koleno. On mi je pomogao i pomaze mi i dalje sa programima tako da sam od toga da ne mogu da stanem na noge a kamoli da uradim cucanj sada na tome da radim 100kg na cucnju. Nije nesto specijalno puno ali meni jeste jer znam kakve sam probleme imao. Sada vec treniram nekih 5 meseci, smrsao sam nekih 30kg ali izgubio mnogo u obimu sto se tice struka i sala a i dobio malu definiciju. Napredovao sam na svim spravama i sa tezinama i sa pravilnim izvodjenjem a moje znanje i o teretani i o ishrani se mnogo poboljsalo. I ono sto uvek sebi govorim, da sam imao ovo znanje za ishranu kada sam poceo da mrsavim nikada ne bih bio gladan niti drzao razne dijetice iz casopisa. Ali dobro, covek se uci dok je ziv. Nadam se da nisam puno smorio ali prosto sam imao zelju da napisem sve ovo pogotovo jer je ovaj forum zasluzan za mnogo toga dobro sto mi se desilo u zivotu. E da, sada sam zdrav, nemam problema sa stomakom, pritiskom ili bilo cime i sve ovo ne radim jer moram zbog necega vec zato sto sam zavoleo ovaj nacin zivota. I ne nameravam da stanem I sto je takodje lepa stvar, moja devojka je takodje pocela uz mene da se pravilno hrani i da ide u teretanu tako da mi je drago da sam i ja uticao na nekog da zdravije zivi.
Evo par slika od pre i posle:

Prvo fotka posle koje sam krenuo na dijetu, otprilike jun 2013:
http://postimg.org/image/aysnhfrgb/

Sledeca fotka je otprilike iz jula 2014, pre teretane:
http://postimg.org/image/pp7pn9mu5/

Ove su najnovije, posle aktivnog treniranja od 4 meseca:
http://postimg.org/image/5zkddp8m5/
http://postimg.org/image/b26r5lo7x/ ova je bez stegnutih misica
http://postimg.org/image/v70bb2i1p/
http://postimg.org/image/qc6mcsjq5/

Nemam reci kojima bih opisao zahvalnost svim clanovima foruma na celu sa Slavisom i Pedjom kao i zaposlenima u Pansport radnjama. Napisacu jedno VELIKO HVALA ali ono je mnogo vece od par velikih slova!

Veliki napredak,bravo druze, samo napred .

Ajde da se i ja upisem....

Uvek sam bio sportski tip ali sam uvek voleo i da jedem. Cak ovo drugo mnogo vise od prvog. A naravno nisam bio lud za salatama vec za slatkisima i svom ostalom nezdravom hranom. Nisam bio debeo cak sam imao i plocice u srednjoj skoli, isao u teretanu, bavio se raznim fizickim aktivnostima. Do tada kad god odem na more ili neki bazen nije me bilo sramota da se skinem. Onda sam zavrsio srednju skolu, poceo da radim i za jedno leto se ugojio 30kg. U narednih par godina sam imao ogromne oscilacije sa kilazom. Drzim dijetu i skinem 20kg ali se onda posle par meseci ugojim 30 i tako u krug. To je pocelo da mi urusava zdravlje pre svega ali nisam tada ozbiljno sve to shvatio. Sve dok nisam poceo da imam probleme sa stomakom. Stalno sam imao bolove, vec je pocelo da prelazi u hronicno. Isao na sva ispitivanja ali zakljucak svih doktora je bio da imam nervozna creva. Uzasno sam puno hrane kolicinski unosio u sebe. Sto bi rekli, prosirio mi se zeludac i nikako nisam mogao da se najedem. Za obrok pojedem duplu pljeskavicu, celu porodicnu picu, slatku palacinku, sok i jeo bih jos da ne nestane para Sta da vam kazem kad sam cokoladne napolitanke (znaci, cokolada i unutra i spolja) umakao u euro krem (smesno ali istinito). Poceo sam da imam i probleme sa visokim pritiskom, samo mi nije jasno kako nisam secer dobio jbt od tolikog slatkog (sva sreca).
Bilo je leto 2013. god kada sam otisao sa drustvom na more. Da se razumemo, stvarno nemam nikakve komplekse niti sam ih nikad imao. Ali taj osecaj kada sam se skinuo a stomak izleteo, taj osecaj kada te je sramota samog sebe nije ni malo lep. Nisam bio doduse jedini. Celo drustvo sa kojim sam tada bio na moru se uzasno ugojilo poslednjih par godina i svi smo stajali u vodi i gledali u sebe i okolo sebe i nismo mogli da verujemo na sta licimo. Mada, ja sam bio najgori, tu nije bilo dileme. Kada sam se vratio kuci bilo me je sramota da uopste gledam svoje slike jer sam tek tada video svoju realnost. Ovako kad gledas sebe vidis da si debeo ali nemas realnu sliku. Bila je zima pre toga pa se nisam ni slikao bez majice da bih mogao da vidim sve to. Dodjem kuci, vaga pokazuje 120kg. U zivotu nisam imao vise. Uvek sam bio neko ko ima 80 i kusur kila. Tu sam rekao sebi da od tog dana prestaje moj dotadasnji nacin zivota i da od istog trena moram da pocnem da radim na sebi. Znaci, ne od sutra vec od odmah. Krenuo sam na razne dijete i poceo polako da skidam kilazu. Nazalost tada nisam naisao na ovaj forum vec na one brze dijete gde skidas 5 kg u minuti. Skinuo sam nekih desetak kg i krenuo na trcanje. Nije mi bilo bitno da li je +30 ili -30, da li je 6 sati ujutru kad svi spavaju ili 11 uvece kad svi izlaze. Imao sam cilj koji mi je bio vazniji od svega toga a to je moje zdravlje. Previse sam mlad da imam problema sa stomakom, pritiskom i ostalim stvarima. Tu su poceli problemi sa kolenom sto zbog tezine sto zbog aktiviranja stare povrede (bar tako kaze doktor). Jednostavno, kolena tj. cele noge vise nisu mogle da nose tu tezinu. Mislio sam da ce to proci i nastavio sa trcanjem ali sam samo pogorsao stvari. Tu su vec inat, zelja za mrsavljenjem i neznanje bili veci od realnosti a to je da ne moze sve za mesec dana. Batalio sam trcanje zbog kolena ali sam ostao dosledan ishrani. Mrsavio sam ali sam uvek bio gladan. I to ne mali period. Medjutim, povreda kolena se pogorsala i nisam mogao da hodam vise. 6 meseci sam isao od lekara do lekara, od fizioterapeuta do fizioterapeuta. Jurio veze i krpio se da placam razna snimanja koja su sva skupa a kod drzavnog se ceka po par meseci koje ja i nisam bas imao. Da mi je bar sve to resilo problem ali nije. Svaki doktor je imao svoju verziju i terapiju ali nista nije uspevalo. Bol je bio sve veci a moje noge sve slabije. Poceo sam da imam problema i sa drugim kolenom jer sam se na njega stalno oslanjao. Svaki hod preko 5 metara mi je prestavljao problem a o stepenicama da ne pricam. Na kraju me je ortak odveo kod jednog sportskog fizioterapeuta koji mi je za 2 dana resio problem. Za samo 2 dana. Rekao mi je da moram pod hitno na jacanje nogu i da mi preporucuje da krenem u teretanu i da vozim bajs. Sva sreca sam tada poceo da istrazujem detaljnije o teretanama i naisao na ovaj forum. Citao danima i nocima. Video sam da sve moje dijete i sav taj nacin na koji sam smrsao ne valjaju i odlucio da se registrujem. Tada sam naisao na Slavisu koji me je naucio mnogim stvarima o ishrani, koji mi je stalno davao savete i pomagao mi. Njegov tekst o pravilima ishrane mi je od tada zalepljen na frizideru. Naravno, tu su i ostali forumasi koji aktivno ucestvuju u pisanju i koji su me savetovali. Moram da istaknem i da sam dobio jako korisne savete od zaposlenih u Pansport prodavnicama dok sam kupovao suplemente. Promenio sam ishranu, poceo da se pravilno hranim, i dalje citao i citam jer stalno ucim nesto novo i ne planiram da prekinem. Tu sam malo naisao na neodobravanje blize okoline pa i devojke ali sam se trudio da sve to nekako iskombinujem i uklopim. Krenuo sam u teretanu i zatrazio savet od Pedje za koleno. On mi je pomogao i pomaze mi i dalje sa programima tako da sam od toga da ne mogu da stanem na noge a kamoli da uradim cucanj sada na tome da radim 100kg na cucnju. Nije nesto specijalno puno ali meni jeste jer znam kakve sam probleme imao. Sada vec treniram nekih 5 meseci, smrsao sam nekih 30kg ali izgubio mnogo u obimu sto se tice struka i sala a i dobio malu definiciju. Napredovao sam na svim spravama i sa tezinama i sa pravilnim izvodjenjem a moje znanje i o teretani i o ishrani se mnogo poboljsalo. I ono sto uvek sebi govorim, da sam imao ovo znanje za ishranu kada sam poceo da mrsavim nikada ne bih bio gladan niti drzao razne dijetice iz casopisa. Ali dobro, covek se uci dok je ziv. Nadam se da nisam puno smorio ali prosto sam imao zelju da napisem sve ovo pogotovo jer je ovaj forum zasluzan za mnogo toga dobro sto mi se desilo u zivotu. E da, sada sam zdrav, nemam problema sa stomakom, pritiskom ili bilo cime i sve ovo ne radim jer moram zbog necega vec zato sto sam zavoleo ovaj nacin zivota. I ne nameravam da stanem I sto je takodje lepa stvar, moja devojka je takodje pocela uz mene da se pravilno hrani i da ide u teretanu tako da mi je drago da sam i ja uticao na nekog da zdravije zivi.
Evo par slika od pre i posle:

Prvo fotka posle koje sam krenuo na dijetu, otprilike jun 2013:
http://postimg.org/image/aysnhfrgb/

Sledeca fotka je otprilike iz jula 2014, pre teretane:
http://postimg.org/image/pp7pn9mu5/

Ove su najnovije, posle aktivnog treniranja od 4 meseca:
http://postimg.org/image/5zkddp8m5/
http://postimg.org/image/b26r5lo7x/ ova je bez stegnutih misica
http://postimg.org/image/v70bb2i1p/
http://postimg.org/image/qc6mcsjq5/

Nemam reci kojima bih opisao zahvalnost svim clanovima foruma na celu sa Slavisom i Pedjom kao i zaposlenima u Pansport radnjama. Napisacu jedno VELIKO HVALA ali ono je mnogo vece od par velikih slova!

Pokojni tata bio alkoholičar, ja sam odlučio da budem sve suprotno od njega, da budem sportista, da vodim zdrav zivot. Za mene nema odustajanja, kad vidim osmeh na maminom licu kada idem na trening, i kada vidi da sam izabrao sasvim drugačiji put.

Pored nje, velika podrška su i drugari i svi članovi ovog foruma.

Slična priča je i kod mene, iz porodice koja je u mom mestu poznata kao ''nezgodna'', kockanje, alkohol...svaka čast na ovome što si napisao. Donekle te razumem. Samo napred drugar!

Baš tako, na neki način pokušavam da se kaže 'Onaj mali je sportista' da se osvetli porodica. Hvala puno!

Pokojni tata bio alkoholičar, ja sam odlučio da budem sve suprotno od njega, da budem sportista, da vodim zdrav zivot. Za mene nema odustajanja, kad vidim osmeh na maminom licu kada idem na trening, i kada vidi da sam izabrao sasvim drugačiji put.

Pored nje, velika podrška su i drugari i svi članovi ovog foruma.

Slična priča je i kod mene, iz porodice koja je u mom mestu poznata kao ''nezgodna'', kockanje, alkohol...svaka čast na ovome što si napisao. Donekle te razumem. Samo napred drugar!

Pokojni tata bio alkoholičar, ja sam odlučio da budem sve suprotno od njega, da budem sportista, da vodim zdrav zivot. Za mene nema odustajanja, kad vidim osmeh na maminom licu kada idem na trening, i kada vidi da sam izabrao sasvim drugačiji put.

Pored nje, velika podrška su i drugari i svi članovi ovog foruma.

Lepa priča. Hvala što si uzeo učešće. Čekamo i ostale.