u kom ste periodu treninga trenutno?
kakve vrste treninga imate sada toko nedelje? koliko često?
unos složenih uh?

msm da ste imali naporan period intenzivnih priprema, treninga 2x/dan, skidanje kilaže, poremećena ishrana (redukciona za kategoriju...), produžen period povišenog stresa u sklopu ep > mogu biti uzrok disbalansa u organizmu koje imate...
----
trebalo bi:
- period detreninga (smanjen obim/intenzitet treninga)
- raznolikost treninga
- više sunca
- više u prirodi odmora i opuštanja
- sveže voće i povrće (šejkovi isl...)
- dajte sebi vremena za opuštanje

Koja je prevencija PFPS?
- Vežbe jačanja mišića, posebno medijalnog vastusa. Vežbe istezanja mišića, posebno iliotibijalne trake.
- Suplementacija preparatima hondroprotektora: glukozamina, msm, hondrotina, govedji želatin...
- Upotreba ortoza za fiksaciju čašice kolena (stabilizacija čašice u cilju prevencije nepravilnog kretanja).

Koji su uzroci PFPS?
Pri pokretima savijanja i opružanja kolena, veći broj struktura u zglobu kolena učestvuje u stabilizaciji čašice i odgovorno je za njenu pravilnu poziciji pri kretanju po interkondilarnom žlebu  na butnoj kosti (intercondilar groove). Ukoliko je neka od ovih struktura zategnuta ili slabija, dolazi do loše pozicije čašice. Uzroci lateralne pozicije čašice su: zategnutost iliotibijalne trake, lateralnog vastusa, lateralnog retinakuluma kolena ili slabost medijalnog vastusa kvadricepsa. Zategnute strukture povlače čašicu upolje, dok slabije razvijeni unutrašnji vastus kvadricepsa nedovoljno povlači čašicu ka unutra. Posledica je nepravilno kretanje čašice po interkondilarnom žlebu.
Za stabilizaciju čašice najvažnija je snaga kvadricepsa, posebno medijalnog vastusa. Svojom kontrakcijom ovaj mišić direktno kontroliše kretanje čašice. Snaga i fleksibilnost mišića rotatora kuka je takodje važna. Rotatori zgloba kuka kontrolišu pokrete butne kosti, a preko nje utiču na pravilan položaj čašice kolena. Ne treba zanemariti ni ulogu stopala u pokretima u zglobu kolena. Stopalo predstavlja oslonac noge na podlozi, a promena položaja stopala menja položaj struktura u zglobu kolena i kuka. Izražena pronacija (uvrtanje) stopala dovodi do nepravilnog kretanja čašice.
PFPS se često naziva i  hondromalacija patele. Ovo stanje podrazumeva oštećenje hrskavice zadnje strane čašice, koja je u kontaktu sa femoralnim žlebom. Hodromalacija predstavlja posledicu PFPS, iako postoje i drugi faktori koji mogu dovesti do ovog stanja.

bol u prednjem delu kolena je PFPS (patelo-femoral pain sindrome - bolni sindrom čašice kolena)
Patelofemoralni kompleks sastoji se od mišića kvadricepsa, čašice i ligamenta patele (kojim je čašica fiksirana za tibiju). Mišić kvadriceps je veliki mišić prednje strane natkolenice, koji se pripaja na gornjem polu čašice, a preko nje se pripaja za kosti potkolenice. Pri kontrakciji kvadricepsa, čašica klizi preko femoralnog žleba. Kada čašica nije pravilno centrirana u žlebu, prilikom njenog kretanja nastaje pojačan kontakt izmedju čašice i butne kosti. Posledica je pojačan pritisak na hrskavicu čašice. Ponavljane aktivnosti dovode do iritacije hrskavice i okolnih struktura. Anatomske strukture, koje mogu biti odgovorne za pojavu bola u ovom sindromu su: hrskavica i subhondralna kost čašice, masno jastuče kolena i retinakulumi čašice (vezivne strukture koje sa bočnih strana fiksiraju čašicu). Takodje, specifična ishrana hrskavice čašice može imati važnu ulogu u nastanku ovog sindroma.

pogledajte ovde txt o sindromu pretreniranosti
http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/sindrom-pretreniranosti.html

Saveti za prevenciju pretrenranosti

- Treninge ograničiti na razuman vremenski period (45 - 90 min)
-  Obezbediti adekvatan odmor u odnosu na količinu opterećenja
-  Postepeno povećavanje opterećenja
-  Ishranu obogatite proteinima, vitaminima i mineralima
-  Pratiti frekfenciju srca i period za koji se vraća na normalnu vrednost
-  Obratiti se stručnjaku iz oblasti sportskog treninga kako bi vam obezbedio adekvatan trenažni program
-  Prekontrolišite vaše zdravstveno stanje pre nego započnete sa trenažnim ciklusom
-  Izbegavajte trenažne programe koji obećavaju neverovatan napredak za vrlo kratko vreme

Dijagnoza sindroma pretreniranosti
Fiziološki i laboratorijski markeri, koji su pokazatelji da sportista ulazi u stanje pretreniranosti su:
-povećanje pulsa u miru, kao i na istom nivou opterećenja (u odnosu na prethodni period)
-snižene vrednosti hemoglobina i hematokrita
-sniženi leukociti
-snižena vrenost gvoždja
-snižen VO2max, povišen bazalni metabolizam, negatvni azotni bilans...

Oblici i simptomi pretreniranosti?
- Simpatički oblik pretreniranosti: dominira napetost simpatičkog nervnog sistema. Simptomi koji su karakteristični za ovaj oblik pretreniranosti su: usporeno vraćanje pulsa nakon opterećenja, osećaj malaksalosti, brzo zamaranje, poremećaj sna, razdražljivost, gubitak telesne mase, smanjen apetit, glavobolja, pojava podočnjaka, promene ritma srca i ubrzan puls, blago povećanje temperature.
- Parasimpatički oblik pretreniranosti: u stanju mirovanja ili pri slabijem opterećenju gotovo i ne primećuje. Karakteristično za ovaj tip pretreniranosti je da i pored forsiranog treninga dolazi do stagnacije i opadanja rezultata.
Treba napomenuti da su pojedini simptomi pretreniranosti autonomnog nervnog sistema prepoznatljivi i kod osoba koje nisu pretrenirane, a ove simptome možemo povezati sa nekim drugim bolestima (anemija, virusne infekcije, mononukleoza, psihičke bolesti, hronični umor.).

Kako dolazi do pretreniranosti?
U treningu se smenjuju periodi napora i odmora. Kada se naruši ravnoteža i napor koji prouzrokuje stres postane veći, a odmor nedovoljan sportista ulazi u stanje pretreniranosti.
Stres, u zavisnosti od njegove količine može ostvariti pozitivne ili negativne efekte na pretreniranost organizam sportiste. Pozitivan efekat dovodi do sportskog napretka. Negativan efekat rezultira psihičkim i fizičkim poremećajima u telu i nedostatkom napretka, što pogubno utiče na sportistu. Pokušavajući da pojačanim treningom nadoknade propušteno u prethodnom treningu, sportisti iscrpljuju svoje resurse i nagomilavaju veliku količinu stresa koja dovodi organizam do pretreniranosti.
Jedan od bitnih uzroka nastanka sindroma pretreniranosti je iscrpljenje UH depoa (glikogena) u organizmu zbog neadekvatne nadoknade uh. iz tog razloga je i oporavak značajan nakon nekoliko dana pojačane ishrane sa povećanim sadržajem uh i popunjavanja depoa. MeĂ°utim, kada sportista uĂ°e ozbiljnije u sindrom pretreniranosti, oporavak je kompleksniji i zahteva period trenažnog rasterećenja (smanjenja intenziteta ili off).

da li radite ovo istezanje kvadricepsa?

uzmite vitaminski kompleks koji imate, možete probati i govedji želatin...

u sklop toga bi išli i bolovi u više zglobova (šetajući bolovi...)

povišen jutarnji puls je znak sindroma pretreniranosti tj zamora organizma (može biti i posledica alergija....)

sobzirom da ste dugogodišnji sportista (profesionalni - ep), karate spada u grupu intenzivnijih sportova - trebalo bi da ste u dobroj kondiciji (pretpostavljam da imate kardio treninge redovno?)
>
jutarnji pusl od 70bpm (!) je povišen(!)
---
ne bi trebalo da ide preko 60bpm, a mogao bi za vas da bude i do 55bpm

----