a znas li sta je glavni uzrok davanja antibiotika domacim zivotinjama , zato sto ih vise ne hrane travom vec ih hrane kukuruzom , sojom i slicno

da vidimo kakve nam sada opasnosti prete od zivotinja i njihovog mesa ...

ja sam cuo da se te bakterije ubijaju cveklom

Sve je veća zabrinutost širom sveta zbog, bolesti koju uzrokuje bakterija otporna na antibiotike ili takozvana «superbakterija», i sve manjeg uticaja antibiotika za tretiranje infekcije. Ranije ovog meseca, Nacionalna komisija za proizvodnju životinja na farmama predstavila je svoja saznanja grupi zakonodavaca i novinara. Članovi komisije posebno su ukazali na opasnost za ljude kada bakterija predje sa životinja na farmi u opštu poplaciju.

Tokom poslednje decenije, nekoliko «superbakterija» pojavilo se širom sveta, uzrokujući zabrinutost medju lekarima i gradjanima.

«Ulaze u naše izvore vode, u tlo i vazduh».

Doktor Robert Lorens je profesor za javno zdravlje na univerzitetu Džons Hopkins. Zajedno sa dvojicom članova Nacionalne komisije za proizvodnju životinja na farmama, on je opisao na koji način proizvodnja mesa ima značajnu ulogu u širenju bakterija otpornih na antibiotike. Većina farmi u Sjedinjenim Državama nisu više male porodične farme, već velika industrijska grana. Istraživači kažu da farmeri dodaju antibiotike u hranu za životinje kako bi sprečili širenje bolesti. Životinje koje se gaje radi mesa, drže se u veoma tesnim kavezima u kojima bolest lako može da se širi. Tako često korišćenje antibiotika uzrokovalo je da bakterija postane otporna na njih. To znači ne samo da se u mesu nalazi bakterija otporna na antibiotike već je ona i u životinjskom izmetu. Doktor Lorens kaže da svinje, na primer, proizvode šest do sedam puta više izmeta nego ljudi. Taj otpad se drži u velikim stajnjacima koji su plitki i koji mogu da se preliju u slučaju kiše ili snega. U drugim slučajevima, farmeri razbacuju životinjski izmet kao djubrivo po poljima ali često preteruju u količini.

«Svake godine, 357 tona djubriva sa velikih farmi u Arkanzasu i Oklahomi baci se na zemlju i to je previše da bi biljke apsorbovale pa višak odlazi u izvore, pijaću vodu i reku Ilinois».

Ali postoje i drugi načini na koje otporne bakterije mogu da inficiraju ljude. Doktor Majkl Blekvel, predsednik Blekvel grupe, objašnjava.

«Razbacivanje po recimo poljima spanaća, ili korišćenje izmeta kao djubrivo, je jedan od načina da se prenese na hranu koja nije meso».

A, kako objašnjava profesor sa univerziteta Harvard Meri Vilson, problem nije ograničen samo na Sjedinjene Države.

«Opšte pitanje otpornosti mikroorganizama je globalni problem i putovanja, premeštanje populacije takodje znači, da ako se otporne bakterije pojave u jednom delu sveta, one zapravo mogu da budu prenesene u drugi deo sveta».

Bakterije otporne na antibiotike nisu samo problem populacije, one mogu da se nadju i u vodi i na tlu. Doktor Meri Torens, stručnjak za bezbednost hrane u američkom sekretarijatu za poljoprivredu, kaže da ne postoji jednostavno rešenja.

»Nismo još ustanovili šta će smanjiti otpornost na antibiotike. Već je uloženo dosta napora na medjunarodnom nivou, isto kao i za smanjenje upotrebe antibiotika za životinje i ljude. I tek treba da ustanovimo kakav uticaj to ima na nivo opšteg zdravlja».

Do sada, prema rečima doktorke Torens , ima različitih rezultata istraživanja na organskim farmama. Ona kaže da je, iako farmeri na organskim farmama ne koriste antibiotike ili hormone rasta, otporna bakterija ipak prisutna. Komisija planira da objavi preporuke Kongresu o načinima za rešavanje tog problema do kraja februara. 

Tekst preuzet sa: http://www.voanews.com/serbian/2008-02-20-voa6.cfm