TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 368656 Teme od strane 24731 Članovi Poslednji član: Lejla

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Januar 28, 2021, 11:33:57 pre podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: DA za fizičku aktivnost  (Pročitano 201 puta)
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #6 poslato: Decembar 25, 2020, 09:54:41 pre podne »

Tokom perioda od 10 godina se pratilo 4289 ispitanika (muškaraca i žena prosečne starosti 49.2 godine). Upoređivao se odnos fizičke aktivnosti i nivoa markera zapaljenja ( C-reaktivnog proteina i interleukina 6). Grupa koja je poštovala standardne preporuke za umerenu fizičku aktivnost je na početku studije imala niske vrednosti markera zapaljenja, koji su ostali stabilni tokom 10-godišnjeg praćenja.

Redovna fizička aktivnost je povezana sa nižim vrednostima markera zapaljenja, što je značajno sa aspekta prevencije proinflamatornih pojava viđenih u početnim fazama patofizioloških mehanizama bolesti.


Hamer M, Sabia S, Batty GD, Shipley MJ, Tabák AG, Singh-Manoux A et al (2012). Physical activity and inflammatory markers over 10 years follow-up in men and women from the Whitehall II Cohort Study. Circulation 126.8:928-33.
Sačuvana
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #5 poslato: Decembar 25, 2020, 09:10:40 pre podne »

Višečasovno sedenje, i pored prisustva fizičke aktivnosti, povećava rizik za razvoj brojnih hroničnih stanja kao i prevremene smrti.
U prvoj studiji praćene su žene kod kojih je dijagnostikovan gestacioni dijabetes melitus, i kako uz aktivan stil života taj rizik koji su ponele iz trudnoće može da se umanji i ne dovede do  manifestne i trajne forme dijabetes melitusa tip 2 (Bao et al. 2014).

U drugoj studiji je detaljno prezentovano na koji način fizička neaktivnost i pretežno sedentaran stil života deluje na organske sisteme, smanjuje opštu otpornost organizma i kardiovaskularno zdravlje. Takođe, skraćuje se vreme do pojave prve hronične bolesti, najčešće povišenog krvnog pritiska, što pokreće niz patofizioloških mehanizama i jedan „začarani krug“ koji utiče na smanjenje kvaliteta života, povećanje troškova lečenja i ukupnog mortaliteta (Booth et al. 2017).

 
Bao W, Tobias DK, Bowers K, Chavarro J, Vaag A, Grunnet LG (2014). Physical activity and sedentary behaviors associated with risk of progression from gestational diabetes mellitus to type 2 diabetes -a prospective cohort study. JAMA Intern Med 174(7).1047-55.
Booth FW, Roberts CK, Thyfault JP, Ruegsegger GN, Toedebusch RG (2017). Role of Inactivity in Chronic Diseases-Evolutionary Insight and Pathophysiological Mechanisms. Physiological Reviews 97(4).1351-1402.
Sačuvana
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #4 poslato: Decembar 07, 2020, 08:05:04 pre podne »

Autori su u ovom radu pokušali da povežu blagodeti fizičke aktivnosti sa 26 hroničnih nezaraznih bolesti i stanja:
•   psihijatrijske (depresija, anksioznost, stres, šizofrenija)
•   neurološke (demencija, Parkinsonova bolest, multipla skleroza)
•   metaboličke (gojaznost, liperlipidemija, metabolički sindrom, PCOS, DM tip 1, 2)
•   kardiovaskularne (hipertenzija, koronarna bolest, klaudikacije)
•   plućne (HOBP, astma, cistična fibroza)
•   muskulo-skeletne (osteoarthritis, osteoporoza, bol u leđima, reumatoidni arthritis)
•   karcinomi

Objasnili su na koji način ona utiče na patogenezu bolesti i pojavu simptoma. Takođe, dali su primer i koja vrsta fizičke aktivnosti se preporučuje u svakom posebnom stanju, i jedno opšte programiranje za svaku bolest posebno. Veliko je zalaganje da se terapija vežbanjem uvrsti u medicinske protokole, jer je podjednako važna, a u nekim slučajevima ima i bolji učinak od samih medikamenata.
Jedan opšti zaključak je da redovna fizička aktivnost podržava zdravlje, i povezuje se sa smanjenjem učestalosti hroničnih nezaraznih bolesti.


Pedersen BK, Saltin B (2015). Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports 25(suppl 3):1-72.
Sačuvana
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #3 poslato: Novembar 18, 2020, 03:47:28 posle podne »

Davne 1995. godine u prestižnom časopisu JAMA objavljena je studija u kojoj je učestvovalo preko 9.000 muškaraca. Cilj je bio da se ispita veza između poboljšanja forme (fitnesa) uslovljene redovnom fizičkom aktivnošću i stepena mortaliteta. Ispitanici koji su redovno vežbali i održavali zadovoljavajući nivo forme, a naročito oni koji su je unapredili, proporcionalno su smanjili ukupan mortalitet kao i stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Ovo je samo jedan od primera koliko je važno održavati telo u dobroj opštoj kondiciji, jer kroz dugoročne prognoze i te kako ima razlike u pogledu faktora rizika, stepena oboljevanja i smrtnosti u poređenju sa neaktivnim osobama. A šta je bolje i jednostavnije od šetnje na svežem vazduhu bar pola sata svakoga dana...


Blair SN,  Kohl III HW, Barlow CE,  Paffenbarger Jr RS, Gibbons LW, Macera CA (1995). Changes in Physical Fitness and All-Cause MortalityA Prospective Study of Healthy and Unhealthy Men. JAMA;273(14):1093-1098. doi:10.1001/jama.1995.03520380029031

« Poslednja izmena: Novembar 18, 2020, 03:49:56 posle podne od strane Aleksandra Brankovic » Sačuvana
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #2 poslato: Novembar 11, 2020, 07:42:33 pre podne »

U velikoj studiji objavljenoj 1986. godine učestvovalo je 16.936 ispitanika uzrasta između 35 i 74 godine koji su praćeni u periodu 12 do 16 godina.
Cilj je bio da se ispita uticaj fizičke aktivnosti na smrtnost, uzimajući u obzir sve potencijalne faktore rizika (od hipertenzije, preko pušenja cigareta, gojaznosti, metaboličkog sindroma, dijabetesa, herediteta, itd.), kao i uticaj na prosečnu dužinu života.
U proseku za 40-ak % je bio niži rizik smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti, dok se ukupna smrtnost smanjila za 28% ( nedeljna potrošnja se kretala u proseku 1500 do 2000 kcal).
Pokazano je da ljudi koji su fizički aktivni žive duže u odnosu na neaktivne, između 1-2 godine.


Paffenbarger Jr RS, Hyde RT, Wing AL, Hsieh CC (1986). Physical activity, all-cause mortality, and longevity of college alumni. N Engl J Med. 314(10):605-13.
« Poslednja izmena: Novembar 11, 2020, 07:44:31 pre podne od strane Aleksandra Brankovic » Sačuvana
Aleksandra Brankovic
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2682


« Odgovor #1 poslato: Novembar 11, 2020, 07:36:23 pre podne »

Još od antičkih vremena fizičku aktivnost povezuju sa zdravljem i dugovečnošću.
U svojoj opštoj definiciji, to je svaki pokret tela koji je posledica  mišićne kontrakcije i koji dovodi do potrošnje energije.
Da bi fizička aktivnost imala pozitivan učinak na organizam, potrebno je da bude individualno dozirana, programirana i kontrolisana. U prevodu, prilagođena biološkim karakteristikama (polu i godinama starosti), nivou aerobne sposobnosti i zdravstvenom stanju svake individue.
Generalna preporuka od strane ACSM (American College of Sports Medicine) i AHA (American Heart Association) je da većina odraslih treba da vežba svakodnevno 30-60 minuta umerenim intenzitetom, ili 20-60 minuta visokim intenzitetom do 3x nedeljno. Mogu i da se kombinuju umeren i visok intenzitet, radi postizanja zadatih ciljeva. Preporučena količina vežbanja može da se postigne i u intervalima od 10 minuta tokom dana, što je naročito važno za početnike ( bilo da tek počinju sa vežbanjem ili nastavljaju posle duge pauze).
Postoje brojne studije koje ističu benefite fizičke aktivnosti na zdravlje kao i na poboljšanje kvaliteta života. Pokazuju da je ona ne samo preventivno, već i dijagnostičko i terapijsko sredstvo.
Kako je Tissot istakao „Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje“.
U tom duhu i otvaram ovu temu u nadi da ću uspeti dovoljno da istanem sve zdravstvene benefite fizičke aktivnosti.


American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.
« Poslednja izmena: Novembar 11, 2020, 07:39:09 pre podne od strane Aleksandra Brankovic » Sačuvana
Stranice: [1] Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.15 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 7.224 sekundi sa 25 upita.