Preporučuje se 15 minuta izloženosti suncu bez zaštite, ali tačna količina sunca koja je potrebna određena je i nadmorskom visinom na kojoj se nalazimo, godišnjim dobom (količina UV zračenja), pigmentacijom kože, pa čak i vrstom odeće koju nosimo. Oko 90% ovog vitamina dobijamo sunčanjem. U slučaju lošeg vremena, upotrebe kreme sa zaštitnim faktorom ili tamne puti prodiranje UV zraka u kožu se smanjuje. Melanin u koži tamnopute osobe utiče na apsorpciju UV zraka jednako kao i krema sa zaštitnim faktorom 15 kod svetle puti. U oba slučaja se apsorpcija UV zraka smanjuje za otprilike 99 %.

Ovom prilikom bih naglasio i značaj vitamina D kod malignih tumora. Pacijenti sa malignom bolešću koji imaju više koncentracije vitamina D imaju i bolju prognozu. Ovaj vitamin utiče na deobu ćelija. Stimuliše normalno funkcionisanje ćelija, inhibira nekontrolisano deljenje malignih ćelija, invazivnost, metastatski potencijal i diferencijaciju ćelija. Inhibira stvaranje novih krvnih sudova za ishranu tumora, što smanjuje dotok hranljivih materija tumorskom tkivu i otežava njegovo širenje. Smatra se da ako ima dovoljne količine ovog vitamina u organizmu da smanjuje rizik od kancera debelog creva, prostate i dojke.

Ovde bih voleo i da istaknem značaj vitamina D kod dijabetesa. Nova istraživanja pokazuju povezanost dijabetesa i niskog nivoa vitamina D. Potvrđeno je i delovanje vitamina D na same beta ćelije pankreasa (to su ćelije koje produkuju insulin). Pokazano je da vitamin D ima uticaj na lučenje insulina. Smanjen nivo vitamina D uzrokuje poremećaj u lučenju insulina i stimuliše nastanak insulinske rezistencije.

To i predstavlja najveći problem. Obično ljudi koji imaju relativno izbalansiranu ishranu posežu za suplementima vitamina i minerala, a oni koji jedu brzu hranu o takvoj suplemetacij i ne razmišljaju. Tako da obično onima kojima je suplementacija ovakve vrste potrebna, oni je i ne primenjuju. Sa druge strane su oni iz prve grupe koji su praktično opsesivni u tom uzimanju tableta vitaminsko-mineralnih komplesa.

Upravo to. Ljudi olako kopiraju sve sto pročitaju ili vide. Jednostavno treba vidjeti da li to prvo tebi uopšte potrebno, drugo koje doze a treće koliko dugo. Danas je najlakse popiti saku vitamina i minerala, a da pritom nismo ni pokušali da bar neke unesemo putem ishrane, koju ne može zamijeniti niti ijedan suplement ako se pravilno obradi i pogodi tajming unosa.

Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk

Inače kada si spomenuo da je vitamin D poboljšao stanje osobe sa multiplom sklerozom, to se i očekuje. Mnoge studije su dokazale da je nizak nivo vitamina D povezan sa rizikom za nastanak autoimunih bolesti, u koje spada i multipla skleroza. Pošto je vitamin D imunomodulator, on deluje kao imunomodulator, što podrazumeva da može da modifikuje imuni odgovor, u zavisnosti od uslova- jača imuni odgovor kada on oslabi i smanjuje imuni odgovor kada je on prejak, što je slučaj sa autoimunim bolestima.
Ali naravno treba voditi računa oko doza. Nekome pomogne, a neko se predozira. Mada moguće da ljudi sa autoimunim bolestima mogu da podnesu megadoze, jer je pokazano da najčešće imaju niži nivo ovog vitamina.

Naravno. Svaki organizam različito reaguje i zato treba uvek voditi računa. To se naročito pokazalo pri korišćenju različitih suplemenata, kako svako od nas ima specifičan odgovor na njih.

Lično poznajem čovjeka koji je u borbi protiv multipla skleroze koristio doze veće od milion iu jedinica vitamina D3 i uspio da zaustavi progres te jako teške bolesti za koju ni dan danas ne postoji lijek. Ali opet, nismo svi isti i ne reaguje svačiji organizam na pomenuto isto. Sto dokazuje jedan primjer kod momka sa kojim sam radio, a koji je unosio velike doze D3 (10 000 iu) i tako zbog nagomilanog kalcijuma imao teze zdravstvene probleme.

Tako da, samo pametno

Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk

Mada postoje studije koje navode da ne može doći do predoziranja čak i dozama od preko 10 000 internacionalnih jedinica. Za lečenje nekih infekcija (a sada aktuelnog kovida) neke studije pokazuju da treba primeniti doze i od 400 000 i.j. A ovako kod zdrsavih osoba svakako da ne treba da se unose neke megadoze. Obično se ne savetuje preko 4000 i.j.

Slažem se da najpre treba odrediti nivo vitamina D u krvi. Ipak kod svih liposolubilnih vitamina treba biti obazriv, da ne dođe do predoziranja. A ovde postoji realna mogućnost kod predoziranja suplementima vitamina D da dođe do povećane resorpcije kalcijuma, povećanja nivoa kalcijuma u krvi, povećanja izlučivanja kalcijuma mokraćom, što dovodi do nakupljanja kalcijuma u bubrezima i oštećenja bubrega. A dolazi i do taloženja kalcijuma u mekim tkivima (krvni sudovi, srce, pluća).

Previše vitamina takođe D utiče na povećanje kalcijuma, a nagomilavanje kalcijuma u tijelu može izazvati jako opasne nuspojave. Tako da treba biti vrlo oprezan u doziranju istog kroz suplemente.

Najbolje provjeriti koje su na vrijednosti istog u tijelu i na osnovu toga dozirati.



Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk

Vitamin D spada u liposolubilne vitamine, ali se ubraja i u hormone. Postoje različiti oblici vitamina D: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Vitamin D se nalazi u ribi, jajima i obogaćenom mleku. Takođe se stvara u koži, kada je izložena sunčevoj svetlosti. Tokom perioda sunčeve svetlosti, vitamin D se skladišti u organizmu u masnom tkivu, a zatim se oslobađa kada sunčeva svetlost nije dostupna. Odgovarajuća izloženost sunčevoj svetlosti je važna, oko 15 minuta dnevno. Vitamin D utiče na sintezu proteina, pomaže u izgradnji mišića, stimuliše proteine ​​koji su odgovorni za mineralizaciju kostiju, podstiče aktivnost proteina odgovornih za mišićnu snagu (aktin, miozin i troponin), utiče na snagu kontrakcije, blokira aktivnost miostatina i paratireoidnog hormona koji doprinose smanjenju mogućnosti izgradnje mišićne mase, podstiče proizvodnju testosterona, stimuliše imunološki sistem, štiti od infekcija.