Ne preporučuje se upotreba srebra koji se uzima oralno. Vremenom se koloidno srebro može nakupiti u tkivima vašeg tela i dati sluzokoži i koži sivkast izgled. Ovo je simptom stanja zvanog argirija.
Agirija nije reverzibilna. Argirija sama po sebi nije opasna i definisana je kao „medicinski benigna“. Naravno, svaka promena boje kože nije baš dobrodošla nuspojava.
Koloidno srebro takođe ometa apsorpciju određenih lekova u telu. To uključuje antibiotike i lekove kod poremećaja funkcije štitne žlezde.
Ako vam je propisan antibiotik za bakterijsku infekciju, uzimanje koloidnog srebra može sprečiti da taj lek deluje efikasno. To znači da bi uzimanje srebra zapravo duže zadržalo osećaj mučnine.
Dojilje i trudnice koje isprobavaju koloidno srebro kao alternativu nekim lekovima protiv prehlade i gripa treba da imaju na umu da nijedno ispitivanje nikada nije dokazalo da je koloidno srebro bezbedno za bebu u razvoju. Kada se pokaže da stvari nisu bezbedne, ne mogu se preporučiti za upotrebu.

Koloidno srebro je popularan proizvod u holističkim zdravstvenim krugovima.
Ali 1999. godine (i ponovo 10 godina kasnije), Uprava za hranu i lekove (FDA) objavila je saopštenje za štampu u kojem se navodi da nema dokaza koji bi ukazivali na jasnu zdravstvenu korist koloidnog srebra. Umesto toga, postoje dokazi o nekim rizicima povezanim sa upotrebom koloidnog srebra.
Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) upozoravaju da ljudi koji uzimaju koloidno srebro mogu zapravo rizikovati svoje dugoročno zdravlje zbog proizvoda koji ne poboljšava imunitet niti podstiče zarastanje rana.
U toku su klinička ispitivanja upotrebe oralnog koloidnog srebra, kao i upotrebe negativno naelektrisanih nanočestica srebra za lokalnu upotrebu na ranama.

Koloidno srebro je komercijalni proizvod koji sadrži mikroskopske čestice čistog srebra. Obično se čestice suspenduju u demineralizovanoj vodi ili drugoj tečnosti. Ovaj oblik se prodaje za oralnu upotrebu.
Koloidno srebro se često reklamira kao antibakterijski agens i lokalni zavoj za rane. Neki ljudi tvrde da može brže da izleči prehladu, bolje izleči telo, pa čak i da leči rak ili HIV.

Kada si već spomenuo koloidno srebro, evo nekih zanimljivih, i nadam se, poučnih činjenica o njegovoj primeni.

Slažem se. Jednostavno u današnje vreme različiti mediji bombarduju informacijama sa svih strana i ljudi prosto ne znaju šta da rade i kome da veruju. Problem je na mnogom višem nivou, nego što se misli.

ALi morate se sloziti da su periodicno odredjene stvari zdrave i popularne....I onda se to forsira. I da ukucate na netu da se informisete, bicete upuceni bas na kvalitete....
Secate se Srbrne vode, pa Ge132 ili kako se vec zove, pa odjednom aronija ( ok, ona je validna), pa ovo i ono.....milion neki proizvoda.

Postoji toliko mnogo namirnica koje se mogu koristiti i nema mesta za izgovore. A naravno i dosta različitih i zdravijih načina pripreme obroka. Tako da svakome savetujem što bolju informisanost i istrajnost na putu ka zdravijem životu.

Teško jeste ali kada se krene već nekim putem može da se radi na doslednosti i edukaciji. Posebno kada su zamene za šećer i masti u pitanju. Nije poenta da težeći ka boljem koristimo gore za naše zdravlje.

Uvek se treba informisati, a ne da se kupuje neka namirnica, jer je neko rekao da je to zdravija verzija. U današnje vreme se razne stvari mogu reklamirati i prezentovati kao zdrave, a da je to daleko od istine.

Jeste, ali verujem da je it esko biti 100% dosledan....

Mislim da ljudi rade neke stvari polovično. Ako već žele da se zdravo hrane onda treba dobro da se informišu šta je to zdravo i nezdravo u namirnicama. Jeste oblast preširoka ali treba čitati o svemu, a i artikle hrane.

Generalno je ta problematika, što ima zamena koje su i štetnije od samih masti, a čovek misli da kupuje zdraviju varijantu namirnice.

Zamene masti na bazi masti, sa više masnih kiselina nego triglicerida, prevelike su da bi se varile, tako da ne doprinose masnoći ili kalorijama. Velike količine zamena masti na bazi masti mogu izazvati gubitak vitamina rastvorljivih u mastima ili gastrointestinalne neželjene efekte. Zamene masti na bazi masti se koriste u pecivu, čokoladi, slatkišima, grickalicama i slanim jelima i osim što smanjuju kalorijsku vrednost nisu dobre.

Zamene masti na bazi ugljenih hidrata, kao što su skrob i gume, imaju mnoga jedinstvena svojstva. Oni zadržavaju vodu, daju kremastu teksturu i dodaju oblik i strukturu koji su slični masti. Ne mogu se koristiti za kuvanje ili prženje, može za pečenu hranu. Skrob mi je donekle ok ali celuloza i ugljenohidrata gume svakako nisu dobra opcija.

Ukoliko smanjuju kalorijsku vrednost namirnicama onda su donekle opravdana zamena. Računamo da proteinska zamena ne može biti štetna.