Zavisnost od šećera i anksioznost
Anksioznost i žudnja za šećerom imaju direktnu vezu. Poremećaji u ishrani kao što su prejedanje ili anoreksija javljaju se iz osnovnih razloga. Često se osoba koja pati od takvih poremećaja bori iz psiholoških i emocionalnih razloga. Ishrana pod stresom je uobičajen primer veze između poremećaja u ishrani i anksioznosti, a potrošnja šećera se obično povezuje sa ishranom pod stresom.
Anksioznost izaziva oslobađanje hormona stresa- kortizola u telu, što kod nekih može potisnuti apetit. S druge strane, stres može podstaći ljude koji već vole šećer na veću želju. Kada se zavisnost od šećera javlja zajedno sa jelom radi smirivanja anksioznosti, krajnji rezultat je obično povećanje telesne težine. Uprkos tome što šećer u početku povećava nivo serotonina u mozgu, šećer može pogoršati anksioznost jer nizak nivo šećera stvara osećaj umora i depresije.

Zavisnost od šećera i prejedanje
Posebno zabrinjavajući aspekt zavisnosti od šećera je prejedanje. Prekomeran unos hrane je previše i prebrzo jedenje praćeno osećanjem krivice, stida i gađenja. Ovo može uključivati fokusiranje na slatkiše za iste efekte regulacije raspoloženja i samolečenja kao i prejedanje hrane bez šećera. Važno je zapamtiti da je hrana, posebno šećer, kratkoročno rešenje za emocionalna stanja. Ako se vi ili neko koga volite borite sa depresijom i koristite hranu kao štaku, razmislite o terapiji ili rehabilitaciji.

Zavisnost od šećera i emocionalna ishrana
Ljudi mogu smatrati primamljivom sposobnost šećera da obezbedi trenutnu energiju, u kombinaciji sa dobrim ukusom slatke hrane. Šećer nekima pruža „brzo rešenje“ tokom dugog i stresnog dana. Ljudi koji trpe prekide ili druge emocionalno stresne situacije često se okreću čokoladi ili sladoledu kako bi se utešili u teškim trenucima. Međutim, veća je verovatnoća da će oni koji se okreću šećeru da bi rešili emocionalne probleme postati zavisni. Drugi pokazatelji zavisnosti od šećera za emocionalno olakšanje su povećanje telesne težine i poteškoće u fokusiranju na svakodnevne obaveze. Ovi neželjeni efekti mogu oštetiti samopoštovanje, izazvati osećaj bespomoćnosti i niže samopoštovanje; ovo zauzvrat dovodi do veće potrošnje šećera i teže zavisnosti.

Znaci zavisnosti od šećera
Za razliku od mnogih drugih poremećaja upotrebe supstanci ili kompulzija u ponašanju, zavisnost od šećera je često lako uočiti. Najjasniji znaci zavisnosti od šećera su konzumiranje velikih količina hrane ili pića prepunih šećera. Pojedinac može stalno jesti, jesti da bi se borio protiv dosade. Oni čak mogu govoriti o žudnji za šećerom nakon stresnih ili iritantnih životnih iskustava.

Pored toga, ljudi koji pate od stalnog umora mogu posegnuti za slatkom hranom bogatom ugljenim hidratima za podsticaj. Šećer oslobađa endorfine u telu i kombinuje se sa drugim hemikalijama u telu, što dovodi do naleta energije. Jednom kada neko mentalno poveže šećer sa potpomaganjem u obezbeđivanju energije, može postati zavisan od njega. Ljudi mogu početi da žude za šećerom kako bi uravnotežili razdražljivost, emocionalne padove i druga stanja. U tom trenutku često postoji mala kontrola nad navikama u ishrani, a razvila se i zavisnost od šećera.

Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera?
Potrošnja šećera može stvoriti kratkoročni porast energije u telu. Neke studije sugerišu da šećer izaziva zavisnost kao i kokain. Ljudi često uživaju u oslobađanju dopamina koje donosi šećer. Ali zbog prirode zavisnosti od šećera, dugoročni zdravstveni efekti poput gojaznosti i dijabetesa predstavljaju rizik od prekomernog uživanja u šećeru. Slično drugim kompulzijama ili zavisnostima od ponašanja, zavisnost od šećera je poseban rizik za ljude sa lošim raspoloženjem, anksioznošću i stresom.

Zašto je zavisnost od šećera problem?
Od kolača preko pita do ledenih napitaka od kafe, šećer se nalazi u mnogim namirnicama i gotovo ga je nemoguće izbeći. Emocionalna ili psihološka zavisnost od slatke hrane i pića, poznata i kao zavisnost od šećera, je stvaran razlog za zabrinutost zdravstvenih radnika. Prerađena hrana i rafinisane žitarice stvaraju dodatni šećer u telu kada telo metaboliše hranu. Šećer u umerenim količinama nije štetan; međutim, mnogi preteruju. Nedavna studija pokazuje da Amerikanci jedu previše šećera. Da budemo precizni, otprilike 75% Amerikanaca jede velike količine šećera - od kojih se mnogi mogu klasifikovati kao zavisnici od šećera.

S obzirom na to da sam prethodno započeo temu u vezi sa šećerom i odakle potiče tolika želja za šećerom, rešio sam da napišem i ovu temu. Smatram da je ova važna tematika potcenjena na našim prostorima, a to je zavisnost od šećera.