Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.

Tu bih pored mozga jos i dodao cirozu jetre......ovo znam iz dosta bliskog izvora nazalost....

Postoje brojne organske i kognitivne promene kao posledica alkoholizma. Jetra, pankreas, centralni i periferni nervni sistem, kao i kardiovaskularni sistem su najčešće pogođeni.

Razvije se prava zavisnost. Fizička, ne samo psihička. Nema dileme. Imao sam prilike tokom studija da slušam takve pacijente na vežbama.

Mora se shvatiti šta znači tolerancija na alkohol, fizička i psihička zavisnost i apstinencijalni sindrom.

Kod alkoholizma se razvije prava fizička zavisnost sa vremenom. To je suština. Onda im se javi apstinencijalni sindrom, kada prekinu unos.

Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.

Ovaj tzv prekid filma koriste mladi najradije....mnogi se hvale sa time da su toliko popili da ni ne znaju kako su stigli kuci,gde su bili,sa kim su bili,sta su radili itd...bar je kod moje generacije bilo tako....

I kod mene su se često hvalili o tome kako se ništa ne sećaju.

Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.

Tu bih pored mozga jos i dodao cirozu jetre......ovo znam iz dosta bliskog izvora nazalost....

Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.

Ovaj tzv prekid filma koriste mladi najradije....mnogi se hvale sa time da su toliko popili da ni ne znaju kako su stigli kuci,gde su bili,sa kim su bili,sta su radili itd...bar je kod moje generacije bilo tako....

Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.

Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.

Drugi kriterijum je tzv. "nemogućnost apstinencije". Apstinencija znači ne uzimanje ni najmanje količine alkohola. Osobe koje zadovoljavaju »ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo, jednom mesečno, a zatim se periodi bez pića sve vise i vise skraćuju, tako da, na kraju, ne mogu da izdrže ni par dana, već piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. Ako ne popiju, javlja se tzv. "apstinencijalni sindrom" - veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem (karakteristično drhtanje ruku) i preznojavanjem. Apatinencijalni sindrom je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina alkohola, ili, kao tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.

Postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je neko alkoholičar ili ne. Dovoljno je da budu zadovoljena samo dva i da kažemo da se već radi o zavisnosti od alkohola.
Prvi kriterijum je tz. "gubitak kontrole". To znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već je vuče da i dalje pije, dok se ne napije. Zove se jos i "fenomen prve čase", s obzirom na to da može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu nad daljim uzimanjem alkohola.

Razvije se prava zavisnost. Fizička, ne samo psihička. Nema dileme. Imao sam prilike tokom studija da slušam takve pacijente na vežbama.

Mora se shvatiti šta znači tolerancija na alkohol, fizička i psihička zavisnost i apstinencijalni sindrom.

Ja sam i onda misljenja da samo treba volja i moze se odvici.

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Naravno, ako nema volje mala je verovatnoća uspeha u lečenju.

Jeste. Ne možemo dati volju drugome. Ali je zato bitna podrška drugima u rešavanju problema.

Inače je veliki paradoks ali ni malo retka pojava da mnogi sportisti piju ili puše ili oba. Čini mi se da najčešće konzumiraju alkohol u većim količinama čim imaju priliku za neku pauzu od treninga.

To sam i ja primetio,znaci ili je van sezona ili nema treninga i onda oni kao da hoce da nadoknade...mada mi to uopste nije jasno jer sa tim samo svoje telo ugrozava....

Verovatno je to neki luft, izbacivanje napetosti, bar oni tako pravdaju.

To je unistavanje organizma.

Slažem se ali ko će znati njihove razloge...

Razlog za opijanja mislim da bi svi mi ovde imali,samo je pitanje volje ili karaktera da se to ne uradi,nego sve te stvari negde drugde da ispolji a ne u vidu alkohola.

Slažem se sa svim, samo ne nose se svi isto i ne vide svi isto jednu pojavu ili situaciju.

Slažem se. Nekome je lakše da se napije, nego da rešava konkretne probleme.

Velikom broju ljudi. Neki cak i ne prepoznaju zasto piju...

Ali to valjda prepoznaju da im nije dobro od alkohola,da im se vrti u glavi ili ne daj Boze povracaju itd.....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Kada dugo pijes, to vise ne osecas. Alkohol ti psotaje nesto bez cega ne mozes.

Kao sto se moze odvici od bilo cega pa i najjacih droga,tako je moguce i odvici se od alkoholizma,samo treba imati volju i onu stvar da bi se potrazila pomoc.

Za to zaista treba stručna pomoć.

To se podrazumeva,ali opet mislim da je prvo najpotrebnije volja.

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

To je osnovni pokretač u svakoj našoj aktivnosti. Tu nema dileme.

Inače je veliki paradoks ali ni malo retka pojava da mnogi sportisti piju ili puše ili oba. Čini mi se da najčešće konzumiraju alkohol u većim količinama čim imaju priliku za neku pauzu od treninga.

To sam i ja primetio,znaci ili je van sezona ili nema treninga i onda oni kao da hoce da nadoknade...mada mi to uopste nije jasno jer sa tim samo svoje telo ugrozava....

Verovatno je to neki luft, izbacivanje napetosti, bar oni tako pravdaju.

To je unistavanje organizma.

Slažem se ali ko će znati njihove razloge...

Zato što mnogi nemaju psihijatra ili psihologa u svom timu stručnjaka, a naročito ne kada su ekipni sportovi u pitanju.

Skuplji klubovi imaju..

I da nemaju moze se pronaci samo treba volja!

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Svako može individualno da nađe sebi psihoterapeuta. Nema nikakvog izgovora.

Moze, ali je to tabu tema i niej prihvacena od vecine.

To je najveci problem sto je to tabu kod nas a ne bi trebao.Kada te boli zub odes kod zubara.Isto je i ovo.Nista strasno.

Jeste tako. Ali je mnogima bolnije pričati o osećanjima, nego otići da poprave zub.

Inače je veliki paradoks ali ni malo retka pojava da mnogi sportisti piju ili puše ili oba. Čini mi se da najčešće konzumiraju alkohol u većim količinama čim imaju priliku za neku pauzu od treninga.

To sam i ja primetio,znaci ili je van sezona ili nema treninga i onda oni kao da hoce da nadoknade...mada mi to uopste nije jasno jer sa tim samo svoje telo ugrozava....

Verovatno je to neki luft, izbacivanje napetosti, bar oni tako pravdaju.

To je unistavanje organizma.

Slažem se ali ko će znati njihove razloge...

Razlog za opijanja mislim da bi svi mi ovde imali,samo je pitanje volje ili karaktera da se to ne uradi,nego sve te stvari negde drugde da ispolji a ne u vidu alkohola.

Slažem se sa svim, samo ne nose se svi isto i ne vide svi isto jednu pojavu ili situaciju.

Slažem se. Nekome je lakše da se napije, nego da rešava konkretne probleme.

Velikom broju ljudi. Neki cak i ne prepoznaju zasto piju...

Ali to valjda prepoznaju da im nije dobro od alkohola,da im se vrti u glavi ili ne daj Boze povracaju itd.....

Tapatalkkal küldve az én 220333QAG eszközömről

Kada dugo pijes, to vise ne osecas. Alkohol ti psotaje nesto bez cega ne mozes.

Kao sto se moze odvici od bilo cega pa i najjacih droga,tako je moguce i odvici se od alkoholizma,samo treba imati volju i onu stvar da bi se potrazila pomoc.

Jeste. Potrebno je mnogo ulaganja u sebe da bi se to prevazišlo. Ali kao što si rekao, uvek je sve moguće, ako se ima volja koja pokreće ka pravom cilju.

Inače je veliki paradoks ali ni malo retka pojava da mnogi sportisti piju ili puše ili oba. Čini mi se da najčešće konzumiraju alkohol u većim količinama čim imaju priliku za neku pauzu od treninga.

To sam i ja primetio,znaci ili je van sezona ili nema treninga i onda oni kao da hoce da nadoknade...mada mi to uopste nije jasno jer sa tim samo svoje telo ugrozava....

Verovatno je to neki luft, izbacivanje napetosti, bar oni tako pravdaju.

To je unistavanje organizma.

Slažem se ali ko će znati njihove razloge...

Zato što mnogi nemaju psihijatra ili psihologa u svom timu stručnjaka, a naročito ne kada su ekipni sportovi u pitanju.

To je mnogo važno zbog njih samih da imaju nekog u timu ko bi ih saslušao i usmerio negde da nađu luft.

Ne mora da bude iz tima moze i neko "spolja" samo da potraze pomoc.

Naravno ali lep bi primer bio da i timovi imaju. Ako oni nisu u mogućnosti onda može i od spolja.

Slažem se. Bilo bi idealno da svaki sportski klub kao obaveznog člana tima ima i psihoterapeuta. Ali je uvek pitanje i finansijske prirode, da li se to može obezbediti.

Valjda je to bitnije od ulaganja u marketing, zar ne?

Trebalo bi da im se postavi to pitanje. Da vidimo koji se izgovor nalazi

Uh,izgovore ce uvek naci milion nazalost.

Linija manjeg otpora.

Tako je. Uvek je lakše naći izgovor, nego uraditi nešto korisno za sebe. Ali treba bolje usmeriti energiju.