I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

Na to sam mislio,da su najvise krive medije kao i drustvene mreze,jer se tu kreiralo jedan svet koji za osnove ima nerealisticne standarde,ne zive u danasnjici,nego u tom svom kreiranom svetu koji veze nema sa stvarnoscu i stvarnim svetom,naprimer deca koja na kompjuteru igraju vise casova umesto da izadu sa drugovima i da se igraju takoreci uzivo.

Celokupan sistem vrednosti je izopacen,pa ni ne cudi da je doslo do urusavanja medjuljudskih odnosa.

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

Uh, to je dosta kompleksno pitanje, kamo sreće da neko ima odgovor na to... Mislim da sve skupa je uticalo- možda neke stvari u medijima koje se propagiraju najviše... Šta ti misliš?

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Ali sta je uzrok tome?

Ima dosta faktora. Međuljudski odnosi su se drastično pogoršali.

I sa tim se slazem,onda cu postaviti pitanje ovako:sta je uzrok tome sto su se medusobni odnosi ovako pogorsali?

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Ali sta je uzrok tome?

Ima dosta faktora. Međuljudski odnosi su se drastično pogoršali.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Ali sta je uzrok tome?

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja se nadam da će ova priča i ovaj primer bar malo dopreti do ljudi i nešto promeniti.

I ja se iskreno nadam. Izuzetno emotivno i valjda će ukazati drugima kako se treba ponašati u takvim i sličnim situacijama.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

E pa to je zato što si ti takav čovek. A kakvi sve ljudi postoje, ne bih ni da komentarišem. Ranije smo bili mnogo bolji da se međusobno pomažemo. U poslednje 2-3 decenije smo se potpuno promenili kao društvo u celini.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja se nadam da će ova priča i ovaj primer bar malo dopreti do ljudi i nešto promeniti.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Ja to ne bih mogao i da mi nije otac u pitanju da ne ucinim nista.

A kada govorim o posledicama, ne mislim samo na posledice po zdravlje osobe koja pije, već i na emotivne, porodične, socijalne i ostale probleme koje alkoholizam nosi sa sobom
 Naime kada jedna osoba pije nikada ne strada samo ona nego najmanje još dvoje pored nje, to sam već spominjala.

Retko ko pomislja o uticaju osobe koja je alkoholicar na porodicu, rodbinu i prijatelje.

Ta osoba sigurno nece,ali zato bi trebala da je tu porodica,drugovi,kolege itd i oni da ukazu na bolest i da POMOGNU!!!

Većina se samo sklanja u takvim situacijama. To je baš tragično.

Cak i ako hoce da pomognu....bitno je da sama osoba shvati i prihvati pomoc.

To često bude baš teško. Dok sama osoba shvati problem. Ali je žalosno što mnogi sada neće ni da pomažu.

To je tužna istina. Ali zaista ima često situacija da i kada neko želi da pomaže drugima, ti drugi odbijaju pomoć.

Mnogo puta ih na silu vode lekaru. Strašne su to situacije i za porodicu i za tu osobu.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Osećaj kajanja je uvek tu. Ali treba da gledaš na stvar tako da si pokušao da nešto promeniš. Pošto neko na tvom mestu ne bi ništa preduzeo.

Da,i toga ima,i moj otac je bio takav,on ni kad sam ga odveo lekaru pa kasnije u bolnicu on nikad nije prihvatio pomoc i jako se ljutio na mene,sto mi malo tesko pada,ali verujem da sam ucinio pravu stvar.

To si tu dao primer kao sin koji se nosio sa problemom svog oca. Da li si ga od malena gledao tako ili od zrelijih nekih godina?

Nisam odmalena,nego recimo od nekih tinejdzerskih godina 13-14 godina sam imao kada je sve to pocelo da se vidi.Mozda je on ranije poceo ali umereno,a posle se vec to otelo kontroli da tako kazem.

To si lepo rekao - tad se primetilo ali pitanje je kada je počelo. Sve u svemu to su za tebe bile nezgodne godine. Isto je veoma teško i kad su još mlađa deca.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Ti si dao sve od sebe i to je bitno, nekada šta god uradili ne možemo pomoći drugima.

Hvala ti puno!!!!
I ja tako pokusavam da razmisljam!

Da,i toga ima,i moj otac je bio takav,on ni kad sam ga odveo lekaru pa kasnije u bolnicu on nikad nije prihvatio pomoc i jako se ljutio na mene,sto mi malo tesko pada,ali verujem da sam ucinio pravu stvar.

To si tu dao primer kao sin koji se nosio sa problemom svog oca. Da li si ga od malena gledao tako ili od zrelijih nekih godina?

Nisam odmalena,nego recimo od nekih tinejdzerskih godina 13-14 godina sam imao kada je sve to pocelo da se vidi.Mozda je on ranije poceo ali umereno,a posle se vec to otelo kontroli da tako kazem.

Za oca nisam siguran,ali ja se cesto dvoumim da li sam ucinio pravu stvar?Da li je zbog mene umro?Nisam li ga prekasno odveo lekaru?Mada na ovo pitanje znam odgovor,jste bilo prekasno,ali kao sto sam vec naveo pre nisam bio u mogucnosti.

Ti si dao sve od sebe i to je bitno, nekada šta god uradili ne možemo pomoći drugima.