Zloupotreba alkohola tokom adolescencije, generalno merena istorijom prekomernog pijenja ili dijagnozom poremećaja upotrebe alkohola, povezana je sa promenama unutar i između regiona mozga. Na primer, istraživači su otkrili smanjenje veličine frontalnog režnja (uključenog u planiranje i donošenje odluka), hipokampusa (uključenog u učenje i pamćenje), amigdale (uključene u osećaj straha) i corpus callosuma (uključenog u komunikaciju između dve strane mozga).

Sve više istraživanja sugeriše da konzumiranje alkohola u adolescenciji može imati značajne efekte na funkciju mozga. Što ranije ljudi počnu da piju alkohol, veća je verovatnoća da će iskusiti merljiv uticaj na kognitivne funkcije, pamćenje i školski uspeh tokom vremena, možda čak i u odraslom dobu.

Dugoročni efekti alkohola na mozak i ponašanje
Kod nekih ljudi, istorija konzumiranja alkohola u adolescenciji može povećati verovatnoću razvoja poremećaja upotrebe alkohola i povezana je sa poremećajima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija tokom adolescencije i kasnije u životu.

Gubici svesti povezani sa alkoholom su prilično česti među adolescentima. U jednoj studiji, jedan od pet starijih adolescenata koji su ikada pili alkohol prijavio je gubitak svesti izazvan alkoholom u prethodnih šest meseci.

Čak i mala količina alkohola može izazvati suptilno oštećenje pamćenja dok osoba pije. Što više alkohola osoba konzumira, to je oštećenje pamćenja značajnije.

Ako osoba popije dovoljno, posebno ako to učini brzo, alkohol može izazvati gubitak svesti. Gubici svesti izazvani alkoholom su praznine u pamćenju osobe za događaje koji su se dogodili dok je bila pijana. Ove praznine se dešavaju zato što alkohol privremeno blokira prenos sećanja iz kratkoročnog u dugoročno skladištenje, proces poznat kao konsolidacija memorije, u području mozga koje se naziva hipokampus.

Neposredni efekti alkohola na mozak i ponašanje
Kod odraslih, konzumiranje alkohola narušava donošenje odluka i kontrolu impulsa i može dovesti do niza negativnih posledica. Kod adolescenata, konzumiranje alkohola može dodatno otežati kontrolu impulsa i donošenje zdravih izbora. I kod adolescenata i kod odraslih, pijenje takođe ugrožava sposobnost osećaja opasnosti tako što narušava funkciju regiona mozga koji se naziva amigdala. Alkohol često proizvodi nagrađujuća osećanja poput euforije ili zadovoljstva koja varaju mozak da misli da je odluka o pijenju alkohola bila pozitivna i koja motivišu ponovno pijenje u budućnosti.

Veza između traume iz detinjstva i kasnije zloupotrebe alkohola
Istraživanja ukazuju da mladi koji su doživeli traumu iz detinjstva mogu imati poremećen rast u regionima mozga i obrasce veza između regiona mozga, što ih može učiniti sklonijim prekomernom pijenju tokom adolescencije.

Naučnici su otkrili da alkohol izaziva manje sedacije (pospanosti) i manje oštećenja u ravnoteži i koordinaciji mišića kod adolescentnih glodara nego kod odraslih glodara. Ako ovo istraživanje važi za ljude, moglo bi da izloži adolescente još većem riziku od štete od alkohola, tako što će im omogućiti da nastave da piju i dostignu viši nivo alkohola u krvi uprkos oštećenjima u donošenju odluka i kontroli impulsa.

U međuvremenu, oblasti mozga uključene u planiranje i donošenje odluka (prefrontalni korteks) su poslednje oblasti koje sazrevaju, obično najmanje do sredine dvadesetih godina.

Istraživanja ukazuju da obrasci u razvoju mozga adolescenata mogu povećati verovatnoću da se adolescenti upuste u nebezbedna ponašanja kao što je upotreba alkohola. Na primer, sistemi mozga koji reaguju na nagrade i stresore su veoma aktivni u adolescenciji.

Međutim, istraživanja pokazuju da je potrebno manje pića u istom vremenskom okviru da bi se dostigla ista BAC kod adolescenata (u poređenju sa odraslima): samo tri pića za adolescentkinje i tri do pet pića za adolescente muškarce, u zavisnosti od njihovog uzrasta i veličine.8 U Sjedinjenim Državama, „standardno piće“ se definiše kao bilo koje piće koje sadrži 0,6 tečnih unci ili 14 grama čistog alkohola.

Prekomerno pijenje: Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam SAD-a definiše prekomerno pijenje kao obrazac konzumiranja alkohola koji dovodi koncentraciju alkohola u krvi (BAC) na 0,08% - ili 0,08 grama alkohola po decilitru - ili više. Za tipičnu odraslu osobu, ovaj obrazac odgovara konzumiranju pet ili više pića (muškarci), ili četiri ili više pića (žene), za oko dva sata.

Na primer, značajan broj istraživanja povezuje rani početak konzumiranja alkohola sa nebezbednim ponašanjem povezanim sa alkoholom. Generalno, maloletničko konzumiranje alkohola može dovesti do toga da adolescenti donose loše odluke i upuštaju se u potencijalno štetno ponašanje (npr. vožnja pod dejstvom alkohola, nebezbedno seksualno ponašanje i upotreba drugih supstanci) koje može dovesti do niza negativnih posledica, kao što su povrede, seksualni napadi, pa čak i smrt.

Adolescenti su motivisani da istražuju i preuzimaju rizike. Ova iskustva učenja, upotpunjena povećanom sposobnošću adolescentskog mozga da se lako menja kao odgovor na iskustva (poznata i kao plastičnost mozga), ključna su za razvoj veština i znanja potrebnih za samostalno sticanje nezavisnosti. Iako ovo povećanje plastičnosti mozga i preuzimanja rizika može pružiti neverovatne mogućnosti za učenje i lični rast, ono takođe čini adolescente ranjivijim na kratkoročne i dugoročne negativne efekte alkohola.

Ljudi često počinju da piju alkohol i koriste druge supstance tokom adolescencije. I iako adolescenti imaju tendenciju da piju alkohol ređe od odraslih, imaju tendenciju da piju više.