Kako mogu da prestanem da pijem?
Ako vam je teško da prestanete da pijete, razgovarajte sa svojim lekarom o traženju pomoći. Postoji niz tretmana koji vam mogu pomoći. Opcije za trudnice uključuju bihejvioralne tretmane i grupe za uzajamnu podršku. Vaš lekar vam može pomoći da odredite najbolju opciju za vas.

Lečenje je kontinuirani proces. Čak i ako ste već prošli kroz lečenje, ne odustajte.

Šta ako sam trudna i pijem?
Ako ste pili alkohol pre nego što ste saznali da ste trudni ili pre nego što ste saznali da alkohol može naštetiti vašoj bebi, prestanite da pijete odmah. Svaki dan je važan. Što pre prestanete da pijete, to bolje za vašu bebu.

Da li FASD ima doživotne posledice?
Da. Iako se neki od doživotnih efekata FASD-a mogu prepoznati rano, drugi problemi postaju očigledni kasnije u životu. Iako rana dijagnoza i lečenje mogu poboljšati zdravlje i ponašanje deteta, trenutno ne postoji lek za FASD.

Šta ako sam pila tokom poslednje trudnoće i moje dete je bilo dobro?
Svaka trudnoća je drugačija. Izlaganje alkoholu pre rođenja može više naštetiti jednom detetu nego drugom. Možete imati jedno dete koje se rodi zdravo, a drugo dete sa problemima. Neki intelektualni i bihevioralni problemi povezani sa FASD-om možda neće biti očigledni u početku i mogu se pojaviti u bilo kom trenutku tokom detinjstva.

Da li su neke vrste alkohola manje štetne od drugih?
Ne. Izlaganje alkoholu iz svih vrsta pića, uključujući pivo, vino, jabukovaču, destilovana žestoka pića i mešana pića, nije bezbedno za plod u razvoju u svakoj fazi trudnoće. Čaša vina, limenka piva i čašica žestokog pića sadrže približno istu količinu alkohola. Kokteli (mešana pića) mogu imati dvostruko više alkohola od ovih drugih pića.

Da li je u redu piti alkohol ako sam trudna?
Ne. Beba u razvoju je izložena istoj koncentraciji kao i majka tokom trudnoće. Ne postoji poznata bezbedna količina konzumiranja alkohola za žene koje su trudne, uključujući i ranu trudnoću kada žena možda ne zna da je trudna.

Imaju kognitivne i akademske probleme i potrebne su im posebne obrazovne usluge.
Imaju poteškoće sa kontrolom svog ponašanja i slaganjem sa drugima.
Imaju probleme u ponašanju i medicinske probleme koji se mogu pojaviti u različitim životnim fazama.
Sklona su razvoju poremećaja upotrebe alkohola i drugih supstanci kasnije u životu.
Često im je potrebna dodatna medicinska i bihevioralna nega, pomoć i socijalna podrška tokom celog života.

Deca sa FASD-om imaju veću verovatnoću da:

Imaju nisku porođajnu težinu.
Imaju probleme sa ishranom i spavanjem.
Imaju probleme sa vidom i sluhom.
Imaju probleme sa praćenjem uputstava i obavljanjem svakodnevnih zadataka.
Imaju poteškoće sa pažnjom i učenjem u školi.

FASD je termin za niz doživotnih stanja koja se mogu javiti kod osoba koje su bile izložene alkoholu pre rođenja i često dovode do invaliditeta.

Prenatalna izloženost alkoholu povezana je sa povećanim rizikom od pobačaja, mrtvorođenosti, prevremenog rođenja i sindroma iznenadne smrti odojčadi (SIDS), kao i poremećaja iz fetalnog alkoholnog spektra (FASD).

Period nakon srednje škole je prelazno vreme. Mnogi mladi odrasli imaju veću slobodu i nezavisnost i preuzimaju više odgovornosti dok ulaze u sledeće poglavlje svog života. Tokom ovog vremena, mladi odrasli mogu biti povećano podložni zloupotrebi alkohola i poremećajima upotrebe alkohola. Statistika pokazuje da se značajno konzumiranje alkohola dešava tokom ovog perioda.

Efekti alkohola na humani mozak

Alkohol ometa komunikacijske puteve u mozgu i može uticati na način na koji mozak izgleda i funkcioniše. Alkohol otežava delovima mozga koji kontrolišu ravnotežu, pamćenje, govor i rasuđivanje da obavljaju svoj posao, što rezultira većom verovatnoćom povreda i drugih negativnih ishoda. Dugotrajno, prekomerno konzumiranje alkohola uzrokuje promene u neuronima, kao što je smanjenje njihove veličine.

Roditelji i nastavnici igraju glavnu ulogu u načinu na koji adolescenti razmišljaju o alkoholu. Istraživanja pokazuju, na primer, da deca kojima su roditelji dozvolili da piju imaju veću verovatnoću da brzo pređu sa svog prvog pića na nezdrave obrasce pijenja kao što je prekomerno pijenje.

Redovnim razgovorima o alkoholu i time što roditelji budu pozitivan uzor time što ne konzumiraju alkoholna pića, roditelji mogu oblikovati stavove dece o alkoholu i postaviti ih na zdrav izbor.

Što više znamo o tome kako alkohol utiče na mozak adolescenata, to više možemo voditi informativne razgovore o alkoholu koje vodimo sa tinejdžerima.

Istraživači su takođe otkrili da prekomerno pijenje menja normalne razvojne obrasce u vezama između i unutar regiona mozga i slabi veze između područja mozga koja regulišu emocionalno i kognitivno funkcionisanje.
Dobra vest je da posebna sposobnost mozga da se menja sa iskustvom tokom adolescencije izgleda da takođe doprinosi oporavku od nekih promena izazvanih alkoholom.