Alkohol takođe može uticati na metabolizam određenih lekova, ubrzavajući ili usporavajući njihovo izlučivanje iz organizma. Ovaj izmenjeni metabolizam smanjuje ili povećava nivo leka u krvi. Alkohol može promeniti farmakološke efekte leka, povećavajući ili smanjujući njegove efekte na organizam.

Određeni lekovi mogu uticati na apsorpciju i metabolizam alkohola. Interakcija može dovesti do veće koncentracije alkohola u krvi i drugih neželjenih efekata.

Može biti povezano sa stanjem kod koje neko ograničava unos hrane kako bi nadoknadio kalorije iz konzumiranja alkohola. Ketoacidoza može biti opasna po život i zahteva lečenje.

Ketoacidoza je stanje u kojem telo ne može da metaboliše glukozu, a ketoni se akumuliraju u krvi. Ovo stanje može nastati kada neko konzumira veliku količinu alkohola, a zatim ne jede dovoljno zbog povraćanja, mučnine ili poremećaja u ishrani.

S ​​druge strane, drugi istraživači izveštavaju da koncentracije acetaldehida u mozgu nisu dovoljno visoke da bi proizvele ove efekte. To je zato što mozak ima jedinstvenu ćelijsku barijeru (krvno-moždanu barijeru) koja pomaže u zaštiti od toksičnih proizvoda koji cirkulišu u krvotoku. Međutim, moguće je da se acetaldehid proizvodi u samom mozgu kada se alkohol metaboliše enzimima katalazom i CYP2E1.

Pored toksičnih efekata acetaldehida, neki istraživači veruju da on može biti odgovoran za neke od bihevioralnih i fizioloških efekata koji su se ranije pripisivali alkoholu. Na primer, kada se acetaldehid daje laboratorijskim životinjama, to dovodi do nekoordinacije, oštećenja pamćenja i pospanosti, efekata koji se često povezuju sa alkoholom.

Deo metabolizma alkohola se takođe odvija u drugim tkivima, uključujući pankreas i mozak, uzrokujući oštećenje ćelija i tkiva. Pored toga, male količine alkohola se metabolišu u acetaldehid u gastrointestinalnom traktu, izlažući ova tkiva štetnim efektima acetaldehida.

Veći deo istraživanja metabolizma alkohola fokusirao se na međuproizvod koji se javlja rano u procesu razgradnje - acetaldehid. Iako je acetaldehid kratkog veka, obično postoji u telu samo kratko vreme pre nego što se dalje razgradi u acetat, on ima potencijal da izazove značajnu štetu. Ovo je posebno očigledno u jetri, gde se odvija najveći deo metabolizma alkohola.

Međutim, acetaldehid je generalno kratkog veka trajanja; brzo se razlaže na manje toksično jedinjenje koje se zove acetat (CH3COO-) pomoću drugog enzima koji se zove aldehid dehidrogenaza (ALDH). Acetat se zatim razlaže na ugljen-dioksid i vodu, u tkivima, izuzev jetre.

Većina etanola u telu se razlaže u jetri pomoću enzima koji se zove alkohol dehidrogenaza (ADH), koji transformiše etanol u toksično jedinjenje koje se zove acetaldehid (CH3CHO), poznati kancerogen.

Hemijski naziv alkohola je etanol (CH3CH2OH). Telo prerađuje i eliminiše etanol u odvojenim koracima. Hemikalije zvane enzimi pomažu u razlaganju molekula etanola na druga jedinjenja (ili metabolite), koje telo može lakše preraditi. Neki od ovih međuproizvoda metabolita mogu imati štetne efekte na telo.

Enzimi citohrom P450 2E1 (CYP2E1) i katalaza takođe razlažu alkohol do acetaldehida. Međutim, CYP2E1 je aktivan tek nakon što osoba konzumira velike količine alkohola, a katalaza metaboliše samo mali deo alkohola u telu. Male količine alkohola se takođe uklanjaju interakcijom sa masnim kiselinama, formirajući jedinjenja koja se nazivaju etil estri masnih kiselina (FAEE). Pokazalo se da ova jedinjenja doprinose oštećenju jetre i pankreasa.

Zatim, acetaldehid se dalje metaboliše pomoću ALDH u drugi, manje aktivni nusproizvod koji se zove acetat, koji se zatim razlaže na vodu i ugljen-dioksid, radi lakšeg eliminisanja.

Alkohol se metaboliše putem nekoliko procesa ili puteva. Najčešći od ovih puteva uključuje dva enzima - alkohol dehidrogenazu (ADH) i aldehid dehidrogenazu (ALDH). Ovi enzimi pomažu u razgradnji molekula alkohola, omogućavajući njegovo eliminisanje iz tela. Prvo, ADH metaboliše alkohol u acetaldehid, veoma toksičnu supstancu i poznati kancerogen.

Istraživanja pokazuju da na zloupotrebu alkohola i probleme povezane sa alkoholom utiču individualne varijacije u metabolizmu alkohola, odnosno način na koji se alkohol razgrađuje i eliminiše iz tela. Metabolizam alkohola kontrolišu genetski faktori, kao što su varijacije u enzimima koji razgrađuju alkohol, i faktori okoline, kao što su količina alkohola koju pojedinac konzumira i njegova opšta ishrana. Razlike u metabolizmu alkohola mogu neke ljude izložiti većem riziku od problema sa alkoholom, dok drugi mogu biti barem donekle zaštićeni od štetnih efekata alkohola.