Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Šta konkretno? Ponašanje ili razlika između tipova?

Povracanje pojedene hrane,upotreba klistira,laksativa i slicnih lekova za peraznjenje....to nikad nisam mogao da shvatim.
Za tipove mi je jasno,jako lepo si objasnila.

To je u sklopu opterećenosti težinom. Sasvim je normalno što ti nije jasno i ne treba da bude. U pitanju je opsednutost težinom koja prevazilazi granice normalnog.

I to mi je jasno,nije mi jasno sta treba da se desi u glavi da recimo ja sam sebi stavim prs u usta da bo povracao....ili da uzmem laksative itd...na to mislim.

To je dublja psihopatologija i analiza, ima uvek racionalni uzrok.

Racionalni uzrok da ja sam sebi stavim prst u usta i da povracam ili da gutam laksative???
Molim te objasni mi na sta si mislila.

O konkretnim uzrocima mislim da je apstraktno govoriti, to je stvar psihoanalize i uglavnom je potrebno mnogo dublje grebanje i čovekovu prošlost nego što se to misli.

Aha,da,jeste,tu si maximalno u pravu.I sa ostali stvarima si u pravu nemoj me pogresno shvatiti meni takvi ljudi nisu jasni,jer je najlakse uvek pobeci u neku slabost i ne boriti se za ono sto je najbolje tvom organizmu.

Slažem se. Samo što ovde zaista treba uzeti dob kad to nastaje, jer šta dete zna kako da se izbori. Tu je i dodatak da su takva deca uglavnom iz disfunkcionalnih porodica.
Inače apsolutno razumem i podržavam tvoj stav. Samo naglašavam da svi nisu kao ličnosti jednako jaki.

To i jeste ključno. Ko je koliko jaka ličnost. Recimo, kada je sve krenulo sa kovidom, onda se pokazalo kako su mnogi nespremni za neke krizne situacije.

Apsolutno. Krizne situacije ukazuju na to koliko smo vulnerabilni.

Mislim da su ranije generacije bile spremnije na krizne situacije. Sada su nespremne i za neke uobičajene životne situacije.

Naravno jer ni u skoli ali ni u kuci ih ne uce tome.Mi smo imali domacinstvo kao predmet gde smo ucili dosta stvari ili prvu pomoc,pa vojska itd...Danas to sve nema.Dobro vojsku ne bih ni vratio ali domacinstvo kao predmet i prvu pomoc bih vratio ili neki novi predmet gde ucenike stavljas u krizne situacije i ko ce kako resiti.

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Verujem jer oni jos u tom dobu nemaju oformljenu licnost nego se onda razvijaju i onda su jos veoma ranjivi/osetljivi.

Tako je. Zato sam i pokrenuo to pitanje. A šta se danas sve plasira preko Interneta, a oni surfuju. To je strašno u kakve će se sve ličnosti razviti.

Zato ja i dan danas iako najstariji ima 17 godina trazim od njega povremeno mobilni i pogledam sta prati/gleda po netu i ako nadem nesto sto mi se ne svida popricam sa njim i pitam ga zasto to gleda i objasnim mu zasto to nije dobro i necu vise da vidim da gleda takve stvari.dosad je funkcionisalo.Ne kazem 100% jer mi je sigurno nesto promaklo ali u vecini slucajeva sam primetio.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Šta konkretno? Ponašanje ili razlika između tipova?

Povracanje pojedene hrane,upotreba klistira,laksativa i slicnih lekova za peraznjenje....to nikad nisam mogao da shvatim.
Za tipove mi je jasno,jako lepo si objasnila.

To je u sklopu opterećenosti težinom. Sasvim je normalno što ti nije jasno i ne treba da bude. U pitanju je opsednutost težinom koja prevazilazi granice normalnog.

I to mi je jasno,nije mi jasno sta treba da se desi u glavi da recimo ja sam sebi stavim prs u usta da bo povracao....ili da uzmem laksative itd...na to mislim.

To je dublja psihopatologija i analiza, ima uvek racionalni uzrok.

Racionalni uzrok da ja sam sebi stavim prst u usta i da povracam ili da gutam laksative???
Molim te objasni mi na sta si mislila.

O konkretnim uzrocima mislim da je apstraktno govoriti, to je stvar psihoanalize i uglavnom je potrebno mnogo dublje grebanje i čovekovu prošlost nego što se to misli.

Aha,da,jeste,tu si maximalno u pravu.I sa ostali stvarima si u pravu nemoj me pogresno shvatiti meni takvi ljudi nisu jasni,jer je najlakse uvek pobeci u neku slabost i ne boriti se za ono sto je najbolje tvom organizmu.

Slažem se. Samo što ovde zaista treba uzeti dob kad to nastaje, jer šta dete zna kako da se izbori. Tu je i dodatak da su takva deca uglavnom iz disfunkcionalnih porodica.
Inače apsolutno razumem i podržavam tvoj stav. Samo naglašavam da svi nisu kao ličnosti jednako jaki.

To i jeste ključno. Ko je koliko jaka ličnost. Recimo, kada je sve krenulo sa kovidom, onda se pokazalo kako su mnogi nespremni za neke krizne situacije.

Apsolutno. Krizne situacije ukazuju na to koliko smo vulnerabilni.

Mislim da su ranije generacije bile spremnije na krizne situacije. Sada su nespremne i za neke uobičajene životne situacije.

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Naravno. Mora se osvetiti to koliko je rano vaspitanje u porodici i školama bitno. Mnogo je bitnije nego što iko danas to misli iako se stalno priča o tome.

Šta se sve plasira mladima, pa to uopšte nije za komentarisanje.

Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

Taj poremecaj se zove bigoreksija. I nije tako redak.

Da,znam i ima jedan jako dobar film o tome,samo nisam hteo da reklamiram,da dam nekima ideje...
https://www.youtube.com/watch?v=bJ9s2ck8EN0

Pogledao sam. Odlican video. Nema sta da dajes ideje. Neko sam sebi nabija komplekse i pronalazi razne sadrzaje na temu koja ga interesuje.

Ja mislim da je sve lepo objasljeno i prikazano.
Moram da priznam da sam u nekim stvarima prepoznao sebe pre mnogo godina dok sam se takmicio u bodi bildingu...

U tom takmicenju sigurno je najzastupljenija bigoreksija.

Svakako,samo neki uvide i priznaju i trude se da urade nesto po tom planu a sa druge strane imas one koji nikad to sebi nece priznati i ostati to malo dete u sebi,koje je verovatno kao mladi bio zadirkivan od strane svojih drugova sto je mali,sto je debeo,sto je tanak itd....
Ja sam prvo poceo zbog toga da budem sto zdraviji i onda me marketing(Svarcenegerovi filmovi)odvukli u drugu krajnost.Sada vec to priznajem,ali da si me pitao onda ne znam da li bih priznao....

Sve bude sa zrelošću ličnosti. Ali je to individualno i neke osobe nikada ne sazre. To je žalosno što neki tako prožive svoj život.

Ponekad bih voleo da sam takav,mada za mene dosta puta kazu da sam kao neizivljeni decak....

Lako je biti infantilan. Teško je postati zrela ličnost.

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Verujem jer oni jos u tom dobu nemaju oformljenu licnost nego se onda razvijaju i onda su jos veoma ranjivi/osetljivi.

Tako je. Zato sam i pokrenuo to pitanje. A šta se danas sve plasira preko Interneta, a oni surfuju. To je strašno u kakve će se sve ličnosti razviti.

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Verujem jer oni jos u tom dobu nemaju oformljenu licnost nego se onda razvijaju i onda su jos veoma ranjivi/osetljivi.

Baš tako, ranjivost je možda vrlo pogodan termin.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Šta konkretno? Ponašanje ili razlika između tipova?

Povracanje pojedene hrane,upotreba klistira,laksativa i slicnih lekova za peraznjenje....to nikad nisam mogao da shvatim.
Za tipove mi je jasno,jako lepo si objasnila.

To je u sklopu opterećenosti težinom. Sasvim je normalno što ti nije jasno i ne treba da bude. U pitanju je opsednutost težinom koja prevazilazi granice normalnog.

I to mi je jasno,nije mi jasno sta treba da se desi u glavi da recimo ja sam sebi stavim prs u usta da bo povracao....ili da uzmem laksative itd...na to mislim.

To je dublja psihopatologija i analiza, ima uvek racionalni uzrok.

Racionalni uzrok da ja sam sebi stavim prst u usta i da povracam ili da gutam laksative???
Molim te objasni mi na sta si mislila.

O konkretnim uzrocima mislim da je apstraktno govoriti, to je stvar psihoanalize i uglavnom je potrebno mnogo dublje grebanje i čovekovu prošlost nego što se to misli.

Aha,da,jeste,tu si maximalno u pravu.I sa ostali stvarima si u pravu nemoj me pogresno shvatiti meni takvi ljudi nisu jasni,jer je najlakse uvek pobeci u neku slabost i ne boriti se za ono sto je najbolje tvom organizmu.

Slažem se. Samo što ovde zaista treba uzeti dob kad to nastaje, jer šta dete zna kako da se izbori. Tu je i dodatak da su takva deca uglavnom iz disfunkcionalnih porodica.
Inače apsolutno razumem i podržavam tvoj stav. Samo naglašavam da svi nisu kao ličnosti jednako jaki.

To i jeste ključno. Ko je koliko jaka ličnost. Recimo, kada je sve krenulo sa kovidom, onda se pokazalo kako su mnogi nespremni za neke krizne situacije.

Apsolutno. Krizne situacije ukazuju na to koliko smo vulnerabilni.

Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

Taj poremecaj se zove bigoreksija. I nije tako redak.

Da,znam i ima jedan jako dobar film o tome,samo nisam hteo da reklamiram,da dam nekima ideje...
https://www.youtube.com/watch?v=bJ9s2ck8EN0

Pogledao sam. Odlican video. Nema sta da dajes ideje. Neko sam sebi nabija komplekse i pronalazi razne sadrzaje na temu koja ga interesuje.

Ja mislim da je sve lepo objasljeno i prikazano.
Moram da priznam da sam u nekim stvarima prepoznao sebe pre mnogo godina dok sam se takmicio u bodi bildingu...

U tom takmicenju sigurno je najzastupljenija bigoreksija.

Svakako,samo neki uvide i priznaju i trude se da urade nesto po tom planu a sa druge strane imas one koji nikad to sebi nece priznati i ostati to malo dete u sebi,koje je verovatno kao mladi bio zadirkivan od strane svojih drugova sto je mali,sto je debeo,sto je tanak itd....
Ja sam prvo poceo zbog toga da budem sto zdraviji i onda me marketing(Svarcenegerovi filmovi)odvukli u drugu krajnost.Sada vec to priznajem,ali da si me pitao onda ne znam da li bih priznao....

Sve bude sa zrelošću ličnosti. Ali je to individualno i neke osobe nikada ne sazre. To je žalosno što neki tako prožive svoj život.

Nekada prosto nema ko da im skrene pažnju.

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Naravno. Mora se osvetiti to koliko je rano vaspitanje u porodici i školama bitno. Mnogo je bitnije nego što iko danas to misli iako se stalno priča o tome.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Šta konkretno? Ponašanje ili razlika između tipova?

Povracanje pojedene hrane,upotreba klistira,laksativa i slicnih lekova za peraznjenje....to nikad nisam mogao da shvatim.
Za tipove mi je jasno,jako lepo si objasnila.

To je u sklopu opterećenosti težinom. Sasvim je normalno što ti nije jasno i ne treba da bude. U pitanju je opsednutost težinom koja prevazilazi granice normalnog.

I to mi je jasno,nije mi jasno sta treba da se desi u glavi da recimo ja sam sebi stavim prs u usta da bo povracao....ili da uzmem laksative itd...na to mislim.

To je dublja psihopatologija i analiza, ima uvek racionalni uzrok.

Racionalni uzrok da ja sam sebi stavim prst u usta i da povracam ili da gutam laksative???
Molim te objasni mi na sta si mislila.

O konkretnim uzrocima mislim da je apstraktno govoriti, to je stvar psihoanalize i uglavnom je potrebno mnogo dublje grebanje i čovekovu prošlost nego što se to misli.

Aha,da,jeste,tu si maximalno u pravu.I sa ostali stvarima si u pravu nemoj me pogresno shvatiti meni takvi ljudi nisu jasni,jer je najlakse uvek pobeci u neku slabost i ne boriti se za ono sto je najbolje tvom organizmu.

Slažem se. Samo što ovde zaista treba uzeti dob kad to nastaje, jer šta dete zna kako da se izbori. Tu je i dodatak da su takva deca uglavnom iz disfunkcionalnih porodica.
Inače apsolutno razumem i podržavam tvoj stav. Samo naglašavam da svi nisu kao ličnosti jednako jaki.

To i jeste ključno. Ko je koliko jaka ličnost. Recimo, kada je sve krenulo sa kovidom, onda se pokazalo kako su mnogi nespremni za neke krizne situacije.

Isto kao i na poslu kod jedne stresne situacije.Ne reagujemo svi isto.

Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

Taj poremecaj se zove bigoreksija. I nije tako redak.

Da,znam i ima jedan jako dobar film o tome,samo nisam hteo da reklamiram,da dam nekima ideje...
https://www.youtube.com/watch?v=bJ9s2ck8EN0

Pogledao sam. Odlican video. Nema sta da dajes ideje. Neko sam sebi nabija komplekse i pronalazi razne sadrzaje na temu koja ga interesuje.

Ja mislim da je sve lepo objasljeno i prikazano.
Moram da priznam da sam u nekim stvarima prepoznao sebe pre mnogo godina dok sam se takmicio u bodi bildingu...

U tom takmicenju sigurno je najzastupljenija bigoreksija.

Svakako,samo neki uvide i priznaju i trude se da urade nesto po tom planu a sa druge strane imas one koji nikad to sebi nece priznati i ostati to malo dete u sebi,koje je verovatno kao mladi bio zadirkivan od strane svojih drugova sto je mali,sto je debeo,sto je tanak itd....
Ja sam prvo poceo zbog toga da budem sto zdraviji i onda me marketing(Svarcenegerovi filmovi)odvukli u drugu krajnost.Sada vec to priznajem,ali da si me pitao onda ne znam da li bih priznao....

Sve bude sa zrelošću ličnosti. Ali je to individualno i neke osobe nikada ne sazre. To je žalosno što neki tako prožive svoj život.

Ponekad bih voleo da sam takav,mada za mene dosta puta kazu da sam kao neizivljeni decak....

Koleginice, da li smatras da ovakvi i slicni poremecaji upravo nastaju u periodu puberteta i adolescencije, kada su osobe u najosetljivijem periodu razvoja?

Ne bih rekla da smatram, nego praksa mi to pokazuje, a isto se i podudara sa informacijama u knjigama. Tada se bar ispoljava. Prema psihijatrija poremećaj može nastati i ranije ali se ispoljava u tom periodu.

Zato što sam i ja tako čitao, da je to najvažniji period i da je tada najbitnije kako utičemo na njih.

Verujem jer oni jos u tom dobu nemaju oformljenu licnost nego se onda razvijaju i onda su jos veoma ranjivi/osetljivi.

Pored RESTRIKTIVNOG tipa anoreksije postoji i PURGATIVNI tip. Restriktivni zip znači da do gubitka na težini dolazi izbegavanjem unosa hrane. Purgativni je kada osoba pribegava povraćanje pojedene hrane, upotrebi klistira, laksativa i sl lekova za pražnjenje, upotrebi lekova za ubrzanje metabolizma, izlaganju hladnoći zarad ubrzanja metabolizma ili preteranom vežbanju zarad sagorenja kalorija.

To mi tek nije jasno.

Šta konkretno? Ponašanje ili razlika između tipova?

Povracanje pojedene hrane,upotreba klistira,laksativa i slicnih lekova za peraznjenje....to nikad nisam mogao da shvatim.
Za tipove mi je jasno,jako lepo si objasnila.

To je u sklopu opterećenosti težinom. Sasvim je normalno što ti nije jasno i ne treba da bude. U pitanju je opsednutost težinom koja prevazilazi granice normalnog.

I to mi je jasno,nije mi jasno sta treba da se desi u glavi da recimo ja sam sebi stavim prs u usta da bo povracao....ili da uzmem laksative itd...na to mislim.

To je dublja psihopatologija i analiza, ima uvek racionalni uzrok.

Racionalni uzrok da ja sam sebi stavim prst u usta i da povracam ili da gutam laksative???
Molim te objasni mi na sta si mislila.

O konkretnim uzrocima mislim da je apstraktno govoriti, to je stvar psihoanalize i uglavnom je potrebno mnogo dublje grebanje i čovekovu prošlost nego što se to misli.

Aha,da,jeste,tu si maximalno u pravu.I sa ostali stvarima si u pravu nemoj me pogresno shvatiti meni takvi ljudi nisu jasni,jer je najlakse uvek pobeci u neku slabost i ne boriti se za ono sto je najbolje tvom organizmu.

Slažem se. Samo što ovde zaista treba uzeti dob kad to nastaje, jer šta dete zna kako da se izbori. Tu je i dodatak da su takva deca uglavnom iz disfunkcionalnih porodica.
Inače apsolutno razumem i podržavam tvoj stav. Samo naglašavam da svi nisu kao ličnosti jednako jaki.

To i jeste ključno. Ko je koliko jaka ličnost. Recimo, kada je sve krenulo sa kovidom, onda se pokazalo kako su mnogi nespremni za neke krizne situacije.

Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.

To je slicno kao sto bodi bilderi vide samog sebe uvek malim i ako su veliki kao kuca,samo ovi obrnuto vide sebe debelim.Sve krece u psihi.Nazalost bilo je i siguran sam da i dalje ima puno msrtnih slucajeva.

Taj poremecaj se zove bigoreksija. I nije tako redak.

Da,znam i ima jedan jako dobar film o tome,samo nisam hteo da reklamiram,da dam nekima ideje...
https://www.youtube.com/watch?v=bJ9s2ck8EN0

Pogledao sam. Odlican video. Nema sta da dajes ideje. Neko sam sebi nabija komplekse i pronalazi razne sadrzaje na temu koja ga interesuje.

Nekad i treba podeliti ovako slikovite sadržaje.

Treba. I ja sam za to. Da se vidi na primerima kako funkcionise. Najbolji je onaj sto je koristio sintol. Uzasno.

To tek mi nije jasno.Pazi ne odobravam nikakvo koriscenje bilo kakvih nezdravih,nedozvoljenih sredstava a da ubrizgavas ulje u svoj misic da bi bio fizicki veci i da ne daj Boze posle to ulje dospee u krvotok....

Ne znam šta da kažem. Koje im je to zadovoljstvo, to mi uopšte nije jasno.