Kao što je rečeno, dopamin je hormon koji se najčešće vezuje sa anticipiranjem pozitivnog ishoda i sitemom nagrada i kazni. To znači kada mi nešto lepo uradimo, a neko nas pohvali, izluči se dopamin. Kada se približamo cilјu takođe se luči dopamin. Za ovaj hormon se vezuje i osećanje euforične radosti.
Serotonin je vezan za zadovoljstvo koje izaziva hrana, spavanje, svetlost, fizičke i seksualne aktivnosti.

Super, hvala na sazetku.

Kao što je rečeno, dopamin je hormon koji se najčešće vezuje sa anticipiranjem pozitivnog ishoda i sitemom nagrada i kazni. To znači kada mi nešto lepo uradimo, a neko nas pohvali, izluči se dopamin. Kada se približamo cilјu takođe se luči dopamin. Za ovaj hormon se vezuje i osećanje euforične radosti.
Serotonin je vezan za zadovoljstvo koje izaziva hrana, spavanje, svetlost, fizičke i seksualne aktivnosti.

Ne postoji tačan vremenski period kada se luče, takođe ne postoji ni tačno odvojena granica kada deluju zajedno , a kada ne.

Baš tako. Vitamin D i serotonin smo spominjali jer sunčeva svetlost direktno utiče na njihovu proizvodnju.

Ali je isto tako karakteristicno za skandinavske zemlje sklonost ka oboljenjima kostiju, a usled nedostatka d3 vitamina.
Na to im se organizam nije prilagodio ocigledno.

Na neke stvari se organizam adaptira, na neke ne. Zavisi i od toga koliko na sintezu određenih supstanci utiče samo telo, koliko spoljašnji faktori.

Ponekad ovi neurotransmiteri rade zajedno kako bi ostali u pažljivoj hemijskoj ravnoteži u vašem telu. Ponekad neravnoteža dovodi do prekomerne proizvodnje drugog neurotransmitera. Previše ili premalo bilo kojeg drugog može izazvati fizičke i psihičke simptome.

Ako mozete sad da sumirate, akda smo vec spomenuli i dopamin. Kada se luci serotonin, a kada dopamin i sa cime su povezani.

Baš tako. Vitamin D i serotonin smo spominjali jer sunčeva svetlost direktno utiče na njihovu proizvodnju.

Ali je isto tako karakteristicno za skandinavske zemlje sklonost ka oboljenjima kostiju, a usled nedostatka d3 vitamina.
Na to im se organizam nije prilagodio ocigledno.

Kortizol i melatonin su prilagođeni njihovom bioritmu, drugačijih su genetskih predispozicija. Njihov san ne mora biti poremećen zbog takvog dnevno-noćnog ciklusa.

pretpostavio sam da je njihov organizam prilagodjen....

Ponekad ovi neurotransmiteri rade zajedno kako bi ostali u pažljivoj hemijskoj ravnoteži u vašem telu. Ponekad neravnoteža dovodi do prekomerne proizvodnje drugog neurotransmitera. Previše ili premalo bilo kojeg drugog može izazvati fizičke i psihičke simptome.

Dopamin i serotonin takođe imaju neke različite funkcije. Dopamin kontroliše pokrete tela i koordinaciju. Serotonin pomaže u regulisanju funkcija varenja, uključujući funkciju creva i apetit. Dopamin izaziva osećaj gladi, dok serotonin potiskuje taj osećaj. Dopamin se uglavnom skladišti u vašem mozgu, dok se serotonin nalazi uglavnom u crevima.

Često ljudi povezuju i Dopamin sa Serotoninom i to ne bez razloga.
Dopamin i serotonin su neurotransmiteri. To znači da su oni prenosioci hemijskih poruka između nervnih ćelija u mozgu, kao i do i iz drugih delova vašeg tela. Oba se takođe smatraju „hormonima sreće“, jer oba igraju ulogu u pozitivnom raspoloženju i emocijama. Serotonin je povezan sa srećom, fokusom i smirenošću. Dopamin je povezan sa nagradama i motivacijom. Dopamin i serotonin takođe učestvuju u nekim stanjima mentalnog zdravlja, uključujući depresiju i poremećaje raspoloženja.

Postoji i sindrom koji se naziva Serotoninski sindrom.
Serotoninski sindrom je stanje koje se dešava kada se nivoi serotonina previše povećaju. Obično se dešava ako povećate dozu leka za koji se zna da povećava nivo serotonina ili uzmete drugi lek za koji se zna da povećava serotonin.

Blagi simptomi uključuju drhtavicu, jako znojenje, zbunjenost, nemir, visok krvni pritisak, trzaje mišića i dijareju. Teški simptomi uključuju visoku temperaturu, napade, nesvesticu i abnormalan rad srca.

Serotoninski sindrom može biti fatalan ako je ozbiljan i ako se ne otkrije rano i ne leči brzo.

Kada nam neki atmosferski uslovi postoje od rođenja, mi ih nismo ni svesni i prosto sam naviknuti na njih. A kada treba da se navikavamo na neke druge uslove, onda samo nalazimo izgovore

Baš tako. Vitamin D i serotonin smo spominjali jer sunčeva svetlost direktno utiče na njihovu proizvodnju.

светлост.
Sunčeva svetlost
Nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti može dovesti do poremećaja raspoloženja sezonskog afektivnog poremećaja kod nekih ljudi. Pokušajte da dobijete 10 do 15 minuta sunčeve svetlosti svakog dana da biste povećali ne samo nivo serotonina, već i nivo vitamina D.

To je značajno u zemljama blizu severnog pola, kao što su severni delovi Norveške, Švedske i Finske, gde u tom polarnom krugu se smenjuju dan i noć na 6 meseci i traju skoro 24 h tokom tog perioda. Kada je period gde postoji praktično samo noć, niži su nivoi serotonina i primenjuju se čak i veštački izvori svetla, radi podizanja nivoa serotonina i prevencije depresije.

Kada sam bio na Svetskom prvenstvu u Finskoj u gradu Tampere 2013 godine ujutru u 9 sati jos mrak i popodne posle 3 vec mrak.Sunce je sijao nekih 5-6 sati....Strasno,jako depresivno,mora se navici na to.

Tako je. Možda oni koji su tamo rođeni, pa su se navikli na takve uslove. Ali definitivno da i oni mogu imati depresiju, zbog nedostatka svetlosti.

Interesantno jako. Kako li onda kortizol i melatonin uticu kod njih?

Oni su navikli na to od rodenja zive tamo pa im i kortizol i melatonin utice isto kao i nama.Teze je nama kada odemo tamo nego njima,jer nismo na to navikli.Isto recimo kao kad sam bio u Majamiju,pa je bilo veoma sparno ili u Las Vegasu vetar i prasina....ili u Londonu kisa svaki dan....na sve se organizam navikne,samo mu treba vremena.

Kortizol i melatonin su prilagođeni njihovom bioritmu, drugačijih su genetskih predispozicija. Njihov san ne mora biti poremećen zbog takvog dnevno-noćnog ciklusa.