TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 396268 Teme od strane 25013 Članovi Poslednji član: Dule2812

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Jun 22, 2024, 01:15:16 posle podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 2 3 [4] Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: Kako muzika utiče na naš organizam?  (Pročitano 3703 puta)
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #12 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:26:50 posle podne »

Šta mislite o ovim činjenicama vezanim za uticaj muzike na funkcionisanje našeg organizma?
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #11 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:22:49 posle podne »

Prema istraživanju učenje nekog muzičkog instrumenta može poboljšati fine motorne radnje i veštine rezonovanja.
U istraživanju nad decom je otkriveno da ona koja su imala tri i više godina muzičkog obrazovanja, ista pokazuju i bolje fine motoričke veštine i sposobnost auditivne diskriminacije u poređenju sa decom koja ga uopšte nemaju. Ona su se bolje pokazala čak i na testovima obima rečnika i sposobnosti mišljenja.

Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #10 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:19:03 posle podne »

Muzika se često propisuje pacijentima sa Parkinsonovom bolešću i nakon moždanog udara (šloga).
Muzikoterapija je sa nama decenijama. Muzika pokreće mreže neurona u određeni organizovan pokret. Deo mozga koji procesuira pokret se takođe preklapa i sa mrežom neurona za govor. Ta dva ključna elementa pomažu pacijentima da prebrode prepreke koje ih najviše pogađaju, poput poteškoća u bazičnim motornim radnjama i govoru.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #9 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:17:46 posle podne »

Muzika pokreće aktivnosti u istim delovima mozga koji oslobađaju dopamin, „jedinjenje zadovoljstva.“
Nukleus akumbens je deo mozga koji oslobađa dopamin tokom jela ili seksa. Najzanimljiviji deo toga je da ovo jedro predstavlja samo maleni deo mozga koji je pod uticajem muzike. Ona takođe utiče i na amigdalu, koja je deo mozga koji se koristi za procesuiranje emocija.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #8 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:17:06 posle podne »

Slušanje radosne naspram tužne muzike može uticati na to kako opažate svet oko sebe.
Mozak uvek poredi informacije koje dobija putem očiju sa onim što očekuje od sveta, na osnovu onoga što znamo. Konačni rezultat u našem umu je da opažamo ono što je naša realnost. Stoga, radosne pesme podižu naš duh i čine da svet oko nas vidimo drugačije nego neka osoba koja je tužna.
„Ušni crv“ je pesma koju kao da ne možete da izbacite iz misli. Taj „svrab uma“ je potreba mozga da popuni praznine u ritmu pesme. Auditivni deo moždane kore je deo mozga koji će automatski ispuniti ritam neke pesme. Drugim rečima, vaš mozak je nastavio da „pevuši“ još dugo pošto se pesma završila.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #7 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:16:07 posle podne »

Vaši otkucaji srca se menjaju kako bi imitirali muziku koju slušate.
Utvrđeno je da muzika modulira i srčane otkucaje, krvni pritisak i disanje. Kardiovaskularni sistem podražava utišavajuće dekrešende i poletne krešende, kaže istraživanje nad 24 volontera. Utvrđeno je da promene u šablonima zvuka uzrokuju čak i pomenute promene kod fetusa u razvoju.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #6 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:13:09 posle podne »

Emotivna povezanost bi mogla biti razlog za izbor omiljene pesme.
Omiljene pesme su često zavisne od konteksta. Čak i pored toga što mnogi ljudi često menjaju svoju omiljenu pesmu u zavisnosti od momentalno najpopularnijih pesama, dokazano je da dugoročan izbor proističe uglavnom iz emotivne povezanosti sa sećanjem koje se vezuje za pesmu.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #5 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:12:33 posle podne »

Slušanje muzike dok vežbate značajno poboljšava vaše sposobnosti.
Disocijacija je tehnika kojom se umanjuje opažanje napora. Ova tehnika skreće pažnju uma sa osećanja umora, povećava pozitivno stanje uma poput poleta. Koristeći se muzikom tokom slabijeg ili umereno napornog treninga, uvidećete da je vežbanje daleko prijatnije.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #4 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:11:40 posle podne »

Mozak reaguje na muziku na isti način kao što reaguje na nešto što jedemo.
Kako je već pomenuto, dopamin je jedinjenje koje oslobađa mozak. Ova supstanca se vezuje za osećanje euforije koje se javlja kod zavisnika, tokom seksa pa čak i jela. Dopamin je ono što omogućuje osobi da oseti zadovoljstvo u tim stvarima. Istraživanje u kom je korišćena samo instrumentalna muzika dokazuje da iščekivanje muzičkog poleta pokreće istu vrstu reakcije u mozgu kao i iščekivanje ukusa hrane.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #3 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:10:53 posle podne »

Redovno sviranje muzike će fizički izmeniti strukturu mozga.
Plasticitet mozga je osobina koja predstavlja osobinu mozga da se tokom života menja. Promene u vezi sa učenjem se javljaju uglavnom na nivou veza neurona. Dok su proučavali muzičare, otkriveno je da je zapremina kore mozga kod profesionalnih muzičara najveća, osrednja kod amatera muzičara, a najniža kod onih koji se ne bave muzikom.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #2 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:08:36 posle podne »

U životu svega nekoliko aktivnosti angažuje celi mozak, a muzika je jedna od njih.
Pomoću funkcionalne magnetne rezonance, (fMRI), tim istraživača je pratio skup ljudi koji su slušali muziku. Otkriveno je da slušanje muzike aktivira slušne zone mozga, ali i velike mreže neurona u njemu. Zapravo, veruje se da muzika može aktivirati zone mozga povezane sa emocijama, motorikom i kreativnošću.
Sačuvana
Dr Nikola Todorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 6240


« Odgovor #1 poslato: Oktobar 10, 2022, 08:07:07 posle podne »

Mozak radi na načine koje ne možemo ni da pojmimo. U brojnim istraživanjima smo u stanju da vidimo kako to neke sasvim normalne stvari, poput muzike, mogu uticati na naš organizam.
Jeza koju osećamo slušajući muziku je uglavnom uzrokovana time što mozak oslobađa dopamin, jer isčekuje vrhunac same pesme.
Dopamin je hemikalija zbog koje se osećamo srećno, a oslobađa je mozak. Ovo jedinjenje je direktno vezano za motivaciju, ali i zavisnost. Neka od istraživanja su našla biološko objašnjenje zašto je muzika oduvek tako veliki deo emotivnih dešavanja širom sveta još od samog početka civilizacije.
Sačuvana
Stranice: 1 2 3 [4] Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.091 sekundi sa 17 upita.