Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Ili kada neka devojka hoce da lici na Barbiku,na neku poznatu muzicarku,glumicu itd....

Po meni je to patologija.

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Recimo Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi.Messi je roden sa time i zato nikad nece imati tu radnu etiku kao Ronaldo.To je samo jedan primer od mnogih.

Dakle, on ima oba kvaliteta.

Ko ima oba kvaliteta?

Ovo si napisao: Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi

Da,ali Mesi je talentovaniji igrac,on ni ne mora da trenira toliko.Ronaldo je zato tamo gde jeste jer puno radi i ima malo prednosti.Da je recimo Messi koristio Ronaldovu radnu etiku bio bi puno bolji od svih.

Da li smo sada dosli do zakljucka da je Ronaldo bolji od Mesija?

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Ma naravno. Već smo pričali. Nisam ni ja pristalica da se rade estetske operacije samo zbog nekog lepšeg izgleda, a da objektivno nema nikakve potrebe.

Ja sam apsolutno za to ako neko zeli nesto da promeni na sebi-neka promeni.

Da,to recimo vazi ako neko ima klempave usi pa hoce to da popravi,ili ako neko ima malo duzi nos da to sredi,ili zene ako hoce da povecaju grudi itd ali sve to u nekim normalnim granicama!!!

Tu se u potpunosti slazem. Umereno .

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Ili kada neka devojka hoce da lici na Barbiku,na neku poznatu muzicarku,glumicu itd....

Sve što želimo da promenimo na sebi najbolje je kroz sport i radom na sebi da menjamo, jeste teže ali je lepše. Ne mogu instant rešenja značiti i instant zadovoljstvo, često tu nema nikako of trajnog zadovoljstva, dok kroz znoj i rad naučimo ipak kako i da budemo zadovoljni.

Maximalno se slazem!!!

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Recimo Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi.Messi je roden sa time i zato nikad nece imati tu radnu etiku kao Ronaldo.To je samo jedan primer od mnogih.

Dakle, on ima oba kvaliteta.

Ko ima oba kvaliteta?

Ovo si napisao: Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi

Da,ali Mesi je talentovaniji igrac,on ni ne mora da trenira toliko.Ronaldo je zato tamo gde jeste jer puno radi i ima malo prednosti.Da je recimo Messi koristio Ronaldovu radnu etiku bio bi puno bolji od svih.

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Mislim da nekada treneri moraju da koriste i bič za neke vežbače

Ako moraju, znaci da ne vredi.

U pravu si. Ako trener mora tako da ih tera da vežbaju, onda zaista nema nikakve svrhe da trener toliko ulaže svoju energiju.

Nismo se razumeli, meni je u redu da ih neko tera. Ali ako to prelazi granicu, onda mislim da ta osoba nije spremna za vezbanje.

Ja i ti se jesmo razumeli,ali ja uvek idem do detalja da to shvati i citalac koji prvi put ulazi na nas forum i prvo sto pocne citati je bas ovaj razgovor recimo.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Ma naravno. Već smo pričali. Nisam ni ja pristalica da se rade estetske operacije samo zbog nekog lepšeg izgleda, a da objektivno nema nikakve potrebe.

Ja sam apsolutno za to ako neko zeli nesto da promeni na sebi-neka promeni.

Da,to recimo vazi ako neko ima klempave usi pa hoce to da popravi,ili ako neko ima malo duzi nos da to sredi,ili zene ako hoce da povecaju grudi itd ali sve to u nekim normalnim granicama!!!

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Jasno, tako dam i ja mislio.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

To je druga stvar.Ipak nemojmo reklamirati plasticnu hirurgiju u ovakve svrhe.

Slažem se. Nisam ni mislio da reklamiram. Iskreno, već sam pričao i smatram da estetska hirurgija ne dolazi u obzir u većini slučajeva. Ima nekada kada jeste indikovana, ali u današnje vreme je to samo bukvalno iživljavanje od strane tih klijenata.

kako mislis- ne dolazi u obzir?

Kada je evidentno da je osnovi razlog da neko hoće estetsku operaciju psihički problem, a ne  da zaista postoji objektivni telesni problem, onda po meni estetska intervencija ne dolazi u obzir.

Ok, ali nezadovoljstvo...Mislim, nije slucajno operaciju usiju na drzavnom budzetu....

Misliš na klempave uši- otapostasis? To je inače urođena anomalija položaja ušne školjke i zato se drugačije gleda na nju. Kada već konkretno pričamo o ovom poremećaju. Kao kada postoji i deformitet nosne piramide, a uz to i devijacija nosne pregrade, pa je i otežano disanje. Ili kada postoji rascep usne, nepca i to mora da se hirurški reši. Tu postoje problemi nekada i sa govorom, gutanjem.
[/quote
Koji je problem kod klempavih usiju?
Takodje, devijaciju nosa ima 95% populacije.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Razumeo sam ja sta je hteao da kaze....

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

To je druga stvar.Ipak nemojmo reklamirati plasticnu hirurgiju u ovakve svrhe.

Slažem se. Nisam ni mislio da reklamiram. Iskreno, već sam pričao i smatram da estetska hirurgija ne dolazi u obzir u većini slučajeva. Ima nekada kada jeste indikovana, ali u današnje vreme je to samo bukvalno iživljavanje od strane tih klijenata.

kako mislis- ne dolazi u obzir?

Kada je evidentno da je osnovi razlog da neko hoće estetsku operaciju psihički problem, a ne  da zaista postoji objektivni telesni problem, onda po meni estetska intervencija ne dolazi u obzir.

Ok, ali nezadovoljstvo...Mislim, nije slucajno operaciju usiju na drzavnom budzetu....

Misliš na klempave uši- otapostasis? To je inače urođena anomalija položaja ušne školjke i zato se drugačije gleda na nju. Kada već konkretno pričamo o ovom poremećaju. Kao kada postoji i deformitet nosne piramide, a uz to i devijacija nosne pregrade, pa je i otežano disanje. Ili kada postoji rascep usne, nepca i to mora da se hirurški reši. Tu postoje problemi nekada i sa govorom, gutanjem.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂