Drago mi je što ste se svi složili oko toga da neprirodan izgled, tj izveštačen izgled zaista nije lep. Mnoge devojke se podležu intervencijama kako bi se svidele momcima, žele da liče na modele i Barbie jer misle da je to drugima lepše.

Da, nazalost je napravljen model "lepote".

Zato je bitno primetiti da li je kod osobe slika o sebi u skladu sa realnom slikom/izgledom te osobe. Ukoliko postoji veliki nesklad zaista pre bilo kakvih estetskih intervencija i prihvatanja tih osoba kao klijenata u fitbesu potrebno ih je uputiti kod nekoga ko će prvo taj unutrašnji problem rešavati.

Sve više ljudi ima problema sa identitetom i realnim sagledavanjem stvari. U svakoj oblasti se sve više ide ka uniformisanosti, a sve manje ka jedinstvenosti .

Tako je. A najviše su krive društvene mreže, preko kojih se plasiraju takve stvari. Jesu one i korisne, ali mogu dovesti i do brojnih negativnih efekata.

Sve više ljudi ima problema sa identitetom i realnim sagledavanjem stvari. U svakoj oblasti se sve više ide ka uniformisanosti, a sve manje ka jedinstvenosti .

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Upravo tako. Po meni, nije etički da se osoba, koja ima psihički problem, podvrgava estetskoj operaciji. To nikako neće rešiti njeno nezadovoljstvo izgledom. Neki se stalno podvrgavaju estetskim intervencijama i nikada nisu zadovoljni.

Takvi nikad ni nece biti zadovoljni sa sobom bez obzira koliko operacija uradili i na kraju ce liciti na frikove.

Baš tako. Ja kada pogledam nekad onu emisiju Botched na kanalu E (Entertainment), mogu videti različite patološke tipove ličnosti. Evo upravo je sada ta emisija u toku i mislim da je trenutno jedan od retkih slučajeva koji nema psihički problem. Objektivno se vidi da mu je nos deformisan, zbog povrede u mladosti.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Ili kada neka devojka hoce da lici na Barbiku,na neku poznatu muzicarku,glumicu itd....

Po meni je to patologija.

Slazem se,ali sve vise i vise vidamo svaki dan na televiziji.Po meni i ovo naduvavanje usana i zadnjice je patologija....

Sve je to najčešće psihopatologija. Nema dileme, što se mene tiče.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Upravo tako. Po meni, nije etički da se osoba, koja ima psihički problem, podvrgava estetskoj operaciji. To nikako neće rešiti njeno nezadovoljstvo izgledom. Neki se stalno podvrgavaju estetskim intervencijama i nikada nisu zadovoljni.

Bravo, nije etički. S tim da se na to tako više ne gleda. Veoma je teško objasniti takvim osobama da problem nije u fizičkom izgledu, a ni rešenje problema.

To je najveći izazov- dokazati da postoji određeni psihički problem. A ne samo skalpel u ruke i operiši redom.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Upravo tako. Po meni, nije etički da se osoba, koja ima psihički problem, podvrgava estetskoj operaciji. To nikako neće rešiti njeno nezadovoljstvo izgledom. Neki se stalno podvrgavaju estetskim intervencijama i nikada nisu zadovoljni.

Takvi nikad ni nece biti zadovoljni sa sobom bez obzira koliko operacija uradili i na kraju ce liciti na frikove.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Ili kada neka devojka hoce da lici na Barbiku,na neku poznatu muzicarku,glumicu itd....

Po meni je to patologija.

Slazem se,ali sve vise i vise vidamo svaki dan na televiziji.Po meni i ovo naduvavanje usana i zadnjice je patologija....

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Recimo Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi.Messi je roden sa time i zato nikad nece imati tu radnu etiku kao Ronaldo.To je samo jedan primer od mnogih.

Dakle, on ima oba kvaliteta.

Ko ima oba kvaliteta?

Ovo si napisao: Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi

Da,ali Mesi je talentovaniji igrac,on ni ne mora da trenira toliko.Ronaldo je zato tamo gde jeste jer puno radi i ima malo prednosti.Da je recimo Messi koristio Ronaldovu radnu etiku bio bi puno bolji od svih.

Da li smo sada dosli do zakljucka da je Ronaldo bolji od Mesija?

Ne bih rekao.Vise bih rekao da je Ronaldo zato na istom nivou kao i Mesi zbog svoje radne etike.Mesi bi bio bolji da ima radnu etiku kao Ronaldo.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Upravo tako. Po meni, nije etički da se osoba, koja ima psihički problem, podvrgava estetskoj operaciji. To nikako neće rešiti njeno nezadovoljstvo izgledom. Neki se stalno podvrgavaju estetskim intervencijama i nikada nisu zadovoljni.

Bravo, nije etički. S tim da se na to tako više ne gleda. Veoma je teško objasniti takvim osobama da problem nije u fizičkom izgledu, a ni rešenje problema.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

Haha, što priroda ne može plastična hirurgija može. S tim što ja estetsku hirurgiju ne bih mešala u ovo, jer prirodno je najbolje. Kolegama svakako svaka čast na umetnosti. 😅

Ma naravno. Već smo pričali. Nisam ni ja pristalica da se rade estetske operacije samo zbog nekog lepšeg izgleda, a da objektivno nema nikakve potrebe.

Ja sam apsolutno za to ako neko zeli nesto da promeni na sebi-neka promeni.

Da,to recimo vazi ako neko ima klempave usi pa hoce to da popravi,ili ako neko ima malo duzi nos da to sredi,ili zene ako hoce da povecaju grudi itd ali sve to u nekim normalnim granicama!!!

Lepo rečeno- u normalnim granicama. A ne da se preteruje i da posle ne liče na ljude.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Da sam plastični hirurg rekao bih šta bi sve moglo da se uradi

To je druga stvar.Ipak nemojmo reklamirati plasticnu hirurgiju u ovakve svrhe.

Slažem se. Nisam ni mislio da reklamiram. Iskreno, već sam pričao i smatram da estetska hirurgija ne dolazi u obzir u većini slučajeva. Ima nekada kada jeste indikovana, ali u današnje vreme je to samo bukvalno iživljavanje od strane tih klijenata.

kako mislis- ne dolazi u obzir?

Kada je evidentno da je osnovi razlog da neko hoće estetsku operaciju psihički problem, a ne  da zaista postoji objektivni telesni problem, onda po meni estetska intervencija ne dolazi u obzir.

Ok, ali nezadovoljstvo...Mislim, nije slucajno operaciju usiju na drzavnom budzetu....

Misliš na klempave uši- otapostasis? To je inače urođena anomalija položaja ušne školjke i zato se drugačije gleda na nju. Kada već konkretno pričamo o ovom poremećaju. Kao kada postoji i deformitet nosne piramide, a uz to i devijacija nosne pregrade, pa je i otežano disanje. Ili kada postoji rascep usne, nepca i to mora da se hirurški reši. Tu postoje problemi nekada i sa govorom, gutanjem.
[/quote
Koji je problem kod klempavih usiju?
Takodje, devijaciju nosa ima 95% populacije.

Klempave uši se smatraju anomalijom samo zato što je ugao izmešu ušne školjke i mastoida veći od uobičajenog. Inače osim estetskog problema, tu nema drugih poremećaja. Što se tiče devijacije septuma-  ne znači da svako ko ima devijaciju septuma ima i otežano disanje na nos. Devijacija se operiše samo kada postoji otežano disanje na nos. A što se tiče same nosne piramide, to se može operisati, ako je deformisana i to je čisto estetski problem, ako nije udružen sa devijacijom septuma.

Kolega je hteo reći da je nezadovoljstvo sasvim ok ako neko ima telesni problem. Ali ako ima prvenstveno psihički problem onda nikako. 🙂

Česte su situacije sa psihičkim problemima. Gledam povremeno emisije o estetskoj hirurgiji. Apsolutna psihopatologija- majka hoće da liči na ćerku i već je bila na nekoliko intervencija, a hoće na još operacija. Znači ne može da se prepozna ko je stariji od njih dve. Situacija da neki hoće da liče na neke lutke, kao što je Barbika ili hoće da liče na neku poznatu ličnost. Nebrojeno suludih situacija. I naravno, one standardne da se grudi i usne uvećavaju do ludila. Intervencije imaju na desetine puta. I što je najvažnije- nikada nisu zadovoljni, uvek hoće još operacija.

Sve što nema psihopatologija je sasvim ok da se rešava. Ukoliko je u pitanju otklanjanje nedostatka koje bi kod svake osobe izazvalo nezadovoljstvo naravno da je opravdano, ovako zaista estetska intervencija neće rešiti psihološki problem.

Upravo tako. Po meni, nije etički da se osoba, koja ima psihički problem, podvrgava estetskoj operaciji. To nikako neće rešiti njeno nezadovoljstvo izgledom. Neki se stalno podvrgavaju estetskim intervencijama i nikada nisu zadovoljni.

Drago mi je što ste se svi složili oko toga da neprirodan izgled, tj izveštačen izgled zaista nije lep. Mnoge devojke se podležu intervencijama kako bi se svidele momcima, žele da liče na modele i Barbie jer misle da je to drugima lepše.