Da li je jedna vežba bolja od druge u smislu zdravlja mozga? Ne znamo odgovor na ovo pitanje, jer su se skoro sva dosadašnja istraživanja bavila hodanjem. Ali verovatno je da bi drugi oblici aerobnih vežbi koji podstiču rad srca mogli da donesu slične koristi.

Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Societi otkrila je da je tai či pokazao potencijal da poboljša kognitivne funkcije kod starijih osoba, posebno u oblasti izvršne funkcije, koja upravlja kognitivnim procesima kao što su planiranje, radna memorija, pažnja, rešavanje problema, i verbalno rasuđivanje. To može biti zato što tai chi, borilačka veština koja uključuje spore, fokusirane pokrete, zahteva učenje i pamćenje novih veština i obrazaca pokreta.

Da li znaš možda da li su u nekim istraživanjima poređen uticaj anaerobnih i aerobnih vežbi?

Nisam pronašla takva istraživanja ali čim na nešto naime dodatno objavljujem. Za sada su se fokusirali na aerobne vežbe i njihovov uticaj na kognicije. Čak su i na eksperimentalnim životinjama ispitivali vežbanje na traci i uticaj na snalaženje u prostoru i pokazalo se da ima povoljan uticaj.

Važi. Svakako je aerobno vežbanje bolje u smislu značajnije vaskularizacije. Nego mi je zanimljivo da vidimo da li su radili studije sa anaerobnim vežbanjem.

Nisam video nikakve studije u vezi sa tim niti sam lekar,ali osecam na svojoj kozi da je bolje nego recimo moja generacija koji ne vezbaju,jer sa njima mogu da uporedim.

Većina ljudi iz iskustva tvrdi da su u dosta boljem psihofizičkom stanju u odnosu na osobe istog doba, tj da se bolje osećaju i funkcionišu. I to je nekad sasvim dovoljno, ne stiže nauka sve da potvrdi.

Svako vežbanje pozitivno utiče na održanje i poboljšanje mentalne efikasnosti. Borilačke veštine su najpreporučljivije, posebno za decu. Sa treningom borilačkih veština se znatno bolje razvija i koristi inteligencija.
Kod starijih osoba brzi hod se smatra najpreporučljivijom aktivnosti.
Koju god umerenu aktivnost odaberete, teško da možete pogrešiti.
Nove studije sve više otkrivaju benefited vežbanja.

Pored toga borilacki sport kod mladih pored toga sto si ti navela  razvija i disciplinu i motoriku i nauci ih kako da padaju a da se ne povrede i jos mnogo toga.

Odlično nadovezivanje. Zaista disciplina, koordinacija, samo vežbanje- sve to doprinosi razvoju nervnog sistema.

Bilo je reči i o tome kako disciplina sa treniranjem doprinosi i boljoj disciplini u učenju. Radne navike u treniranju i radne navike sa učenjem.

A kad odraste radne navike sa poslom itd.

Da li je jedna vežba bolja od druge u smislu zdravlja mozga? Ne znamo odgovor na ovo pitanje, jer su se skoro sva dosadašnja istraživanja bavila hodanjem. Ali verovatno je da bi drugi oblici aerobnih vežbi koji podstiču rad srca mogli da donesu slične koristi.

Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Societi otkrila je da je tai či pokazao potencijal da poboljša kognitivne funkcije kod starijih osoba, posebno u oblasti izvršne funkcije, koja upravlja kognitivnim procesima kao što su planiranje, radna memorija, pažnja, rešavanje problema, i verbalno rasuđivanje. To može biti zato što tai chi, borilačka veština koja uključuje spore, fokusirane pokrete, zahteva učenje i pamćenje novih veština i obrazaca pokreta.

Da li znaš možda da li su u nekim istraživanjima poređen uticaj anaerobnih i aerobnih vežbi?

Nisam pronašla takva istraživanja ali čim na nešto naime dodatno objavljujem. Za sada su se fokusirali na aerobne vežbe i njihovov uticaj na kognicije. Čak su i na eksperimentalnim životinjama ispitivali vežbanje na traci i uticaj na snalaženje u prostoru i pokazalo se da ima povoljan uticaj.

Važi. Svakako je aerobno vežbanje bolje u smislu značajnije vaskularizacije. Nego mi je zanimljivo da vidimo da li su radili studije sa anaerobnim vežbanjem.

Nisam video nikakve studije u vezi sa tim niti sam lekar,ali osecam na svojoj kozi da je bolje nego recimo moja generacija koji ne vezbaju,jer sa njima mogu da uporedim.

Ono što se preporučuje je uspostavljanje vežbe kao navike, skoro kao uzimanje lekova na recept. A pošto je nekoliko studija pokazalo da je potrebno oko šest meseci da počnete da ubirate kognitivne prednosti vežbanja, on vas podseća da budete strpljivi dok tražite prve rezultate - a zatim da nastavite da vežbate doživotno.
Ciljajte na vežbanje umerenog intenziteta — kao što je brzo hodanje — 150 minuta nedeljno. Počnite sa nekoliko minuta dnevno i povećavajte količinu za 5 ili 10 minuta svake nedelje dok ne postignete svoj cilj.

Kod mene posle 32 godine je vec kao droga....
Ja cesto znam i na letovanjima da vezbam,jeste da onda sa puno manjim intenzitetom ali i onda.Meni dan proveden bez treninga i citanja je propao dan.

Tako treba svako, čitanje, rešavanje sudooka i ukrštenih reči, šetnja i konstruktivni razgovori su ono što održava "pamet" kod starijih. Pošto si ti mlađi dobro radiš na prevenciji i svakako će imati efekta.

Hvala puno,trudim se.Jedino sudoku ne volim.

Ono što se preporučuje je uspostavljanje vežbe kao navike, skoro kao uzimanje lekova na recept. A pošto je nekoliko studija pokazalo da je potrebno oko šest meseci da počnete da ubirate kognitivne prednosti vežbanja, on vas podseća da budete strpljivi dok tražite prve rezultate - a zatim da nastavite da vežbate doživotno.
Ciljajte na vežbanje umerenog intenziteta — kao što je brzo hodanje — 150 minuta nedeljno. Počnite sa nekoliko minuta dnevno i povećavajte količinu za 5 ili 10 minuta svake nedelje dok ne postignete svoj cilj.

Kod mene posle 32 godine je vec kao droga....
Ja cesto znam i na letovanjima da vezbam,jeste da onda sa puno manjim intenzitetom ali i onda.Meni dan proveden bez treninga i citanja je propao dan.

Znam mnoge profi sportiste koji ne prestaju sa treninzima ni tokom odmora. Razumem sve, naravno. I to je za veliko poštovanje da se održava forma i tokom odmora.

Hvala puno.Veruj mi posle izvesnog vremena to je vec navika bez koje ne mozes.

Napomenuo bih samo da određene osobe treniraju u nekom periodu mart-jun. Pre letovanja, da postignu određenu liniju i posle toga ne treniraju više. Ne treba tako da bude. Podrazumeva se da osoba treba da bude stalno u formi i da trenira u kontinuitetu, a ne tako kampanjski.

Ja njih zovem sezonci i nikada mi nisu bili jasni!

Ono što se preporučuje je uspostavljanje vežbe kao navike, skoro kao uzimanje lekova na recept. A pošto je nekoliko studija pokazalo da je potrebno oko šest meseci da počnete da ubirate kognitivne prednosti vežbanja, on vas podseća da budete strpljivi dok tražite prve rezultate - a zatim da nastavite da vežbate doživotno.
Ciljajte na vežbanje umerenog intenziteta — kao što je brzo hodanje — 150 minuta nedeljno. Počnite sa nekoliko minuta dnevno i povećavajte količinu za 5 ili 10 minuta svake nedelje dok ne postignete svoj cilj.

Ovo su dodatni razlozi za sve one koji do sada nisu trenirali, da počnu da vežbaju i da to primenjuju ceo život.

Pod obavezno!!!

Mnoge studije sugerišu da su delovi mozga koji kontrolišu razmišljanje i pamćenje veći po zapremini kod ljudi koji vežbaju nego kod ljudi koji to ne rade. Još interesantniji je nalaz da je bavljenje programom redovnog vežbanja umerenog intenziteta tokom šest meseci ili godinu dana povezano sa povećanjem zapremine određenih regiona mozga.
Vežbanje takođe može indirektno da poboljša pamćenje i razmišljanje poboljšanjem raspoloženja i sna, kao i smanjenjem stresa i anksioznosti. Problemi u ovim oblastima često uzrokuju ili doprinose kognitivnim oštećenjima.

Zbog svega što si navela se vežbanje i preporučuje kao mogućnost prevencije demencije. Ipak ima dosta uticaja na poboljšanje pamćenja.

I ne samo demencije,vec i oslobadanje stresa i svega negativnog sa cim se svakodnevno susreces.

Svako vežbanje pozitivno utiče na održanje i poboljšanje mentalne efikasnosti. Borilačke veštine su najpreporučljivije, posebno za decu. Sa treningom borilačkih veština se znatno bolje razvija i koristi inteligencija.
Kod starijih osoba brzi hod se smatra najpreporučljivijom aktivnosti.
Koju god umerenu aktivnost odaberete, teško da možete pogrešiti.
Nove studije sve više otkrivaju benefited vežbanja.

Pored toga borilacki sport kod mladih pored toga sto si ti navela  razvija i disciplinu i motoriku i nauci ih kako da padaju a da se ne povrede i jos mnogo toga.

Odlično nadovezivanje. Zaista disciplina, koordinacija, samo vežbanje- sve to doprinosi razvoju nervnog sistema.

Bilo je reči i o tome kako disciplina sa treniranjem doprinosi i boljoj disciplini u učenju. Radne navike u treniranju i radne navike sa učenjem.

Da li je jedna vežba bolja od druge u smislu zdravlja mozga? Ne znamo odgovor na ovo pitanje, jer su se skoro sva dosadašnja istraživanja bavila hodanjem. Ali verovatno je da bi drugi oblici aerobnih vežbi koji podstiču rad srca mogli da donesu slične koristi.

Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Societi otkrila je da je tai či pokazao potencijal da poboljša kognitivne funkcije kod starijih osoba, posebno u oblasti izvršne funkcije, koja upravlja kognitivnim procesima kao što su planiranje, radna memorija, pažnja, rešavanje problema, i verbalno rasuđivanje. To može biti zato što tai chi, borilačka veština koja uključuje spore, fokusirane pokrete, zahteva učenje i pamćenje novih veština i obrazaca pokreta.

Da li znaš možda da li su u nekim istraživanjima poređen uticaj anaerobnih i aerobnih vežbi?

Nisam pronašla takva istraživanja ali čim na nešto naime dodatno objavljujem. Za sada su se fokusirali na aerobne vežbe i njihovov uticaj na kognicije. Čak su i na eksperimentalnim životinjama ispitivali vežbanje na traci i uticaj na snalaženje u prostoru i pokazalo se da ima povoljan uticaj.

Važi. Svakako je aerobno vežbanje bolje u smislu značajnije vaskularizacije. Nego mi je zanimljivo da vidimo da li su radili studije sa anaerobnim vežbanjem.

Svako vežbanje pozitivno utiče na održanje i poboljšanje mentalne efikasnosti. Borilačke veštine su najpreporučljivije, posebno za decu. Sa treningom borilačkih veština se znatno bolje razvija i koristi inteligencija.
Kod starijih osoba brzi hod se smatra najpreporučljivijom aktivnosti.
Koju god umerenu aktivnost odaberete, teško da možete pogrešiti.
Nove studije sve više otkrivaju benefited vežbanja.

Pored toga borilacki sport kod mladih pored toga sto si ti navela  razvija i disciplinu i motoriku i nauci ih kako da padaju a da se ne povrede i jos mnogo toga.

Odlično nadovezivanje. Zaista disciplina, koordinacija, samo vežbanje- sve to doprinosi razvoju nervnog sistema.

Verovatno već znate da je vežbanje neophodno da biste sačuvali snagu mišića, održali srce jakim, održali zdravu telesnu težinu i sprečili hronične bolesti kao što je dijabetes. Ali vežbanje takođe može pomoći da poboljšate svoje veštine razmišljanja. Iza ovoga stoji mnogo nauke.

Bravo,jako dobra tema!!!!To sam i ja vec vise puta hteo da napisem,ali ti si extra uradila!!!!!Ti vise sa naucne strane.
Vezbanje i sve sto steknete posredstvom vezbanja moze vam kasnije puno pomoci i u ostalim sferama vaseg zivota.

Hvala. Htela sam sa što više naučne strane da obrazložim. Mogla bih da pišem i kako to deluje na neuronske krugove ali bojim se da se ne raspiše i preteram. 😅

Ono što se preporučuje je uspostavljanje vežbe kao navike, skoro kao uzimanje lekova na recept. A pošto je nekoliko studija pokazalo da je potrebno oko šest meseci da počnete da ubirate kognitivne prednosti vežbanja, on vas podseća da budete strpljivi dok tražite prve rezultate - a zatim da nastavite da vežbate doživotno.
Ciljajte na vežbanje umerenog intenziteta — kao što je brzo hodanje — 150 minuta nedeljno. Počnite sa nekoliko minuta dnevno i povećavajte količinu za 5 ili 10 minuta svake nedelje dok ne postignete svoj cilj.

Kod mene posle 32 godine je vec kao droga....
Ja cesto znam i na letovanjima da vezbam,jeste da onda sa puno manjim intenzitetom ali i onda.Meni dan proveden bez treninga i citanja je propao dan.

Tako treba svako, čitanje, rešavanje sudooka i ukrštenih reči, šetnja i konstruktivni razgovori su ono što održava "pamet" kod starijih. Pošto si ti mlađi dobro radiš na prevenciji i svakako će imati efekta.

Da li je jedna vežba bolja od druge u smislu zdravlja mozga? Ne znamo odgovor na ovo pitanje, jer su se skoro sva dosadašnja istraživanja bavila hodanjem. Ali verovatno je da bi drugi oblici aerobnih vežbi koji podstiču rad srca mogli da donesu slične koristi.

Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Societi otkrila je da je tai či pokazao potencijal da poboljša kognitivne funkcije kod starijih osoba, posebno u oblasti izvršne funkcije, koja upravlja kognitivnim procesima kao što su planiranje, radna memorija, pažnja, rešavanje problema, i verbalno rasuđivanje. To može biti zato što tai chi, borilačka veština koja uključuje spore, fokusirane pokrete, zahteva učenje i pamćenje novih veština i obrazaca pokreta.

Da li znaš možda da li su u nekim istraživanjima poređen uticaj anaerobnih i aerobnih vežbi?

Nisam pronašla takva istraživanja ali čim na nešto naime dodatno objavljujem. Za sada su se fokusirali na aerobne vežbe i njihovov uticaj na kognicije. Čak su i na eksperimentalnim životinjama ispitivali vežbanje na traci i uticaj na snalaženje u prostoru i pokazalo se da ima povoljan uticaj.

Napomenuo bih samo da određene osobe treniraju u nekom periodu mart-jun. Pre letovanja, da postignu određenu liniju i posle toga ne treniraju više. Ne treba tako da bude. Podrazumeva se da osoba treba da bude stalno u formi i da trenira u kontinuitetu, a ne tako kampanjski.