IARC je klasifikovao aspartam kao moguće kancerogen za ljude (Grupa 2B) na osnovu ograničenih dokaza za rak kod ljudi (konkretno, za hepatocelularni karcinom, koji je vrsta raka jetre). Takođe su postojali ograničeni dokazi za rak kod eksperimentalnih životinja i ograničeni dokazi u vezi sa mogućim mehanizmima za izazivanje raka.

Dva tela su sprovela nezavisne, ali komplementarne preglede kako bi procenili potencijalnu opasnost od karcinogena i druge zdravstvene rizike povezane sa konzumiranjem aspartama.

Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Svake godine 1 od 6 ljudi umre od raka. Nauka kontinuirano napreduje kako bi procenila moguće faktore koji iniciraju ili olakšavaju rak, u nadi da će smanjiti ove brojke i ljudske žrtve. Procene aspartama su pokazale da, iako bezbednost nije glavna briga u dozama koje se obično koriste, opisani su potencijalni efekti koje treba istražiti više i boljih studija.

Aspartam je veštački zaslađivač koji se široko koristi u raznim proizvodima za hranu i piće od 1980-ih, uključujući dijetalna pića, žvakaće gume, želatin, sladoled, mlečne proizvode kao što su jogurt, žitarice za doručak, pasta za zube i lekove kao što je sirup protiv kašlja i vitamini za žvakanje.

Procene uticaja na zdravlje zaslađivača aspartama bez šećera objavile su 14.07.2023. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Zajednički stručni komitet za prehrambene aditive (JECFA) Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Pozivajući se na „ograničene dokaze“ o kancerogenosti kod ljudi, IARC je klasifikovao aspartam kao moguće kancerogen za ljude (IARC grupa 2B), a JECFA je ponovo potvrdio prihvatljiv dnevni unos od 40 mg/kg telesne težine.

To je usledilo nakon studije Instituta Ramacini u Italiji početkom 2000-ih, koja je izvestila da su neki karcinomi kod miševa i pacova povezani sa aspartamom.

Aspartam je opsežno proučavan godinama. Prošle godine, opservaciona studija u Francuskoj među 100.000 odraslih pokazala je da ljudi koji konzumiraju veće količine aspartama imaju nešto veći rizik od raka.

„Radiofrekventna elektromagnetna polja“ povezana sa korišćenjem mobilnih telefona „verovatno izazivaju rak“. Kao i aspartam, ovo znači da postoje ili ograničeni dokazi da mogu izazvati rak kod ljudi, dovoljno dokaza kod životinja ili jaki dokazi o karakteristikama.

Konačna grupa - "ne može se klasifikovati" - znači da nema dovoljno dokaza.

Prva grupa uključuje supstance od prerađenog mesa do azbesta, za koje sve imaju ubedljive dokaze da uzrokuju rak.

Rad preko noći i konzumiranje crvenog mesa spadaju u „verovatnu” klasu, što znači da postoje ograničeni dokazi da ove supstance ili situacije mogu izazvati rak kod ljudi ili bolji dokazi koji pokazuju da izazivaju rak kod životinja, ili jaki dokazi koji pokazuju da imaju slične karakteristike kao i drugi ljudski kancerogeni.

Odluke su se takođe suočile sa kritikama zbog izazivanja nepotrebne uzbune zbog supstanci ili situacija koje se teško izbegavaju. Ima četiri različita nivoa klasifikacije - kancerogena, verovatno kancerogena, moguće kancerogena i ne može se klasifikovati. Nivoi se zasnivaju na snazi dokaza, a ne na tome koliko je supstanca opasna.

Godine 1981. je rečeno da je aspartam bezbedan za konzumiranje u okviru prihvaćenih dnevnih ograničenja. Na primer, odrasla osoba koja teži 60 kg morala bi da popije između 12 i 36 konzervi dijetalne sode (u zavisnosti od količine aspartama u napitku) svakog dana da bi bila u opasnosti.