Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Brisanej ruku vlaznim maramica, itd.

Što, inače, nema neke veze sa dezinfekcijom.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

kako ne, tempo i tenzija su nam nametnuti.

Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Ne shvatajuci da upravo sa tim zastitnistvom najvise ugrozavaju svoje dete.

Kakvi će biti kao odrasli ljudi pokazaće vreme. A vidimo i sada već neke rezultate takvog vaspitanja.

Znamo vec kakvi cebiti-nesposobni i za sebe i za zivot.

Funkcija insulina je održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi – transportom glukoze iz krvi u ćelije organizma. Ovom funkcijom insulin omogućava da ćelije pravovremeno iskoriste glukozu iz krvi za svoje energetske potrebe.

Kako insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije slabo reaguju ili ne reaguju na insulin – njegov nivo u krvi raste. Insulin u krvi vezuje glukozu, čiji nivo u krvi takođe raste zbog nemogućnosti transporta unutar ćelija. Na taj način, insulinska rezistencija dovodi do toksičnih nivoa glukoze u krvi – stanja poznatog kao visok šećer u krvi.

Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Brisanej ruku vlaznim maramica, itd.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Rekla bih da ipak to najviše utiče.

Sta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi i otpornost (rezistencija) ćelija na insulinski signal.

Kakvo je vaše mišljenje o ovom istraživanju? Voleo bih da čujem komenatare. Meni je zanimljivo poređenje.

Iskreno nekih stvari sam znao recimo za secere, i konditorskih pica,cipseva itd ali da sada radimo tezi posao nego sto su ranije radili...i da jedemo vise to nisam znao.

To je meni malo diskutabilno. Tu ima nekih neslaganja, verovatno. Ali se sa većinom činjenica slažem.

Kako mozemo sad raditi tezi posao nego u sedamdesetim godinama kada je moj komsija sa konjem orao njivu,sada se to radi traktorom,pa onda kosenje trave,onda su to radili rucno sa kosom i prikupljali rucno sada za sve to postoje masine....isto i za hranu....oni seljaci kada izadu na njivu za uzinu sunke,slanine,luka,paradajza i da ne nabrajam dalje,i gde smo mi sad sa recimo ovsenim pahuljama....tako da je to VEOMA diskutabilno...

Slazem se. Danas je sve olaksano. To ne znam kako su pretpostavili da danas radimo teze poslove. Ne znam u kom smislu teze. Fizicki nisu tezi,sigurno.

Da je veca odgovornost sa time se slazem,a da fizicki nije teze i u to sam siguran.

Nije teze, ali mislim da je nekada posao padao na celu porodicu,a da sada jedan ili dva clana rade sve.

Na šta tačno misliš?

Lepo, cela proodica sedne na traktor-dva i ode na njivu, a sada npr. samo otac.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Da, ali zasto?

Posledica vaspitanja, nezdrave sredine, nedovoljnog sazrevanja...

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

A vidis a ja opet znam par ljudi koji su pod uticajem stresa dobili dijabetes....tako da se slazem sa onim tvojim nije sve crno-belo.

Znam i ja,svakako. Ali je to individualno,kao i za ostale bolesti.

To da je individualno sa tim se slazem,samo si ti rekao da je jedan tvoj profa razbio mit o tome kako se od stresa ne moze dobiti dijabetes,sa tim se ne slazem.

Ja smatram da će se kod nekih osoba javiti, zbog stresa, kod drugih neće. Ali ti drugi će možda dobiti neku drugu bolest, zbog stresa.

I opet se vratimo na stres.

Kakvo je vaše mišljenje o ovom istraživanju? Voleo bih da čujem komenatare. Meni je zanimljivo poređenje.

Iskreno nekih stvari sam znao recimo za secere, i konditorskih pica,cipseva itd ali da sada radimo tezi posao nego sto su ranije radili...i da jedemo vise to nisam znao.

To je meni malo diskutabilno. Tu ima nekih neslaganja, verovatno. Ali se sa većinom činjenica slažem.

Kako mozemo sad raditi tezi posao nego u sedamdesetim godinama kada je moj komsija sa konjem orao njivu,sada se to radi traktorom,pa onda kosenje trave,onda su to radili rucno sa kosom i prikupljali rucno sada za sve to postoje masine....isto i za hranu....oni seljaci kada izadu na njivu za uzinu sunke,slanine,luka,paradajza i da ne nabrajam dalje,i gde smo mi sad sa recimo ovsenim pahuljama....tako da je to VEOMA diskutabilno...

Slazem se. Danas je sve olaksano. To ne znam kako su pretpostavili da danas radimo teze poslove. Ne znam u kom smislu teze. Fizicki nisu tezi,sigurno.

Da je veca odgovornost sa time se slazem,a da fizicki nije teze i u to sam siguran.

Nije teze, ali mislim da je nekada posao padao na celu porodicu,a da sada jedan ili dva clana rade sve.

Na šta tačno misliš?

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Da, ali zasto?

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Rekla bih da ipak to najviše utiče.

Sta je insulinska rezistencija?

Kakvo je vaše mišljenje o ovom istraživanju? Voleo bih da čujem komenatare. Meni je zanimljivo poređenje.

Iskreno nekih stvari sam znao recimo za secere, i konditorskih pica,cipseva itd ali da sada radimo tezi posao nego sto su ranije radili...i da jedemo vise to nisam znao.

To je meni malo diskutabilno. Tu ima nekih neslaganja, verovatno. Ali se sa većinom činjenica slažem.

Kako mozemo sad raditi tezi posao nego u sedamdesetim godinama kada je moj komsija sa konjem orao njivu,sada se to radi traktorom,pa onda kosenje trave,onda su to radili rucno sa kosom i prikupljali rucno sada za sve to postoje masine....isto i za hranu....oni seljaci kada izadu na njivu za uzinu sunke,slanine,luka,paradajza i da ne nabrajam dalje,i gde smo mi sad sa recimo ovsenim pahuljama....tako da je to VEOMA diskutabilno...

Slazem se. Danas je sve olaksano. To ne znam kako su pretpostavili da danas radimo teze poslove. Ne znam u kom smislu teze. Fizicki nisu tezi,sigurno.

Da je veca odgovornost sa time se slazem,a da fizicki nije teze i u to sam siguran.

Nije teze, ali mislim da je nekada posao padao na celu porodicu,a da sada jedan ili dva clana rade sve.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

A vidis a ja opet znam par ljudi koji su pod uticajem stresa dobili dijabetes....tako da se slazem sa onim tvojim nije sve crno-belo.

Znam i ja,svakako. Ali je to individualno,kao i za ostale bolesti.

To da je individualno sa tim se slazem,samo si ti rekao da je jedan tvoj profa razbio mit o tome kako se od stresa ne moze dobiti dijabetes,sa tim se ne slazem.

Sve se bolesti mogu dobiti od stresa.

Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Ne shvatajuci da upravo sa tim zastitnistvom najvise ugrozavaju svoje dete.

Kakvi će biti kao odrasli ljudi pokazaće vreme. A vidimo i sada već neke rezultate takvog vaspitanja.

Vidimo,ali mi se ne svida ono sto vidimo....