Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Pa kad preventivno se objašnjava ne mora da znači da je osoba na putu ka drugoj krajnjosti, jednostavno neki ljudi ne poznaju ni sebe niti okolinu dobro.

Tu si u pravu,ja sam to mislio da se to podrazumeva da bar sebe dobro poznajemo.

Uglavnom većina ljudi ne poznaju sebe. Ali to je specifična tema...

Tu se slazem,ali to je najlaksi put do uspeha u bilo cemu kao i u zdravlju.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Pa kad preventivno se objašnjava ne mora da znači da je osoba na putu ka drugoj krajnjosti, jednostavno neki ljudi ne poznaju ni sebe niti okolinu dobro.

Tu si u pravu,ja sam to mislio da se to podrazumeva da bar sebe dobro poznajemo.

Uglavnom većina ljudi ne poznaju sebe. Ali to je specifična tema...

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Pa kad preventivno se objašnjava ne mora da znači da je osoba na putu ka drugoj krajnjosti, jednostavno neki ljudi ne poznaju ni sebe niti okolinu dobro.

Nekada je najteze spoznati sebe. Zvuci kao paradoks,ali je tako.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Pa kad preventivno se objašnjava ne mora da znači da je osoba na putu ka drugoj krajnjosti, jednostavno neki ljudi ne poznaju ni sebe niti okolinu dobro.

Tu si u pravu,ja sam to mislio da se to podrazumeva da bar sebe dobro poznajemo.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Pa kad preventivno se objašnjava ne mora da znači da je osoba na putu ka drugoj krajnjosti, jednostavno neki ljudi ne poznaju ni sebe niti okolinu dobro.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Najteze je naci zlatnu sredinu,kao i u drugim aspektima zivota.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Ja mislim da ako vec moras objasnjavati da je to onda vec otislo u onu drugu krajnost.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

Sada prakticno svako je pod stresom. Jos od detinjstva. Zivimo brzo i to je neminovnost.

To jeste,ali to ne znaci neminovno da ako je brzo da ce nam biti lose.Teze svakako ali ako se na to od detinjstva naviknes onda ti je to ok.

Jeste ako se naviknenmo da ce nam biti lakse. Ali smatram da je taj ubrzani tempo stetan za organizam.

Siguran sam da je stetan za organizam to se vidi i po povecanom broju bolesti,smrtnih slucaja itd.To je sve posledica toga.

Zato treba u toku dana da imamo malo vremena da se odmorimo. Bar na pola sata. Znam da i ja to ne praktikujem uvek,ali treba da nam to bude rutina.

Prosto čovek treba da nauči kad da stane i ipak negde da bude prioritet sebi.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

Ne samo samo malo nego malo vise.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

E vidite I to je problem... Objasniti ljudima razliku između narcisoidnost i i sebičnosti od brige o sebi. Mnogi to shvate pogrešno i onda odu u drugu krajnost.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

Sada prakticno svako je pod stresom. Jos od detinjstva. Zivimo brzo i to je neminovnost.

To jeste,ali to ne znaci neminovno da ako je brzo da ce nam biti lose.Teze svakako ali ako se na to od detinjstva naviknes onda ti je to ok.

Jeste ako se naviknenmo da ce nam biti lakse. Ali smatram da je taj ubrzani tempo stetan za organizam.

Siguran sam da je stetan za organizam to se vidi i po povecanom broju bolesti,smrtnih slucaja itd.To je sve posledica toga.

Zato treba u toku dana da imamo malo vremena da se odmorimo. Bar na pola sata. Znam da i ja to ne praktikujem uvek,ali treba da nam to bude rutina.

Ne moras konkretno da spavas,nego da usporis malo.I ja to praktikujem kad god mogu.

Nema potrebe da spavamo. Ali bar da se malo zavalimo u krevet i gledamo tv i fino se opustimo.

Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Ne shvatajuci da upravo sa tim zastitnistvom najvise ugrozavaju svoje dete.

Kakvi će biti kao odrasli ljudi pokazaće vreme. A vidimo i sada već neke rezultate takvog vaspitanja.

Znamo vec kakvi cebiti-nesposobni i za sebe i za zivot.

Ja sam hteo suptilno samo da napomenem,a ti pravo u centar Slazem se. Jer toliki zastitnicki odnos roditelja prema svojoj deci samo do toga moze da dovede.

I sto je najgore roditelj smatra da sa time cini dobro detetu a uopste ne cini dobro,stavise cini mu/joj lose

Ma jeste. Roditelji misle da odlicno vaspitavaju decu. Nisu svesni sta im u stvari rade i kako to lose utice na njihovo sazrevanje.

Mislim da se polako shvata štetnost odgoja u prezaštićenim uslovima.

Nadam se jer je stvarno puno stete to donelo....

Posledice po razvoj takve dece su velike. Ne razmislja se cesto o tome.

A toliko školi o roditeljstvo ima...

Smatram da su ranije bolje odgajana deca. Danas sto kazes toliko skoli o tome,a ne vredi. Gora je situacija, nego dok nisu postojale.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

Sada prakticno svako je pod stresom. Jos od detinjstva. Zivimo brzo i to je neminovnost.

To jeste,ali to ne znaci neminovno da ako je brzo da ce nam biti lose.Teze svakako ali ako se na to od detinjstva naviknes onda ti je to ok.

Jeste ako se naviknenmo da ce nam biti lakse. Ali smatram da je taj ubrzani tempo stetan za organizam.

Siguran sam da je stetan za organizam to se vidi i po povecanom broju bolesti,smrtnih slucaja itd.To je sve posledica toga.

Zato treba u toku dana da imamo malo vremena da se odmorimo. Bar na pola sata. Znam da i ja to ne praktikujem uvek,ali treba da nam to bude rutina.

Prosto čovek treba da nauči kad da stane i ipak negde da bude prioritet sebi.

Sto bi se reklo- covek mora prvo da voli sebe,da bi mogao da voli druge i da bi onda drugi mogli da volje njega. Znaci prvo sebe malo da gledamo. Nije egoizam, ali prosto nekada moramo malo za sebe da imamo vremena.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

Sada prakticno svako je pod stresom. Jos od detinjstva. Zivimo brzo i to je neminovnost.

To jeste,ali to ne znaci neminovno da ako je brzo da ce nam biti lose.Teze svakako ali ako se na to od detinjstva naviknes onda ti je to ok.

Jeste ako se naviknenmo da ce nam biti lakse. Ali smatram da je taj ubrzani tempo stetan za organizam.

Siguran sam da je stetan za organizam to se vidi i po povecanom broju bolesti,smrtnih slucaja itd.To je sve posledica toga.

Zato treba u toku dana da imamo malo vremena da se odmorimo. Bar na pola sata. Znam da i ja to ne praktikujem uvek,ali treba da nam to bude rutina.

Ne moras konkretno da spavas,nego da usporis malo.I ja to praktikujem kad god mogu.

Danas su svi osetljiviji na sve koliko sam ja primetio,nekada nije bilo tako.I tu mislim na sve kako fizicki tako i psihicki.

I roditelji se mnogo više zaštitnički odnose prema svojoj deci. To smo ranije komentarisali i zaista je tako. Dolaze i takve generacije. Sve na tacni i zaštićeni kao beli medvedi.

Ne shvatajuci da upravo sa tim zastitnistvom najvise ugrozavaju svoje dete.

Kakvi će biti kao odrasli ljudi pokazaće vreme. A vidimo i sada već neke rezultate takvog vaspitanja.

Znamo vec kakvi cebiti-nesposobni i za sebe i za zivot.

Ja sam hteo suptilno samo da napomenem,a ti pravo u centar Slazem se. Jer toliki zastitnicki odnos roditelja prema svojoj deci samo do toga moze da dovede.

I sto je najgore roditelj smatra da sa time cini dobro detetu a uopste ne cini dobro,stavise cini mu/joj lose

Ma jeste. Roditelji misle da odlicno vaspitavaju decu. Nisu svesni sta im u stvari rade i kako to lose utice na njihovo sazrevanje.

Mislim da se polako shvata štetnost odgoja u prezaštićenim uslovima.

Nadam se jer je stvarno puno stete to donelo....

Posledice po razvoj takve dece su velike. Ne razmislja se cesto o tome.

A toliko školi o roditeljstvo ima...

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije.

Koliko znam na to jos utice i stres ili je to samo mit?

Jedan moj profesor endokrinolog je rekao da ljudi koji su bili u logorima u Drugom svetskom ratu nisu imali dijabetes. Tako da je on razbio mit o uticaju stresa na nastanak dijabetesa. Mada ja smatram da postoji izvestan uticaj. Ali je opet to individualna stvar. Neće svako pod stresom dobiti dijabetes, ni kancer, ni neku autoimunu bolest. Nije sve crno-belo.

Mislim da su ljudi drugačije tad shvatili stres, danas je niži prag tolerancije na frustracije.

Danas su mnoge osobe dosta osetljive na dejstvo stresa. Misliš da se to dosta razlikuje u odnosu na to kako je bilo nekada?

Mislim da se mnogo slabije podnose bilo kakve životne nedaće i prepreke. Prosto opao je prag podnošljivosti stresa, niža je tolerancija.

Jeste, verovatno zbog drugačijeg načina vaspitanja.

Nedostatak strpljenja usled prebrzog tempa života. Ima tu i do vaspitanja i do šire sredine, tj celokupnog društva.

Sada prakticno svako je pod stresom. Jos od detinjstva. Zivimo brzo i to je neminovnost.

To jeste,ali to ne znaci neminovno da ako je brzo da ce nam biti lose.Teze svakako ali ako se na to od detinjstva naviknes onda ti je to ok.

Jeste ako se naviknenmo da ce nam biti lakse. Ali smatram da je taj ubrzani tempo stetan za organizam.

Siguran sam da je stetan za organizam to se vidi i po povecanom broju bolesti,smrtnih slucaja itd.To je sve posledica toga.

Zato treba u toku dana da imamo malo vremena da se odmorimo. Bar na pola sata. Znam da i ja to ne praktikujem uvek,ali treba da nam to bude rutina.

Prosto čovek treba da nauči kad da stane i ipak negde da bude prioritet sebi.