6. Trovanje ugljen-monoksidom
Ugljenmonoksid se često naziva „tihi ubica“ jer je to gas bez mirisa i boje koji se nalazi u izduvnim gasovima goriva koja sadrže ugljenik (gas, drvo, ugalj, itd.). Udisanje isparenja uzrokuje nakupljanje ugljen-monoksida u vašem krvotoku. Ugljen monoksid smanjuje isporuku kiseonika vašem telu. To može dovesti do problema sa mozgom i srcem. Simptomi trovanja ugljen-monoksidom uključuju glavobolju, mučninu, vrtoglavicu i umor.

5. Promrzline
Promrzline mogu izazvati trajno oštećenje tela jer se koža, nervi i tkivo smrzavaju na izloženom mestu. Vaši ekstremiteti - ruke, stopala, uši ili vrh nosa - su najranjiviji na ove povrede od hladnog vremena. Izbegavajte produženo vreme na otvorenom po hladnom vremenu. Ako morate da izađete napolje, nošenje rukavica, toplih čarapa i šešira može pomoći u sprečavanju promrzlina.

Prvi znaci promrzlina mogu biti utrnulost, nespretnost i hladna koža. Koža takođe može izgledati promenjena ili crna. Tretman često uključuje zagrevanje (sve dok ne postoji rizik od ponovnog smrzavanja), negu rana i kupaciju bola.

4. Hipotermija
Telo odlično održava stalnu temperaturu, ali produženo izlaganje hladnoći može preplaviti njegovu autoregulaciju. Hipotermija se javlja kada telesna temperatura osobe padne ispod 35° C. Ako morate da budete napolju tokom hladnog vremena, nosite mnogo slojeva i ostanite što je moguće suvlji. Starije osobe i mala deca su često izloženi većem riziku, ali hipotermija može uticati na svakoga. Upotreba alkohola takođe može da vas učini podložnijim hipotermiji.

Znaci upozorenja hipotermije uključuju drhtavicu, gubitak spretnosti, oštećeno razmišljanje, ubrzan puls i pojačano disanje. Drhtavica je jedan od načina na koji telo održava temperaturu. Kako hipotermija napreduje, mehanizam drhtanja tela može prestati da radi, ljudi mogu postati još više zbunjeni i srce može prestati da radi normalno. Ako mislite da neko pati od hipotermije, pozovite hitnu, nežno ga izvadite sa hladnoće i skinite svu mokru odeću. Ako mislite da neko nema puls, pozovite 194 i započnite kardiopulmonalnu reanimaciju.

3. Srčani udari
Čišćenje snega može biti naporan posao, posebno za nekoga čije srce možda nije naviklo na tu količinu ili vrstu vežbi. Ako imate jedan ili više faktora rizika za srčana oboljenja, izbegavajte preterivanje po hladnom vremenu. To znači da pravite česte pauze u lopatanju ili da neko drugi to uradi umesto vas, i da uđete unutra ako počnete da se pregrevate.

Ako osetite kratak dah, bol u grudima ili bilo koje druge simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Ako već neko vreme niste posetili svog lekara primarne zdravstvene zaštite, možda je vreme za godišnji pregled kako biste bili sigurni da ste u vrhunskoj formi!

2. Povrede leđa i vrata
Lopatanje može izazvati povrede vrata i leđa po hladnom vremenu, zbog čega je važna pravilna forma. Umesto da podižete sneg na lopatu, odgurnite sneg. Zaštitite leđa tako što ćete lagano savijati kolena. Možda ćete takođe želeti da prvo zagrejete mišiće istezanjem.

Ako padnete i ne možete da ustanete, mislite da imate slomljenu kost ili imate jake bolove, trebate pozvati  hitnu pomoć. Ovo je posebno važno ako imate ili mislite da možda imate povredu glave, jer može biti ozbiljna. Obavezno pozovite hitnu pomoć ako ste imali gubitak svesti, imate jaku glavobolju nakon pada, mučninu i povraćanje, konfuziju ili dezorijentaciju nakon povrede, povećanu pospanost, napade ili ste na lekovima za razređivanje krvi.

Šta da radite ako padnete
Odgovarajuća nega nakon pada je uvek važna, a to posebno važi za starije osobe. Stariji ljudi od 65 godina, mogu biti teško povređeni i nakon naizgled bezazlenih situacija kao što je klizanje dok silaze sa ivičnjaka, što bi kod mlađih ljudi izazvalo lakše povrede. Slomljeni kukovi, povrede glave i druge ozbiljne povrede mogu značajno uticati na opšte zdravlje, blagostanje i dugovečnost i ne treba ih potcenjivati. Klinika za hitnu negu može biti prikladna ako mislite da imate uganuće ili istegnuće. Mnoge manje povrede mogu se lečiti mirovanjem, ledom, kompresijom i elevacijom.

Ako ćete hodati po mraku, nosite odeću jarkih boja ili reflektujući materijal i poštujte sva pravila bezbednosti u saobraćaju za pešake. Važno je da se oblačite na niskim temperaturama, ali pazite da vam odeća, poput šešira ili šala, ne smeta vašim očima. Želite da vidite put ispred sebe kako biste izbegli da se spotaknete na nešto neočekivano. Takođe, imajte na umu da vam maska za lice koja loše pristaje ili maska za lice zbog koje se zamagljuju naočare može ometati vaš vid.

Obucite se mudro da biste sprečili padove
Ako znate da ćete morati da hodate po snegu ili ledu, vaš izbor obuće je bitan. Uverite se da su vam cipele udobne i da vam dobro stoje. Izaberite par sa dobrim gazištima i malo prijanjanja; cipele sa gumenim đonom obično imaju najbolju vuču. Razmislite o dodavanju bitve na cipele za dodatnu vuču. Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Societi otkrila je da ovi proizvodi smanjuju rizik od padova na otvorenom i zimskih povreda. Ako koristite štap, dodavanje neklizajućeg vrha štapa posebno za sneg i led takođe može pomoći. Nosite mobilni telefon da biste mogli da pozovete pomoć ako padnete i ne možete da ustanete. Nemojte gledati u mobilni prilikom hoda po klizavom terenu.

Preduzmite mere predostrožnosti da smanjite rizik od padova pri ulasku ili izlasku iz automobila tako što ćete parkirati na dobro osvetljenom mestu i uverite se da je podloga čvrsta pre nego što izađete. Većina ljudi ima tendenciju da ulazi i izlazi iz automobila jednu po jednu nogu, ali korišćenje obe noge zajedno će vam pružiti veću podršku. Da biste ušli, prvo se spustite u sedište, a zatim zamahnite obe noge u isto vreme. Da biste izašli, zamahnite obe noge i ustanite. Ako očekujete da će oblast biti klizava ili zaleđena, može biti od pomoći da u automobilu nosite so kako biste ih mogli posipati ispred.

Ako vodite računa o tome kako hodate zimi, možete smanjiti šanse da se okliznete na ledu. Pravite kratke, spore korake sa blago savijenim kolenima - kao da se gegate kao pingvin - i ispružite ruke u stranu. Ako ostavite ruke u džepovima, biće teže održati ravnotežu. Koristite rukohvate kad god je to moguće i tretirajte svaki prolaz kao da ima mnogo leda. Planirajte unapred i dajte sebi dovoljno vremena da stignete na odredište.

1. Okliznuća i padovi
Zaleđene spoljašnje površine čine ljude sklonim okliznućima i padovima. Nastale povrede mogu uključivati slomljene kosti, povređena leđa ili uganuće zglobova. Povrede glave su takođe česte.
Februar je mesec kada se najčešće dešavaju povrede nastale na ovaj način. U proseku se ljudi zbog ovakvih povreda zadržavaju oko nedelju dana u bolnici u zavisnosti od težine- nekima ne treba bolničko lečenja, a nekima treba i operativno zbrinjavanje.

Hladnoća, sneg i led su sastavni deo života zimi, tako da može biti veliki izazov ostati zdrav u ovo doba godine. Odeljenja hitne pomoći često viđaju ljude koji dolaze zbog povreda po hladnom vremenu, od kojih se neke mogu sprečiti.