Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Znam da nisi imao tu nameru i zaista ne treba niko to loše da shvati. Krajnje je dobronamerna i motivišuća slika.

Hvala ti.Cilj mi je i bio da motivisem ljude ukljucujuci i nas jer svi imamo lose trenutke.

Tako i treba.

Ove godine u maju ce biti 35 godina otkako to radim i mislim da sam par ljudi motivisao za sve ove godine.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.

I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.

Ne može uvek sve da ide glatko. Lepo si rekao. Nekada sačekamo, pa vidimo kako dalje.
[/quote]

U suprotnom mozemo samo veci problem napraviti.
[/quote]
Naravno. I onda je veca steta,nego korist,sto ni narod rekao. Zato moramo umeti da balansiramo u zivotu. Sto najcesce uopste nije lako.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Znam da nisi imao tu nameru i zaista ne treba niko to loše da shvati. Krajnje je dobronamerna i motivišuća slika.

Hvala ti.Cilj mi je i bio da motivisem ljude ukljucujuci i nas jer svi imamo lose trenutke.

Tako i treba.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.

I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.
[/quote]
Ne može uvek sve da ide glatko. Lepo si rekao. Nekada sačekamo, pa vidimo kako dalje.
[/quote]

U suprotnom mozemo samo veci problem napraviti.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.

I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.
[/quote]
Svaka čast. To je pronalaženje prave mere.
[/quote]
Hvala ti puno!!!

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.
[/quote]
I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.
[/quote]
Svaka čast. To je pronalaženje prave mere.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.

To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.
[/quote]
I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.
[/quote]
Ne može uvek sve da ide glatko. Lepo si rekao. Nekada sačekamo, pa vidimo kako dalje.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Znam da nisi imao tu nameru i zaista ne treba niko to loše da shvati. Krajnje je dobronamerna i motivišuća slika.

Hvala ti.Cilj mi je i bio da motivisem ljude ukljucujuci i nas jer svi imamo lose trenutke.

Odlična je motivacija. Meni je baš dobro poređenje i dobar podsticaj.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.

Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.
[/quote]
To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.
[/quote]
I to sam isto preuzeo iz sporta.Nekad jednostavno nije isao trening,nisu isle kilaze pa sam onda odmorio i onda sam slledeci trening odradio to sto sam trebao i onda sam uradio lagano,bez problema.To sam preneo i na svakodnevni zivot.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Znam da nisi imao tu nameru i zaista ne treba niko to loše da shvati. Krajnje je dobronamerna i motivišuća slika.

Hvala ti.Cilj mi je i bio da motivisem ljude ukljucujuci i nas jer svi imamo lose trenutke.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Ne da ne koristimo,nego nismo ni blizu.

Nismo. A nismo ni svesni koliko sami sebe ograničavamo.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Odusevila me je fotka. Odlicna komparacija o ovome sto smo pricali. Znaci mi bas tako sebe ogranicavamo,a nismo svesni sta sve mozemo.

Hvala ti.Odmah sam se setio te fotke kada sam procitao taj deo gde smo pisali o ogranicenjima....

Genijalno poredjenje. Tako je kod mnogih osoba.

Inače u zimskim mesecima, naročito kod starijih osoba, je čest prelom butne kosti tzv. femura. Od svih preloma butne kosti, najviše hirurških, medicinskih, socijalnih i ekonomskih teškoća i problema stvaraju  prelomi vrata butne kosti i njenog gornjeg okrajka, tzv.  prelomi kuka.

Danas je bas pala jedna starija gospoda na trotoaru ispred mene i niko da  pomogne ko je bio blizu,ja sam bio malo dalje ali sam pomogao kada sam stigao.A bilo je ispred supermarketa kod nas u Topoli.Strasno kako neki ljudi to mogu da gledaju ravnodusno....

To je nekada bilo nezamislivo da se ne pomogne u takvim i sličnim situacijama. Eto dokle smo došli. A verovao sam da je bar po manjim mestima bolja situacija.

Još ima ljudi koji žele da pomognu. Neki ljudi iz straha ne prilaze jer ne znaju šta da urade.

Ima sigurno i toga. Ali ima i onih koji ne prilaze, jer su bezosećajni prema drugima.

Ja sam trenutno iskusio vise ovo drugo sto si napisao,bezosecajnost prema drugima....

Znam jednom prilikom sta se desilo,zato i kazem da ima mnogo egoisticnih osoba.

Tu si nazalost maximalno u pravu!

Vremena su se promenila. I to prema negativnoj strani.

Ja sam jedino u sportu znao da predem neke granice i da podizem neke kilaze koje dotad u mojoj kategoriji nisu bile dizane,ali to znanje nisam uvek uspeo da prenesem u svakodnevni zivot.Kod nekih stvari jesam,kod nekih nisam.

Dobro, biće prilike. Uvek ima mogućnosti da svakodnevno uradimo nešto za sebe.

Naravno, i radim na tome,samo sam podelio svoje sopstveno iskustvo i da pokazem ljudima da ni mi ne uspevamo uvek,ali jedno je sigurno da se ne predajemo!!!

I nismo uvek u stanju sve probleme da rešimo i prepreke prevaziđemo. To je normalno i ljudski. Nekada koliko god teoretski i iskustveno znali nešto ne uspemo neki strah ili kočnicu da prevaziđemo.
[/quote]
Upravo tako.A ja takve stvari moram da naucim da pustim,jer se ja kod takvih situacija jako izjedam/nerviram i to mi nije dobro.
[/quote]
To si lepo rekao nekad kada ne ide nije loše ni pustiti i sačekati da se malo stabilizujemo pa onda početi ispočetka. Ne ide ni na silu i po svaku cenu.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Da, ovo je vrlo lepo i slikovito objašnjeno mada bi se danas mnogi uvredili zbog ove asocijacije.

Nisam imao tu nameru sa tom slikom,ali puno puta sam se i ja tako osecao,dok nisam shvatio neke stvari.

Znam da nisi imao tu nameru i zaista ne treba niko to loše da shvati. Krajnje je dobronamerna i motivišuća slika.

Imao je,pogotovo u pocetku,nekih 3-4 meseca skoro svakodnevno,posle sve rede i rede.
Molim Boga da je bez posledica to izbacio iz sebe!!!!

Ako mu sada nije problem da o tome priča i nema problema sa vožnjom onda je verovatno bez posledica.

Sa voznjom od pocetka nije imao problem,ni kad ga je neko drugi vozio ni kad sam ga ja vozio,ni kad prolzaimo kroz taj put....ja kad god mogu zaobidem taj deo puta,odem auto putem,a kad bas moram proci onda mi je otezano disanje,nervozan sam....ne volim tamo proci...
O tome dosta dugo nije pricao,godinama, ni sa kim,savetovali su nam ga da ne ispitujemo,da ga pustimo pa ce on sam reci kad bude bio spreman.E sad,on je jednom prilikom sto sam i pisao meni ispricao sve to ali ne voli da prica o tome.

Veliki je to stres. Znam osobe koje onda ne smeju ni da se voze sa nekim ili i same ne smeju da voze, posle nekih saobraćajki.

Hvala Bogu to nije slucaj sa nama.

Drago mi je što je tako. Dosta je važno da se može normalno funkcionisati.

Ja mislim da sa jedne strane imam srece sto je bio u to vreme jako mlad,a sa druge strane imam srecu sto je jaka veza izmedu nas!

Zdravi odnosi u porodici su osnova za normalno funkcionisanje celog društva. U današnje vreme smo svedoci da upravo to nedostaje u mnogim slučajevima.

Svi rade po ceo dan i onda ocekuju da ce ucitelji,nastavnici,profesori,vaspitacice uciniti sve umesto njih,sto je naravno nerealna stvar,jer si ti roditelj tog deteta i od tebe mora da uci,naravno i od ostalih ali neke stvari dete nosi od kuce i ako to nema onda....dzabe sve!

Apsolutno. Jedin sto je sve namesteno takod a u danasnje vreme roditelji najmanje budu sa tom decom. I onda vrlo pametno to malo vremena moraju da iskoriste .

Da,o tome smo vec pricali,to je opet do organizacije.Zato ja vezbam uvece da bih dotle posle posla mogao biti sa njima i kvalitetno provoditi vreme sa njima a ne samo sedeti jedan pored drugog i buljiti u mobilne,kompjuter ili tv......

Super je ako si uspeo tako. A nemas problem sa zaspis posle?

Nisam odmah uspeo ali ljudski organizam je cudo i naucio sam vec i stojeci da spavam,samo da se naslonim na nesto.Malo sale naravno,ali kad postanes roditelj naucices da zaspes bilo kad i bilo gde ....
I od onda hvala Bogu retko kad imam problema da zaspim!

Dokaz je da se možemo adaptirati na mnoge uslove.

Ljudski organizam je cudo na sve moze da se adaptira!U to sam se vec vise puta uverio,kada sa za nesto mislio da je nemoguce.

Jeste tako. Mislim da su granice adaptacije mnogo veće nego što mislimo.

Definitivno ne koristimo sve svoje potencijale, koje prirodno posedujemo.

Ne da ne koristimo,nego nismo ni blizu.

Nismo. A nismo ni svesni koliko sami sebe ograničavamo.

Kad to kazes onda se setim ove slike,gde je konj vezan za jednu plasticnu stolicu koju bi lako mogao da odvuce,ali nije ni svestan toga...

Odusevila me je fotka. Odlicna komparacija o ovome sto smo pricali. Znaci mi bas tako sebe ogranicavamo,a nismo svesni sta sve mozemo.

Hvala ti.Odmah sam se setio te fotke kada sam procitao taj deo gde smo pisali o ogranicenjima....