U jesen se često menja dnevni ritam — ranije se ulazi u kuću, manje se krećemo napolju, više vremena provodimo pod veštačkim svetlom.
Takođe, teža hrana i manjak fizičke aktivnosti mogu doprineti:

osećaju umora i tromosti,

poremećaju ritma spavanja ako se jede kasno uveče.

Ranije ulazim ali ne krećem se manje napolju.

Na jesen su noći hladnije, što zapravo poboljšava kvalitet sna, jer telo lakše ulazi u fazu dubokog sna na nižoj temperaturi (idealna sobna temperatura je oko 18–20°C).
Zato mnogi ljudi spavaju bolje i dublje nego leti, kad je vruće.

Po ovome bi onda trebali da budemo naspavaniji, što nažalost nije slučaj.

Manjak sunčeve svetlosti smanjuje i lučenje serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
To može dovesti do:

blage sezonske depresije ili neraspoloženja (tzv. SAD – seasonal affective disorder),

veće potrebe za snom, ali i težeg buđenja.

I o ovome,mada ovde smatram da svako drugačije reaguje.

Na jesen dani postaju kraći, a noći duže. To utiče na cirkadijalni ritam (naš unutrašnji biološki sat).

Manje dnevne svetlosti znači da telo ranije počinje da luči melatonin, hormon koji nas uspavljuje.

Zato mnogi ljudi u jesen osećaju pospanost ranije uveče i teže se bude ujutru.

Što je sve normalno i o čemu smo već prošle godine pricali u ovoj temi.

Da li vam se sada više spava s obzirom na to da je dan kraći i vreme hladnije?

Meni se manje radi,ali nije zbog umora,nego jednostavno po mraku gubim volju,ali za spavanje nisam primetio.

To je takodje potpuno prirodna reakcija.

Znam,samo si nas pitala i ja sam ti odgovorio da se meni ovako manifestuje tih sat vremena manje suncs.

Psihološki faktor: prelazni period

Jesen označava kraj leta i podsvesno „zatvaranje“ jednog perioda.

Mnogi ljudi tada ulaze u introspektivno raspoloženje — više razmišljanja, manje akcije.

Takođe, manjak socijalnih aktivnosti (kraći dan, više vremena unutra) može dodatno smanjiti motivaciju.

Ishrana i ritam

Na jesen često jedemo težu hranu (više ugljenih hidrata, manje svežeg voća/povrća).

Ta hrana može povećati inzulin i serotoninski „peak“, posle čega sledi pad energije i volje za aktivnošću.
Posle ručka — tipičan osećaj „ne da mi se ništa“.

Promena temperature i metabolizma

Hladnije vreme prirodno usporava metabolizam — telo „štedi energiju“.

Evolutivno gledano, jesen i zima su bile vreme usporavanja i čuvanja resursa, dok je proleće bilo vreme akcije i rasta.
Naše telo još uvek reaguje po tom obrascu, iako više ne zavisimo od godišnjih ciklusa kao nekad

Drugi faktori:
Više melatonina → više pospanosti

U mraku telo proizvodi više melatonina, hormona sna.

Pošto je na jesen duže mračno, mozak dobija signal da treba da uspori.
Rezultat: osećamo se pospanije, usporenije, „kao da nam je stalno vreme za dremku“.

Da li vam se sada više spava s obzirom na to da je dan kraći i vreme hladnije?

Meni se manje radi,ali nije zbog umora,nego jednostavno po mraku gubim volju,ali za spavanje nisam primetio.

Mnogi ljudi primete da im se na jesen smanjuje motivacija i energija, i to ima vrlo konkretne fiziološke i psihološke razloge. Evo zašto:
Manjak sunčeve svetlosti → manje serotonina

Sunčeva svetlost stimuliše lučenje serotonina, hormona koji reguliše raspoloženje, motivaciju i fokus.

Kada dani postanu kraći i tmurniji, nivoi serotonina opadaju, pa se javlja:

osećaj tromosti,

manje volje za rad,

sklonost ka odlaganju obaveza.

U jesen se često menja dnevni ritam — ranije se ulazi u kuću, manje se krećemo napolju, više vremena provodimo pod veštačkim svetlom.
Takođe, teža hrana i manjak fizičke aktivnosti mogu doprineti:

osećaju umora i tromosti,

poremećaju ritma spavanja ako se jede kasno uveče.

Na jesen su noći hladnije, što zapravo poboljšava kvalitet sna, jer telo lakše ulazi u fazu dubokog sna na nižoj temperaturi (idealna sobna temperatura je oko 18–20°C).
Zato mnogi ljudi spavaju bolje i dublje nego leti, kad je vruće.

Manjak sunčeve svetlosti smanjuje i lučenje serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
To može dovesti do:

blage sezonske depresije ili neraspoloženja (tzv. SAD – seasonal affective disorder),

veće potrebe za snom, ali i težeg buđenja.

Na jesen dani postaju kraći, a noći duže. To utiče na cirkadijalni ritam (naš unutrašnji biološki sat).

Manje dnevne svetlosti znači da telo ranije počinje da luči melatonin, hormon koji nas uspavljuje.

Zato mnogi ljudi u jesen osećaju pospanost ranije uveče i teže se bude ujutru.

Da li vam se sada više spava s obzirom na to da je dan kraći i vreme hladnije?

Meni se manje radi,ali nije zbog umora,nego jednostavno po mraku gubim volju,ali za spavanje nisam primetio.

To je takodje potpuno prirodna reakcija.